Актуелне изложбе

Дана 21. фебруара у Галерији Синагога отворена је изложба

ВИНЧАНСКА ЖЕНА – МИТ, БОГИЊА, МАЈКА

Аутори изложбе су археолог Татјана Трајковић Филиповић – кустос Народног музеја Ниш, археолог Јулка Кузмановић Цветковић – музејска саветница Народног музеја Топлице у Прокупљу, историчар Александар Никезић из Центра за културу Алексинац и археолог Петар Милојевићиз Археолошког института у Београду.

Аутори монографије Познонеолитска и ранонеолитска фугурална пластика из северних области централног Балканакоја прати изложбу су Петар Милојевић, Татјана Трајковић Филиповић, Јулка Кузмановић Цветковић, Александар Никезић, Сања Црнобрња Красић, Јелена Милојевић, Магдалена Селаковић.

Изложбу је  отворила Данијела Ванушић – заменица министра културе у Влади Републике Србије.

О изложби и пројекту:

Значај пројекта: Винчанска жена – мит, богиња, мајка, огледа се у сарадњи четири институције: два  регионална музеја: нишког и прокупачког, као и Завичајног музеја Жупе у Александровцу и Културног центра у Алексинцу  који у оквиру своје деланости има и археолошку збирку.

Публикација Познонеолитска и раноенеолитска фигурална пластика из северних области централног Балкана је заправо студија рађена на узорку од 359 антропоморфних и зооморфних фигурина и по основној полној опредељености на мушке и женске фигурине, са изузецима који су као такви наглашени. У обзир су узети и карактеристични начини одевања, украшавања и специфичности у приказивању лица и фризуре. Функција, намена, улога и значај, антропоморфне пластике деценијама представља неразрешену енигму за највећа имена у српској и европској археологији. Ова публикација је статистички почетак у низу могућих тумачења.

Циљ пројекта је да се посетиоци изложбе  кроз поставку неолитских фигурина, култних предмета и осталог пратећег археолошког матерјала детаљније упознају са друштвеним, привредним, култним, естетским и уталитарним обележјима и тежњама неолитске популације на простору северних области централног Балкана. Та  енергија усмерена ка стварању практичних и корисних предмета каналише се  до невероватног уметничког изражавања кроз фигуралну пластику којом се исказује, не само уметничка снага већ и спознаја сопственог бића, недокучива тајна постања као и дубоки религиозни однос према природи, непознатом и свему што је окруживало живот и мисао неолитског човека, водиће посетиоца корак по корак кроз неолит. Битна за публику обухваћену пројектом јесте прилика за упознавање са веровањима, духовним и друштвеним животом винчанског човека, као и са локалним специфичностима у стилу и форми израде неолитских фигурина.

На отварању саме изложбе ревијом праисторијске одеће, детаљима и оригиналним решењима посетиоци су имали потпуни визуелни доживљај. Музиком су обогатили своја чула слуха, а непознату сласт на својим непцима осетили су дегустирајући праисторијску храну по оригиналним рецептима стручњака за археоботанику А. Медовића (насталим проучавањем, посебним археоботаничким методама,са различитих праисторијских локалитета).

У току трајања изложбе биће одржане радионице за децу, осмишљене од аутора изложбе и музејског едукатора.

Пројекат и изложба финансирани су средствима Министарства културе и информисања Републике Србије.

Изложба ће бити отворена до краја марта 2020. године.