Актуелне изложбе

НОВАЦ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ОД ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА ДО ПОЧЕТКА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

(Галерија Синагога, од 4. марта до 31. марта 2020)

Аутор изложбе и каталога је Станислав Павловић, кустос историчар Народног музеја Ниш.

О изложби:

Збирка новца Новијег доба формирана је оснивањем Народног музеја 1933. године узорцима које су оснивачи музеја уступили из својих приватних колекција. Збирка је током времена обогаћена путем поклона и откупа и од 2.500 комада металног и папирног новца, који се израђивао у периоду од XVI до XX века, 224 комада представља домаћу валуту динар и пару који почињу да се израђују за време владавине кнеза Михајла Обреновића 1868. године па све до периода окупације Краљевине Југославије за време Другог светског рата. Већина овог новца у Збирку је доспела путем поклона, у периоду од 1933. до 1976. године и путем откупа у периоду од 1977 – 2009. године. 

Метални и папирни новац који је представљен публици на изложби „НОВАЦ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА ДО ПОЧЕТКА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА“ у Галерији Синагога пореклом је са територије Ниша и околине и сведочи о бурној историји овог краја од 1868. године па све до почетка Другог светског рата. Кроз хронолошки приказ развоја динара као монете представљен је и део монетарне историје наше земље који представља континуитет у развоју монетарног система који није прекинут до данас. 

Метални и папирни новац који је по својим стандардима, изгледу и вредности парирао страним валутама и био прихваћен као валидно међународно средство плаћања у периоду од 1868. године до 1941. године, привремено је укинут када је Народна банка као емисиона установа у окупираној држави престала да ради а окупационе власти које су поделиле територију Краљевине Југославије  желеле су да емисијом своје валуте потисну динар из употребе.


ВИНЧАНСКА ЖЕНА – МИТ, БОГИЊА, МАЈКА

(Галерија Синагога, од 21. фебруара до 31. марта 2020)

Аутори изложбе су археолог Татјана Трајковић Филиповић – кустос Народног музеја Ниш, археолог Јулка Кузмановић Цветковић – музејска саветница Народног музеја Топлице у Прокупљу, историчар Александар Никезић из Центра за културу Алексинац и археолог Петар Милојевићиз Археолошког института у Београду.

Аутори монографије Познонеолитска и ранонеолитска фугурална пластика из северних области централног Балканакоја прати изложбу су Петар Милојевић, Татјана Трајковић Филиповић, Јулка Кузмановић Цветковић, Александар Никезић, Сања Црнобрња Красић, Јелена Милојевић, Магдалена Селаковић.

О изложби и пројекту:

Значај пројекта: Винчанска жена – мит, богиња, мајка, огледа се у сарадњи четири институције: два  регионална музеја: нишког и прокупачког, као и Завичајног музеја Жупе у Александровцу и Културног центра у Алексинцу  који у оквиру своје деланости има и археолошку збирку.

Публикација Познонеолитска и раноенеолитска фигурална пластика из северних области централног Балкана је заправо студија рађена на узорку од 359 антропоморфних и зооморфних фигурина и по основној полној опредељености на мушке и женске фигурине, са изузецима који су као такви наглашени. У обзир су узети и карактеристични начини одевања, украшавања и специфичности у приказивању лица и фризуре. Функција, намена, улога и значај, антропоморфне пластике деценијама представља неразрешену енигму за највећа имена у српској и европској археологији. Ова публикација је статистички почетак у низу могућих тумачења.

Циљ пројекта је да се посетиоци изложбе  кроз поставку неолитских фигурина, култних предмета и осталог пратећег археолошког матерјала детаљније упознају са друштвеним, привредним, култним, естетским и уталитарним обележјима и тежњама неолитске популације на простору северних области централног Балкана. Та  енергија усмерена ка стварању практичних и корисних предмета каналише се  до невероватног уметничког изражавања кроз фигуралну пластику којом се исказује, не само уметничка снага већ и спознаја сопственог бића, недокучива тајна постања као и дубоки религиозни однос према природи, непознатом и свему што је окруживало живот и мисао неолитског човека, водиће посетиоца корак по корак кроз неолит. Битна за публику обухваћену пројектом јесте прилика за упознавање са веровањима, духовним и друштвеним животом винчанског човека, као и са локалним специфичностима у стилу и форми израде неолитских фигурина.

На отварању саме изложбе ревијом праисторијске одеће, детаљима и оригиналним решењима посетиоци су имали потпуни визуелни доживљај. Музиком су обогатили своја чула слуха, а непознату сласт на својим непцима осетили су дегустирајући праисторијску храну по оригиналним рецептима стручњака за археоботанику А. Медовића (насталим проучавањем, посебним археоботаничким методама,са различитих праисторијских локалитета).

У току трајања изложбе биће одржане радионице за децу, осмишљене од аутора изложбе и музејског едукатора.

Пројекат и изложба финансирани су средствима Министарства културе и информисања Републике Србије.