Најављујемо

Гордана Тодоровић ( 1933 – 1979 ) значајна је српска песникиња друге половине 20.века. Прве песме објавила је у Београдском Полету као ученица гимназије у Нишу, а затим и прву збирку Гимназијски тренутак 1954. Године за коју је добила Бранкову награду. Потом следе књиге: Сунце, (1959 ), Срце завичаја ( 1965 ) и Поносно класје ( 1973). Постхумно су публиковани избори из њене поезије: Изабране песме ( 1984 ), Песме ( 2004 ), и Крилате ватре ( 2011 ). Године 2016. објављена је њена пета збирка песама Цвркути јутара као пстхумно издање. Била је члан Удружења књижевника Србије. Живела је у Параћину и Нишу, а од 1953. године у Београду где је и преминула 1979. након дуге болести. Иза ње је остала богата књижевна заоставштина како у рукописима тако и у значајним књижевним публикацијама. Сабрана дела на једном месту обједињују њен стваралачки опус и представљају корак ка приближавању литерарног дела ове песникиње савременим читаоцима.

О Гордани Тодоровић :

Једна од најталентованијих пјесникиња 20.вијека, Гордана Тодоровић, обиљежила је српску књижевност неосимболизма, заједно са предводницима те генерације: Бранком Миљковићем, Васком Попом, Стеваном Раичковићем, Иваном В. Лалићем, Миодрагом Павловићем, Бориславом Радовићем…За разлику од генерацијских пјесничких другова који су деценијама били у средишту критичарске пажње и чија су дјела у више наврата публиковали репрезентативни издавачи, Гордана Тодоровић осим четири за живота објављене збирке пјесама није имала значајнија издања, а поготово је заборављена након смрти.

Публиковање тротомног издања Сабраних дела Гордане Тодоровић представља драгоцијен издавачки подухват који ће изнова обновити интересовање књижевне публике за дјело и личност ове важне пјесникиње из средине и друге половине 20.вијека.

(Проф.др Горан Максимовић Извод из рецензије Сабраних дела,2018 )

У песништву Гордане Тодоровић књижевни критичари налазе чистоту лирског говора који долази из аутентичне свакодневице послератног живота, интимистички интонираног, али лексички веома богатог и осетљивог, те осећајно, органско спајање друштвеног живота са животом природе. Сматрају да је Гордана Тодоровић, поред надреалистичких и неосимболистичких особености своје поезије, задржала у највећој мери социјалну усмереност песме. У току вишедеценијске културе заборава у српској књижевности, пут до читалаца често је налазила песма „Љубавни позив непостојећем“ као репрезентативни пример обраде мотива љубави који је „ свуда присутан акорд у поезији Г.Тодоровић, њено свепрожимајуће осећање и бит њених етичких и естетских вредности.“ ( Хаџи Танчић, Саша, Нов.дело, стр.90)

( Мрс. Милица Миленковић, Гордана Тодоровић Сабрана дела ,2018 )

„Од оних дана када је објављена њена прва збирка песама па све до смрти, Гордана Тодоровић је врло истрајно остављала свој и својеврстан траг у нашој поезији која се развијала на овом тлу у преломном времену одбацивања догматских заблуда из једног периода неспоразума. Остаје историчарима књижевности да одреде допринос њене поезије – тачније место које јој припада“ (С.Х.Т. )

„…Мени је занимљива песничка природа. Она на све гледа поетски. Каква је у песмама – таква је у животу. Ту нема ничег намештеног. То је она…

И не престаје да је велича: Она је за све нас, овде, појам:  објавила је у: „Омладини“,у „Књижевности“,  „Сведочанствима“! Знате ли шта то значи ? Београд је осетио њене вредности. Она је већ успела. Ми причамо приче како треба бити у Београду па успети, а она то постиже одавде. Она улази на велика врата у српску књижевност. Она је наша нова Десанка Максимовић.“

( Бранко Миљковић, песник и пријатељ Гордане Тодоровић )

 

 


Један град чине његове легенде и приче. Његова историја и култура. Музеј памти и презентује.

19. фебруар 2019.

 

Поводом Светског дана туристичких водича нишко Удружење туристичких водича у сарадњи са Народним музејом Ниш организује бесплатан обилазак града и музеја 19. фебруара 2019. године.

И ове године улаз на све објектеНародног музеја Ниш за посетиоце који организовано иду преко Удружења туристичких водича Ниша биће бесплатан.

Полазак је 19. фебруара у 10 сати испред Градске куће (Улица 7. јули)

Добродошли у Народни музеј Ниш!

 


НАРОДНИ МУЗЕЈ НИШ

Књижевно меморијална поставка СТЕВАН СРЕМАЦ / БРАНКО МИЉКОВИЋ

Ове године се навршава 85 година од рођења Бранка Миљковића /29. јануар 1934 – 2019/, али и 60 година како је заједно са Блажом Шћепановићем објавио збирку песама Смрћу против смрти.

Народни музеј Ниш, желећи да обележи ове јубилеје, у сарадњи са Народним позориштем из Ниша, организује поетско вече под називом „МИ ИМАМО САМО РЕЧИ” Поезију Бранка Миљковића говориће Зорица Дамјановић, глумица Народног позотишта. Модератори поетске вечери су Јелена Богдановић  /кустос/ и Јован Младеновић /музејски саветник у пензији/. Такође, посетиоци ће имати прилику да чују и последњи интервју који је Бранко Миљковић дао за лист Глас омладине, 24. новембра 1960. године након књижевне вечери одржане у малој сали тадашњег Дома ЈНА. Разговор са Миљковићем водио је знаменити песник Димитрије Миленковић. Нишки књижевник Димитрије Миленковић на наше велико задовољство, биће гост поетске вечери.

Поетско вече ће се одржати 29. јануара у простору Књижевно меморијалне поставке С.С/ Б.М у Улици Александра Ненадовиће 2а са почетком у 19 сати.

 


 

ИНТЕРНИРЦИ НИШКОГ КОНЦЕНТРАЦИОНОГ ЛОГОРА У НАЦИСТИЧКИМ ЛОГОРИМА ЕВРОПЕ

Дана 5. децембра 2018. у 12 сати у Меморијалном комплексу „12.фебруар“ (Ул. булевар 12. фебруар бб) отвара се изложба

ИНТЕРНИРЦИ НИШКОГ КОНЦЕНТРАЦИОНОГ ЛОГОРА У НАЦИСТИЧКИМ ЛОГОРИМА ЕВРОПЕ

Аутори изложбе су историчари нишког Народног музеја Ивана Груден Милентијевић и Небојша Озимић.

О изложби:

“Повратак непожељан” је гесло под којим су затвореници из Србије интернирани у немачке концентрационе логоре широм Европе. Пошто је Немачка ангажовала сав људски потенцијал на фронтовима, била јој је потребна радна снага за рад у фабрикама и за изградњу нових војних објеката. Војно-управни командант Србије, Бадер, издаје проглас марта 1942. године у коме сугерише да се лица која нису у логор доведена из борбе, они који су се сами предали или су у логор доведени под сумњом да су помагали покрет отпора после саслушања могу упутити у немачке интерене области на принудни рад.

Од ове објаве, до последњег интернирања крајем августа 1944.године, на принудни рад у немачке интересне области, из нишког концентрационог логора интернирано је око 4200 људи. Интернирања су током 1942. најчешће ишла ка Норвешкој, а касније ка Немачкој, Аустрији, Француској, Пољској, Бугарској и Грчкој.

Ова изложба чиниће део сталне поставке Логора на Црвеном крсту а финансирана је из истоименог пројекта Министарства културе и информисања РС.

Логор је радним данима отворен од 10 до 16 сати (осим понедељком) а викендом од 10 до 15 сати.

 


АРХЕОЛОШКЕ ПУТАЊЕ И СТРАНПУТИЦЕ АДАМА ОРШИЋА

Дана 28. новембра у 13сати у Галерији Синагога (Улица Давидова 2) одржава се промоција књиге др Марка Јанковића

Археолошке путање и странпутице Адама Оршића

Књига је заједничко издање Народног музеја Ниш и Филозофског факултета у Београду.

На промоцији књиге говориће један од рецензената доц. др Владимир Д. Михајловић са Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду, Весна Црноглавац виши кустос археолог и помоћник директора Народног музеја Ниш и др Марко Јанковић – аутор књиге.

О књизи:

Књига „Археолошке путање и странпутице Адама Оршића“ представља резултат вишегодишњих истраживања аутора. Тема књиге односи се не само на живот и рад Адама Оршића, већ и на трагове које је његово деловање оставило у историји српске археологије. Истраживање у највећој мери покрива временски период од 1920-1968. године, време током којег је Адам Оршић био професионално активан у различитим друштвеним контекстима, који су се током деценија 20. века драстично мењали. У српској археологији, Оршић ће остати упамћен по његовим напорима да се отвори први Музеј у Нишу 1933. године, али и по започињању првих професионалних ископавања на важним археолошким локалитетима попут Медијане, Јагодин-мале, Бубња,…Ипак, књига открива и нека друга, каснија поглавља из живота пионира археологије па тако и Оршићев однос са колегама из Србије те са окупационим властима током рата: колико је и како функционисала археологија у ратним околностима. Последње поглавље Оршићевог живота односи се на живот у Бразилу, где је и поред великог отпора локалних антрополога, успео да се избори за признање свом раду којим је покренуо неке од првих археолошких пројеката у Јужној Америци.

Књига представљазначајан допринос у разумевању историје српске (и југословенске) археологије, али и занимљиво штиво за публику која овим темама не прилази из професионалног контекста.

О АУТОРУ

Др Марко А. Јанковић, рођен је у Нишу а студије археологије је завршио на Филозофском факултету у Београду, где је тренутно запослен као управник Археолошке збирке. Бави се римском археологијом и историјом археологије и аутор је великог броја радова који се тим темама баве. Један је од уредника тематских зборника Edges of the Roman World (2014) и Reflections of Roman Imperialisms (2018) издатим у Великој Британији.Учествовао је на великом броју археолошких ископавања а тренутно руководи археолошким истраживањима у Белој Паланци.

 


Дана 16. новембра 2018. у 13 сати у Галерији Синагога (Ул. Давидова 2) отвара се изложба

ТРАГОВИМА ПРОШЛОСТИ

Аутори изложбе су археолог Петар Милојевић и Татјана Трајковић Филиповић – кустос археолог Народног музеја Ниш.

Тог дана биће одржана и промоција књиге Праисторијска налазишта у Алексиначкој котлини истих аутора у издању Народног музеја Ниш и Завичајног музеја из Алексинца.

О изложби и књизи:

Изложба приказује праисторисјки материјал прикупљен на територији Алексиначке котлине током дугогодишњих истраживања исте. Посебно се истичу грнчарије и метални предмети из збирки Завичајног музеја Алексинац, Народног музеја Ниш и неколико приватних колекција. Поред тога изложбу прате прикладне илустрације настале као резултат аероснимања и истраживања алексиначког поморавља у периоду од 2014. до 2018. године у склопу пројекта „Археолошка проспекција доњег тока Јужне Мораве“ коју реализују Археолошки институт из Београда, Народни музеј Ниш, Центар за културу и уметност Алексинац и Центар за културу Сокобања.

Велики значај публикације произилзи не само из чињенице да су аутори каталошки обрадили налазе са локалитета из Алексиначке котлине, који се чувају у депоу Народног музеја Ниш и Завичајног музеја у Алексинцу, већ посебно због детаљног и прегледног увида у релативне географске податке и историјат археолошког истраживања у једној до сада слабо испитаној а веома значајној географској регији.

Галерија је отворена од уторка до петка од 10 до 16 сати, викендом од 10 до 15 сати. Понедељком је затворена за посетиоце. Изложба ће бити отворена до средине децембра 2018. године.

Улаз слободан.

 


Поводом 11. новембра – Дана примирја у Првом светском рату Народни музеј Ниш организује дана 9. новембра (петак) у 19 сати у Књижевно – меморијалној поставци Стеван Сремац / Бранко Миљковић (Ул. Александра Ненадовића 2) промоцију дневника Александра В. Цветковића

„Бележник из Великог рата 1916 – 1919“

Приређивачи су Јован Младеновић, музејски саветник и Немања Нешић, историчар.

О Александру В. Цветковићу:

Александар В. Цветковић (1891, Шпај – 1962, Шпај) земљорадник из Шпаја (Бела Паланка), био је наредник IV чете III батаљона III пешадијског пука у саставу Моравске дивизије Прве армије под командом генерала Петра Бојовића. Носилац је Албанске споменице од 1921. године.

Ратни бележник (димензије 9 cm x 16 cm) сачувала је његова унука др Верица Богдановић из Ниша. Поред бележника сачуване су и дописне карте као и фотографије из тог периода. Наредник Цветковић у дневнику описује ратни пут Моравске дивизије и жестоке борбе које је она водила од 1916. до 1919. Писан је тимочко – лужничким дијалектом, калиграфским рукописом и представља ратну прозу са одликама књижевног штива.


Дана 16. oктобра 2018. у 13 сати у Галерији Синагога (Улица Давидова 2) отвара се изложба

АКАДЕМИК МИХАИЛО ГАВРИЛОВИЋ

ИСТОРИЧАР, АРХВИСТ И ДИПЛОМАТА

Изложбу заједнички организују САНУ – одељење у Нишу, Народни музеј Ниш  и Историјски архив Ниш. 

Аутор изложбе је Миљана Ђорђевић из Историјског архива Ниша.

О изложби:

Михаило Гавриловић рођен је у Алексинцу 1868. године. Школовао сe у родном граду, Књажевцу и Нишу где је завршио гимназију. Дипломирао је 1891. године на Великој школи у Београду на Историјско-филолошком одсеку Филозофског факултета. Наставља школовање у Француској где и докторира на Сорбони тезом Уговор закључен у Паризу 1259. између Луја IX, краља Француске и Хенрија III, краља Енглеске. Био је предавач у нишкој Учитељској школи и професор гимназије у Нишу. У нашем граду је донет и први Закон о Државној архиви, а Гавриловић је био оснивач и први челник Државне архиве Краљевине Србије. Најзад, једно од сјајних по стигнућа Михаила Гавриловића у области хуманитарног рада, где је сарађивао са многим британским и српским хуманитарним организацијама (као што су Шкотске жене, Српски потпорни фонд, Фонд Спасимо децу, Коло српских сестара, Црвени крст) јесте посредовање у реализацији идеје о оснивању Дома ратне сирочади у Нишу, познатијег у народу као „Енглески дом” (изграђен средствима Српског потпорног фонда). Умире у Лондону 1924. године. Ова изложба посвећена је његовом животу и раду.

Радно време галерије је од уторка до петка од 12 до 18 сати, викендом од 10 до 15 сати, а понедељком је галерија затворена за посетиоце. Изложба ће бити отворена до 31. октобра 2018. године.

 


СТРУЧНО ВОЂЕЊЕ

Поштовани,
у оквиру изложбе КО ЈЕ МАЛВИНА ХОФМАН 12. октобра од 12 сати у Галерији Синагога стручно вођење и тумачење исте даће њен аутор Владимир Чех. Више детаља у самој позивници.

 


ПРЕДАВАЊА НА ЛОГОРУ

Дана 14.октобра, када се обележава75година устанка у пољском концентрационом логору „Собибор“, у оквиру пројекта о „Очувању историје пружања отпора у логорима“ у Народном музеју Ниш – у Логору „12. фебруар“ биће одржанниз догађајапосвећених сећању на оне који су погинули у логорима.

Међународни центар за очување и истраживање културно-историјског наслеђа источне Европе „Меморијал“ заједно са Народним музејом Ниш позивају Вас да на дан седамдесет и пете годишњице од организације устанка у пољском логору „Собибор“ учествујете на овим догађајима и сами одате почаст жртвама нацизма.

Покрети отпора у логорима ујединили су и сјединили људе различитих националности и политичких уверења, ојачали и продубили интернационалистички осећај солидарности.

Агенда догађаја

12:00 –полагање венаца и цвећа у комплексу логора и на споменик погинулим совјетским војницима у Нишком инциденту,

13:00 – приказивање играног филма «Собибор» у сали музеја,

15:00 – предавање на тему «Историја устанака у логорима, очување сећања»

16:00 – после предавања испред музеја у знак сећања на жртве нацизма пустићемо 100 црних балона

 


Ове године обележавају се велики и значајни датуми за историју српског народа: стогодишњица пробоја Солунског фронта и век од завршетка Првог светског рата. Тим поводом Народни музеј Ниш организује научни скуп са међународним учешћем

ВЕЛИКИ РАТ (1914–1918) У МЕМОАРИМА И РАТНИМ ДНЕВНИЦИМА

Научни скуп се одржава12. и 13. октобра 2018.године на Универзитету у Нишу – зграда ректората.

Велики рат је један од најзначијих догађаја у историји Србије новог века, због чега је оставио трага у сећањима савременика и учесника. Бројни су дневници и мемоари у којима се налазе драгоцени подаци о учешћу у биткама које је водила српска војска од 1914. до 1918. године. Осим тога ови мемоари и дневници настајали су у реалном времену и сведоче о великом страдању како војске тако и цивилног становништва Краљевине Србије. Ови извори пре свега носе печат индивидуалног, преживљеног, аутентичног доживљаја.

Поздравне речи и отварање научног скупа је 12. октобра у 12 сати у згради ректората нишког Универзитета.

 


Дана 2. октобра у 19 сати у Галерији Синагога (Улица Давидова 2) отвара се изложба Владимира Чеха

КО ЈЕ МАЛВИНА ХОФМАН

(Прича са изложбе “Србија, рат и плакат” о америчкој кампањи за помоћ Србији у Великом рату)

Изложбу заједнички организују Институт за историју оглашавања у сарадњи са амбасадом САД у Београду и Народни музеј Ниш.

О изложби:

Институт за историју оглашавања је основан ради истраживања и афирмације историје и развоја оглашавања и интегрисаних маркетинг комуникација, њиховог утицаја и њихове промоције.

Само мали број људи у земљи зна за кампање “Помозите Србију…” које су у време Првог светског рата водиле земље савезнице САД, Француска и Велика Британија. Широј јавности нису познате ни историјске чињенице, ни организација и начин сакупљања помоћи, као ни аутори најуспешнијих плаката у тим кампањама.

Аутор чувеног плаката „Serbia Needs Your Help“ у кампањи САД је најпознатија америчка вајарка Малвина Хофман. Изложба је посвећена њеном плакату и њеним делима и активностима за помоћ Србији. Први пут су јавно приказани Малвинини цртежи које је урадила путујући са екипом Црвеног крста по Србији 1919. године, као и до сада непознати историографски факти у вези са њеним активностима за помоћ Србији у Великом рату, пронађени у Getty  институту у Лос Анђелесу. На изложби је потврђена и урбана легенда да је лик на плакату “ Serbia Needs Your Help” уствари лик мртвог српског војника на чамцу којима су пребацивани војници на сахрану у Плаву гробницу код острва Видо у Грчкој.

Галерија је отворена од уторка до петка од 12 до 18 сати, викендом од 10 до 15 сати. Понедељком је затворена за посетиоце. Изложба ће бити отворена до 14октобра 2018. године.

 


Дана 17. септембра у 13сати у Галерији Синагога (Улица Давидова 2) отвара се изложба фотографија мр Зорана Цветковића                      

И ОВО ЈЕ СРБИЈА

Изложбу заједнички организују Огранак Српске академије наука и уметности у Нишу, Академијски одбор за село САНУ и Народни музеј Ниш.

На отварањау изложбе говориће академик Нинослав Стојадиновић – председник Огранка САНУ  у Нишу, Весна Црноглавац – помоћница директора Народног музеја Ниш. Академик Драган Шкорић – председник Академијског одбора за село САНУ говориће на тему Пропадање села и сељана Србије.Присутне ће поздравити и аутор фотографија мр Зоран Цветковић.

Галерија је отворена од уторка до петка од 12 до 18 сати, викендом од 10 до 15 сати. Понедељком је затворена за посетиоце.

Изложба ће бити отворена закључно до 28. септембра 2018. године.

Улаз слободан.

 


Дана 7. септембра у 18сати у Галерији Синагога (Улица Давидова 2) отвара се изложба слика словачког аутора Милослава Дворака

МОЈ СВЕТ СЛИКА

Изложбу су заједнички организовали Народни музеј Ниш, Амбасаде Словачке републике у Београду и почасни конзулат Словачке у Нишу.

Присутнима на изложби обратиће сеЊ. Е. Дагмар Репчекова, амбасадорка Словачке републике у Србији ипочасни конзул Словачкерепублике у Нишу Стела Јовановић. Поздравну реч на отварањуимаће директор Народног музеја Ниш Ненад Спасић а пристуним пријатељима уметности обратиће се и сам уметник,који за ту прилику специјално долази из Словачке.

О аутору:

Милослав Дворак је словачки аутор средње генерације. По образовању је лекар, специјалиста неуорологије. Своја знања из области неурологије преноси студентима католичког универзитета. Излагао је у земљи и иностранству а ово је његова прва изложба у Нишу.

Галерија је отворена од уторка до петка од 12 до 18 сати, викендом од 10 до 15 сати. Понедељком је затворена за посетиоце. Изложба ће бити отворена закључно са 14. септембром 2018. године.Последњег дана 14. септембра радно време је од 10 до 15 сати.

Улаз слободан.

 


Дана 27. августа у 13 часова у галерији Књижевно меморијалне поставке Стеван Сремац / Бранко Миљковић (Ул. Александра Ненадовића 2а) отвара се изложба Народног музеја Ниш, Народног музеја Топлице и Народне библиотеке „Раде Драинац“ из Прокупља

РАДЕ ДРАИНАЦ (1899 – 1943)

ЖИВОТ И ДЕЛО

Аутор изложбе и каталога је Драган Огњановић, асарадник Дарко Жарић.

На отварању ће Драинчеве стиховеказивати драмски уметник Вице Дардић, а беседу о песнику„Раде Драинац у српској књижевности“др Горан Максимовић..

Изложба ће бити отворена до 20. септембра 2018. године. Улаз слободан.

Радно време је од 12 до 18 сати радним данима, викендом од 10 до 15 сати, понедељком затворено.

 

О Радету Драинцу*:

Ра­де Драинац – пе­сник, при­по­ве­дач, ро­ман­си­јер, есе­јист, но­ви­нар (Тр­бу­ње, код Бла­ца, То­пли­ца, 16. VI­II 1899 – Бе­о­град, 1. V 1943).Ро­дио се у си­ро­ма­шној се­о­ској по­ро­ди­ци Јо­ва­но­ви­ћа. Отац Не­дељ­ко – са­мо­у­ки зи­дар, пе­чал­бар, пред­у­зи­мач; мај­ка Ру­ме­ни­ја – дома­ћи­ца. На кр­ште­њу је до­био име Ра­дој­ко, ко­је ће у два­де­сет тре­ћој го­ди­ни, за­јед­но с пре­зи­ме­ном Јо­ва­но­вић, за­ме­ни­ти књи­жев­ним – Ра­де Дра­и­нац.

Основ­ну шко­лу за­вр­шио је у Бла­цу. Го­ди­не 1911. да­ју га на обу­ћар­ски за­нат у Про­ку­пљу, ко­ји он на­пу­шта и упи­су­је се у про­ку­пач­ку гим­на­зи­ју, да би по за­вр­ше­ном пр­вом раз­ре­ду пре­шао у гим­на­зи­ју у Кру­шев­цу. У ле­то 1913. бе­жи од ку­ће и не­ко вре­ме про­во­ди у Бе­о­гра­ду. Као сред­њо­шко­лац, пре­ла­зи 1915. са срп­ском вој­ском пре­ко Ал­ба­ни­је. У Фран­цу­ској је од ја­ну­а­ра 1916, где на­ста­вља шко­ло­ва­ње: нај­пре у Ли­о­ну, по­том у Сент Етје­ну и Бо­ли­јеу. Пре­дан пи­са­њу, за­не­ма­ру­је шко­лу и од­мах по свр­шет­ку ра­та сти­же у Па­риз, где јед­но вре­ме ра­ди у фа­бри­ци, да би се по­чет­ком 1919. са­свим пре­пу­стио бо­е­ми­ји.                                

У Ср­би­ју се вра­ћа с про­ле­ћа 1919, а од је­се­ни исте го­ди­не, иако са че­стим пре­ки­ди­ма, Бе­о­град по­ста­је ме­сто ње­го­вог стал­ног бо­рав­ка. „Одо­ма­ћу­је“ се у ка­фа­ни „Мо­сква“, глав­ном са­ста­ја­ли­шту мо­дер­ни­стич­ки на­стро­је­них пи­са­ца и умет­ни­ка – по­вра­тни­ка из ра­та. У ли­сто­ви­ма Бал­кан, Бе­о­град­ски днев­ник и Ста­ра Ср­би­ја от­по­чи­ње 1920. но­ви­нар­ску ка­ри­је­ру, ко­ју ће ка­сни­је на­ста­ви­ти у Но­во­сти­ма, Са­мо­у­пра­ви, Вре­ме­ну, Прав­ди и По­ли­ти­ци: но­вин­ско ре­пор­тер­ство и пу­то­пи­сни из­ве­шта­ји са ју­го­сло­вен­ских про­сто­ра и из ино­стран­ства (Грч­ка, Фран­цу­ска, Че­хо­сло­вач­ка, Пољ­ска, Аустри­ја, Бу­гар­ска) би­ће му глав­ни из­вор ма­те­ри­јал­не ег­зи­стен­ци­је.                                                                                                                                                                                           

По­чет­ком апри­ла 1922. штам­па пр­ву све­ску свог ча­со­пи­са Хип­нос, од­ре­ђу­ју­ћи га као „ме­сеч­ну ре­ви­ју за ин­ту­и­тив­ну умет­ност“; пе­чат бро­ју да­је увод­ни текст „Про­грам хип­ни­зма“, ко­јим с јед­не стра­не об­зна­њу­је сво­је при­кла­ња­ње то­ко­ви­ма по­рат­не књи­жев­не аван­гар­де, а с дру­ге – оцр­та­ва основ вла­сти­те „хип­ни­стич­ке“ по­е­ти­ке. Уме­сто дру­гог (и по­след­њег) бро­ја Хип­но­са (ко­ји ће иза­ћи ја­ну­а­ра 1923), ма­ја 1922. по­ја­вљу­је се је­ди­ни број дру­гог ње­го­вог ча­со­пи­са – Но­во чо­ве­чан­ство, „ин­тер­на­ци­о­нал­не ре­ви­је за кул­тур­не про­бле­ме“. То ни­су је­ди­на Дра­ин­че­ва гла­си­ла: 1932. осно­вао је Фронт (2 бро­ја), 1936–1937. из­да­вао ча­со­пис Сли­ка ак­ту­ел­них до­га­ђа­ја – САД (13 бро­је­ва), 1939. по­кре­нуо Но­ву бра­зду (1 број).                                                       

У ма­ју 1926 сти­гао у Па­риз, у ко­јем жи­ви као пе­сник-апашalà Ви­јон, јед­но вре­ме сви­ра­ју­ћи у би­о­ско­пу „дру­гу ви­о­ли­ну“ уз про­јек­ци­је не­мих фил­мо­ва. На­ред­не го­ди­не ис­пу­ње­не су му ин­тен­зив­ним књи­жев­ним ра­дом и пу­то­ва­њи­ма по зе­мљи и ино­стран­ству, ко­ја пред­у­зи­ма као Прав­дин но­вин­скире­пор­тер. Од сре­ди­не три­де­се­тих све ви­ше се окре­ће дру­штве­ним ано­ма­ли­ја­ма, по­ли­тич­кој про­бле­ма­ти­ци – „со­ци­јал­не хро­ни­ке“ об­ја­вљи­ва­не у Прав­ди 1934–35. два пу­та ће га од­ве­сти на суд. Прав­ду на­пу­шта 1936. и, ка­ко је остао без ре­дов­них при­хо­да, за­по­шља­ва се у аген­циј­ском оде­ље­њу Цен­трал­ног прес-би­роа, за ко­ји пи­ше крат­ке при­ло­ге о кул­тур­ним и књи­жев­ним зби­ва­њи­ма.                                                                                                                        

Због че­стог по­бо­ље­ва­ња, све ви­ше вре­ме­на про­во­ди у за­ви­ча­ју. Об­ја­вљу­је но­ве пе­сме, по­ле­ми­ше са со­ци­јал­ним пи­сци­ма. Ту­бер­ку­ло­за узи­ма мах, уве­ли­ко „ба­ца крв“ од­ла­зе­ћи у мар­ту 1941. на вој­ну ве­жбу. Мо­би­ли­сан као ми­тра­ље­зац, уче­ству­је код Ужи­ца у бор­ба­ма про­тив не­мач­ког осва­ја­ча. По­чет­ком зи­ме хап­се га чет­ни­ци под оп­ту­жбом да је ко­му­ни­ста и за­тва­ра­ју у Бла­цу, ода­кле ће га спа­сти пи­сме­не га­ран­ци­је „ви­ђе­них“ То­пли­ча­на.                                                                                                                                                                                  

Од ле­та 1942. на­ла­зи се у са­на­то­ри­ју­му на Озре­ну, бли­зу Со­ко Ба­ње, где га по­вре­ме­но оби­ла­зи Иво Ан­дрић. Ле­че­ње му не по­ма­же и у про­ле­ће 1943, с гру­до­бо­љом у од­ма­клом ста­ди­ју­му, до­ла­зи у бе­о­град­ску Др­жав­ну оп­шту бол­ни­цу, где 1. ма­ја уми­ре. Као си­ро­мах без игде иче­га, са­хра­њен је два да­на ка­сни­је о тро­шку Оп­шти­не на бе­о­град­ском Но­вом гро­бљу. Глу­мац Ми­ли­во­је Жи­ва­но­вић ре­ци­то­вао је ње­го­ву пе­сму „Нир­ва­на“ док су спу­шта­ли ков­чег у ра­ку.                                                                                                                                                             

Дра­и­нац спа­да ме­ђу нај­ин­те­ре­сант­ни­је по­ја­ве у срп­ској књи­жев­но­сти из­ме­ђу два свет­ска ра­та. У пр­вој, пар­на­со-сим­бо­ли­стич­кој фа­зи ње­го­вог пе­ва­ња, у ко­јој му је оми­ље­ни стих два­на­е­сте­рац (збир­ке Мо­дри смех /1920/ и Афро­ди­тин врт /1921/), пре­о­вла­ђу­ју мо­ти­ви пла­тон­ске еро­ти­ке, про­ла­зно­сти и Бо­га. Бит­на је дру­га, аван­гард­на ета­па Дра­ин­че­вог ства­ра­ња, ко­ју 1922. оза­ко­њу­је ма­ни­фе­сти­ма „Про­грам хип­ни­зма“ и „Но­во чо­ве­чан­ство“. У збир­ка­ма Воз од­ла­зи (1923), Лир­ске ми­ни­ја­ту­ре (1926),Бан­дит или пе­сник (1928) и Бан­кет (1930), до­ми­нант­ни су мо­ти­ви сна, ко­смо­по­лит­ско­га пу­то­ва­ња, сло­вен­ства, де­ху­ма­ни­зо­ва­ног са­вре­ме­ног гра­да, пе­сни­ка и ње­го­вог стра­дал­нич­ког жи­во­та у не­пе­снич­ком и не­љу­бав­ном све­ту – све да­то у сти­ху иро­нич­ном и цр­но­ху­мор­ном, сло­бод­ном од свих ка­но­на, раз­де­ше­ном и под­врг­ну­том свим мо­гу­ћим ви­до­ви­ма је­зич­ко­стил­ско­га и об­ли­ков­ног екс­пе­ри­мен­ти­са­ња, у ме­та­фо­рич­ким ни­зо­ви­ма чи­ји се ри­там и ме­ло­ди­ја ис­по­ља­ва­ју као ди­на­мич­на син­те­за вре­ме­на и про­сто­ра. Тре­ћа, за­вр­шна фа­за ли­ри­ча­ра Дра­ин­ца про­ти­че у зна­ку ње­го­вог све ве­ћег уда­ља­ва­ња од мо­дер­ни­зма. На­ја­ви­ли су је 1931. про­грам­ски ра­до­ви „Књи­жев­ни ле­ви фронт“ и „Ма­ни­фест № 1“, ко­ји, па­ра­док­сал­но, про­ду­бљу­ју ње­го­ве су­ко­бе с над­ре­а­ли­змом у од­ла­ску и со­ци­јал­ним по­кре­том пи­са­ца у на­ди­ра­њу. Са­мот­ност и укле­тост сво­га пе­снич­ког по­сто­ја­ња по­твр­ди­ће на­ве­ли­ко тра­ди­ци­о­на­ли­зо­ва­ним го­во­ром збир­ки из 1938: Улис и Чо­век пе­ва, и Да­хом зе­мље из 1940.                                                               

Дра­ин­че­ве при­по­вет­ке (Ср­це на па­за­ру, 1929), ро­ма­ни (нај­бо­љи: Шпан­ски зид, 1930), пу­то­пи­си и фељ­то­ни (пост­хум­но, Пу­ту­јем, пу­ту­јем и Ле­по­те и чу­да Па­ри­за, обе у окви­ру Сабраних дела /прир. Гојко Тешић/, Београд 1999), кри­ти­ке и есе­ји (Ра­све­тље­ње /1928/, Освр­ти /1938/), књи­жев­не по­ле­ми­ке и по­ли­тич­ка пу­бли­ци­сти­ка (Без ма­ске и Из­дај­ство ин­те­лек­ту­а­ла­ца, 1999), дра­ма Азил за бес­кућ­ни­ке… (1993) и рат­ни днев­нич­ки за­пи­си Цр­ни да­ни (1963) – не­ма­ју из­раз, са­мо­свој­ност и зна­чај ње­го­ве по­е­зи­је и пе­снич­ких ма­ни­фе­ста (Си­ла­зак с Олим­па, СД, 1999).

Де­ла Радета Драинца

Мо­дри смех, Бе­о­град 1920; Афро­ди­тин врт, Про­ку­пље 1921; Еро­ти­кон, Бе­о­град 1923; Воз од­ла­зи, Бе­о­град 1923; [са Мо­ни де Бу­ли­јем] Две аван­ту­ри­стич­ке по­е­ме, Бе­о­град 1926; Лир­ске ми­ни­ја­ту­ре, Ско­пље 1926; Бан­дит или пе­сник, Бе­о­град 1928; Ср­це на па­за­ру, Бе­о­град 1929; Шпан­ски зид. На­ша љу­бав, Бе­о­град 1930; Бан­кет, Бе­о­град 1930; Ра­све­тље­ње, Бе­о­град 1934; Дра­го­љуб Јо­ва­но­вић или се­љач­ки На­по­ле­он, Бе­о­град 1935; Узур­па­то­ри (Узу­но­вић, Јев­тић и В. По­по­вић), Бе­о­град 1935; Улис, Бе­о­град 1938; Освр­ти, Бе­о­град 1938; Чо­век пе­ва, Бе­о­град 1938; Дах зе­мље, Бе­о­град 1940; Цр­ни да­ни (прир. Р. Пе­шић), Бе­о­град 1963; Азил за бес­кућ­ни­ке или уни­вер­зал­на ра­ди­о­ни­ца мр­твач­ких сан­ду­ка Ру­син а. д. (прир. Р. Пе­шић); Пла­мен у пу­сти­њи (прир. Н. Је­шић), Бе­о­град 1993. – Де­ла Ра­де­та Дра­ин­ца, 1–10 (прир. Г. Те­шић), Бе­о­град 1998–1999.

*Аутор текста Ј. П.

 


Поштовани пријатељи и сарадници,

Дана 10. августа у 18 сатиу Галерији Синагога (Давидова 2) отварају се две изложбе у оквиру фестивала Nišville и Стрипораме 2018

Стрипотека: првих пола века

Свет акционих фигура: ретро vs. модерно

Народни музеј Ниш и ове године, четврти пут по реду домаћин је Стрипораме коју организују Nišville и стрипарница Južni Darkwood. Међународни фестивал стрипа и поп културе биће одржан и у Синагоги од 10 до 12. августа 2018. у времену од 18 до 23 сата а улаз је све време бесплатан.

О изложбама:

Прва од њих – Стрипотека: првих пола века посвећена је обележевању великог јубилеjа – пола века култног екс југословенског стрип часописа Стрипотеке. To је други најстарији стрип часопис у Европи коју објављује издавачка кућа Darkwood.

Посетиоци Синагоге биће у прилици да погледају и изложбу Свет акционих фигура: ретро vs. модернокоја долази из једне од најбогатијих приватних колекција акционих фигура у Србији.

Добродошли!

Comments are closed.