Меморијални комплекс 12. фебруар

Концентрациони логор на Црвеном крсту у Нишу формирали су Немци у септембру 1941. године. У логору су били заточени родољуби, без обзира на политичку опредељеност, као и велики број Јевреја и Рома. Од преко 30 000 људи заточених у логору више од 10 000 је стрељано на Бубњу, а велики је број интерниран у Аустрију, Немачку, Пољску, и Норвешку где су били принуђени на робовски рад. Мучења, злостављања, стрељања, неподношљиви услови боравка, хладноћа, глад, систематски и садистички су примењивани против обичних људи чија је најчешћа кривица била то што су Срби, Јевреји или Роми. Али, ни најжешћа тортура не може да уништи људски дух и жељу за слободом. Група од 147 голоруких логораша је 12. фебруара 1942. године напала стражаре и покушала пробој из логора. У томе је успело њих 105, а 42 су оставила своје животе на логорским жицама. То је уједно прво организовано бекство из неког логора у поробљеној Европи.

Немци су још више појачали терор у логору, који им је служио за најмрачније идеје које људски ум може да смисли све до 14.септембра 1944. године, када су, месец дана пре ослобођења Ниша, напустили логор.

После рата прикупљен је обиман материјал који обухвата документа, исправе, писма, оружје, личне предмете и фотографије логораша. У згради логора на 25-годишњицу пробоја од бекства логораша 12. фебруара 1967. године, отворен је Меморијални музеј „12. фебруар“, као вечито сећање на страдање и херојски отпор. Злочини се не смеју заборавити.

Comments are closed.