Најављујемо

Дана 16. oктобра 2018. у 13 сати у Галерији Синагога (Улица Давидова 2) отвара се изложба

АКАДЕМИК МИХАИЛО ГАВРИЛОВИЋ

ИСТОРИЧАР, АРХВИСТ И ДИПЛОМАТА

Изложбу заједнички организују САНУ – одељење у Нишу, Народни музеј Ниш  и Историјски архив Ниш. 

Аутор изложбе је Миљана Ђорђевић из Историјског архива Ниша.

О изложби:

Михаило Гавриловић рођен је у Алексинцу 1868. године. Школовао сe у родном граду, Књажевцу и Нишу где је завршио гимназију. Дипломирао је 1891. године на Великој школи у Београду на Историјско-филолошком одсеку Филозофског факултета. Наставља школовање у Француској где и докторира на Сорбони тезом Уговор закључен у Паризу 1259. између Луја IX, краља Француске и Хенрија III, краља Енглеске. Био је предавач у нишкој Учитељској школи и професор гимназије у Нишу. У нашем граду је донет и први Закон о Државној архиви, а Гавриловић је био оснивач и први челник Државне архиве Краљевине Србије. Најзад, једно од сјајних по стигнућа Михаила Гавриловића у области хуманитарног рада, где је сарађивао са многим британским и српским хуманитарним организацијама (као што су Шкотске жене, Српски потпорни фонд, Фонд Спасимо децу, Коло српских сестара, Црвени крст) јесте посредовање у реализацији идеје о оснивању Дома ратне сирочади у Нишу, познатијег у народу као „Енглески дом” (изграђен средствима Српског потпорног фонда). Умире у Лондону 1924. године. Ова изложба посвећена је његовом животу и раду.

Радно време галерије је од уторка до петка од 12 до 18 сати, викендом од 10 до 15 сати, а понедељком је галерија затворена за посетиоце. Изложба ће бити отворена до 31. октобра 2018. године.

 


СТРУЧНО ВОЂЕЊЕ

Поштовани,
у оквиру изложбе КО ЈЕ МАЛВИНА ХОФМАН 12. октобра од 12 сати у Галерији Синагога стручно вођење и тумачење исте даће њен аутор Владимир Чех. Више детаља у самој позивници.

 


ПРЕДАВАЊА НА ЛОГОРУ

Дана 14.октобра, када се обележава75година устанка у пољском концентрационом логору „Собибор“, у оквиру пројекта о „Очувању историје пружања отпора у логорима“ у Народном музеју Ниш – у Логору „12. фебруар“ биће одржанниз догађајапосвећених сећању на оне који су погинули у логорима.

Међународни центар за очување и истраживање културно-историјског наслеђа источне Европе „Меморијал“ заједно са Народним музејом Ниш позивају Вас да на дан седамдесет и пете годишњице од организације устанка у пољском логору „Собибор“ учествујете на овим догађајима и сами одате почаст жртвама нацизма.

Покрети отпора у логорима ујединили су и сјединили људе различитих националности и политичких уверења, ојачали и продубили интернационалистички осећај солидарности.

Агенда догађаја

12:00 –полагање венаца и цвећа у комплексу логора и на споменик погинулим совјетским војницима у Нишком инциденту,

13:00 – приказивање играног филма «Собибор» у сали музеја,

15:00 – предавање на тему «Историја устанака у логорима, очување сећања»

16:00 – после предавања испред музеја у знак сећања на жртве нацизма пустићемо 100 црних балона

 


Ове године обележавају се велики и значајни датуми за историју српског народа: стогодишњица пробоја Солунског фронта и век од завршетка Првог светског рата. Тим поводом Народни музеј Ниш организује научни скуп са међународним учешћем

ВЕЛИКИ РАТ (1914–1918) У МЕМОАРИМА И РАТНИМ ДНЕВНИЦИМА

Научни скуп се одржава12. и 13. октобра 2018.године на Универзитету у Нишу – зграда ректората.

Велики рат је један од најзначијих догађаја у историји Србије новог века, због чега је оставио трага у сећањима савременика и учесника. Бројни су дневници и мемоари у којима се налазе драгоцени подаци о учешћу у биткама које је водила српска војска од 1914. до 1918. године. Осим тога ови мемоари и дневници настајали су у реалном времену и сведоче о великом страдању како војске тако и цивилног становништва Краљевине Србије. Ови извори пре свега носе печат индивидуалног, преживљеног, аутентичног доживљаја.

Поздравне речи и отварање научног скупа је 12. октобра у 12 сати у згради ректората нишког Универзитета.

 


Дана 2. октобра у 19 сати у Галерији Синагога (Улица Давидова 2) отвара се изложба Владимира Чеха

КО ЈЕ МАЛВИНА ХОФМАН

(Прича са изложбе “Србија, рат и плакат” о америчкој кампањи за помоћ Србији у Великом рату)

Изложбу заједнички организују Институт за историју оглашавања у сарадњи са амбасадом САД у Београду и Народни музеј Ниш.

О изложби:

Институт за историју оглашавања је основан ради истраживања и афирмације историје и развоја оглашавања и интегрисаних маркетинг комуникација, њиховог утицаја и њихове промоције.

Само мали број људи у земљи зна за кампање “Помозите Србију…” које су у време Првог светског рата водиле земље савезнице САД, Француска и Велика Британија. Широј јавности нису познате ни историјске чињенице, ни организација и начин сакупљања помоћи, као ни аутори најуспешнијих плаката у тим кампањама.

Аутор чувеног плаката „Serbia Needs Your Help“ у кампањи САД је најпознатија америчка вајарка Малвина Хофман. Изложба је посвећена њеном плакату и њеним делима и активностима за помоћ Србији. Први пут су јавно приказани Малвинини цртежи које је урадила путујући са екипом Црвеног крста по Србији 1919. године, као и до сада непознати историографски факти у вези са њеним активностима за помоћ Србији у Великом рату, пронађени у Getty  институту у Лос Анђелесу. На изложби је потврђена и урбана легенда да је лик на плакату “ Serbia Needs Your Help” уствари лик мртвог српског војника на чамцу којима су пребацивани војници на сахрану у Плаву гробницу код острва Видо у Грчкој.

Галерија је отворена од уторка до петка од 12 до 18 сати, викендом од 10 до 15 сати. Понедељком је затворена за посетиоце. Изложба ће бити отворена до 14октобра 2018. године.

 


Дана 17. септембра у 13сати у Галерији Синагога (Улица Давидова 2) отвара се изложба фотографија мр Зорана Цветковића                      

И ОВО ЈЕ СРБИЈА

Изложбу заједнички организују Огранак Српске академије наука и уметности у Нишу, Академијски одбор за село САНУ и Народни музеј Ниш.

На отварањау изложбе говориће академик Нинослав Стојадиновић – председник Огранка САНУ  у Нишу, Весна Црноглавац – помоћница директора Народног музеја Ниш. Академик Драган Шкорић – председник Академијског одбора за село САНУ говориће на тему Пропадање села и сељана Србије.Присутне ће поздравити и аутор фотографија мр Зоран Цветковић.

Галерија је отворена од уторка до петка од 12 до 18 сати, викендом од 10 до 15 сати. Понедељком је затворена за посетиоце.

Изложба ће бити отворена закључно до 28. септембра 2018. године.

Улаз слободан.

 


Дана 7. септембра у 18сати у Галерији Синагога (Улица Давидова 2) отвара се изложба слика словачког аутора Милослава Дворака

МОЈ СВЕТ СЛИКА

Изложбу су заједнички организовали Народни музеј Ниш, Амбасаде Словачке републике у Београду и почасни конзулат Словачке у Нишу.

Присутнима на изложби обратиће сеЊ. Е. Дагмар Репчекова, амбасадорка Словачке републике у Србији ипочасни конзул Словачкерепублике у Нишу Стела Јовановић. Поздравну реч на отварањуимаће директор Народног музеја Ниш Ненад Спасић а пристуним пријатељима уметности обратиће се и сам уметник,који за ту прилику специјално долази из Словачке.

О аутору:

Милослав Дворак је словачки аутор средње генерације. По образовању је лекар, специјалиста неуорологије. Своја знања из области неурологије преноси студентима католичког универзитета. Излагао је у земљи и иностранству а ово је његова прва изложба у Нишу.

Галерија је отворена од уторка до петка од 12 до 18 сати, викендом од 10 до 15 сати. Понедељком је затворена за посетиоце. Изложба ће бити отворена закључно са 14. септембром 2018. године.Последњег дана 14. септембра радно време је од 10 до 15 сати.

Улаз слободан.

 


Дана 27. августа у 13 часова у галерији Књижевно меморијалне поставке Стеван Сремац / Бранко Миљковић (Ул. Александра Ненадовића 2а) отвара се изложба Народног музеја Ниш, Народног музеја Топлице и Народне библиотеке „Раде Драинац“ из Прокупља

РАДЕ ДРАИНАЦ (1899 – 1943)

ЖИВОТ И ДЕЛО

Аутор изложбе и каталога је Драган Огњановић, асарадник Дарко Жарић.

На отварању ће Драинчеве стиховеказивати драмски уметник Вице Дардић, а беседу о песнику„Раде Драинац у српској књижевности“др Горан Максимовић..

Изложба ће бити отворена до 20. септембра 2018. године. Улаз слободан.

Радно време је од 12 до 18 сати радним данима, викендом од 10 до 15 сати, понедељком затворено.

 

О Радету Драинцу*:

Ра­де Драинац – пе­сник, при­по­ве­дач, ро­ман­си­јер, есе­јист, но­ви­нар (Тр­бу­ње, код Бла­ца, То­пли­ца, 16. VI­II 1899 – Бе­о­град, 1. V 1943).Ро­дио се у си­ро­ма­шној се­о­ској по­ро­ди­ци Јо­ва­но­ви­ћа. Отац Не­дељ­ко – са­мо­у­ки зи­дар, пе­чал­бар, пред­у­зи­мач; мај­ка Ру­ме­ни­ја – дома­ћи­ца. На кр­ште­њу је до­био име Ра­дој­ко, ко­је ће у два­де­сет тре­ћој го­ди­ни, за­јед­но с пре­зи­ме­ном Јо­ва­но­вић, за­ме­ни­ти књи­жев­ним – Ра­де Дра­и­нац.

Основ­ну шко­лу за­вр­шио је у Бла­цу. Го­ди­не 1911. да­ју га на обу­ћар­ски за­нат у Про­ку­пљу, ко­ји он на­пу­шта и упи­су­је се у про­ку­пач­ку гим­на­зи­ју, да би по за­вр­ше­ном пр­вом раз­ре­ду пре­шао у гим­на­зи­ју у Кру­шев­цу. У ле­то 1913. бе­жи од ку­ће и не­ко вре­ме про­во­ди у Бе­о­гра­ду. Као сред­њо­шко­лац, пре­ла­зи 1915. са срп­ском вој­ском пре­ко Ал­ба­ни­је. У Фран­цу­ској је од ја­ну­а­ра 1916, где на­ста­вља шко­ло­ва­ње: нај­пре у Ли­о­ну, по­том у Сент Етје­ну и Бо­ли­јеу. Пре­дан пи­са­њу, за­не­ма­ру­је шко­лу и од­мах по свр­шет­ку ра­та сти­же у Па­риз, где јед­но вре­ме ра­ди у фа­бри­ци, да би се по­чет­ком 1919. са­свим пре­пу­стио бо­е­ми­ји.                                

У Ср­би­ју се вра­ћа с про­ле­ћа 1919, а од је­се­ни исте го­ди­не, иако са че­стим пре­ки­ди­ма, Бе­о­град по­ста­је ме­сто ње­го­вог стал­ног бо­рав­ка. „Одо­ма­ћу­је“ се у ка­фа­ни „Мо­сква“, глав­ном са­ста­ја­ли­шту мо­дер­ни­стич­ки на­стро­је­них пи­са­ца и умет­ни­ка – по­вра­тни­ка из ра­та. У ли­сто­ви­ма Бал­кан, Бе­о­град­ски днев­ник и Ста­ра Ср­би­ја от­по­чи­ње 1920. но­ви­нар­ску ка­ри­је­ру, ко­ју ће ка­сни­је на­ста­ви­ти у Но­во­сти­ма, Са­мо­у­пра­ви, Вре­ме­ну, Прав­ди и По­ли­ти­ци: но­вин­ско ре­пор­тер­ство и пу­то­пи­сни из­ве­шта­ји са ју­го­сло­вен­ских про­сто­ра и из ино­стран­ства (Грч­ка, Фран­цу­ска, Че­хо­сло­вач­ка, Пољ­ска, Аустри­ја, Бу­гар­ска) би­ће му глав­ни из­вор ма­те­ри­јал­не ег­зи­стен­ци­је.                                                                                                                                                                                           

По­чет­ком апри­ла 1922. штам­па пр­ву све­ску свог ча­со­пи­са Хип­нос, од­ре­ђу­ју­ћи га као „ме­сеч­ну ре­ви­ју за ин­ту­и­тив­ну умет­ност“; пе­чат бро­ју да­је увод­ни текст „Про­грам хип­ни­зма“, ко­јим с јед­не стра­не об­зна­њу­је сво­је при­кла­ња­ње то­ко­ви­ма по­рат­не књи­жев­не аван­гар­де, а с дру­ге – оцр­та­ва основ вла­сти­те „хип­ни­стич­ке“ по­е­ти­ке. Уме­сто дру­гог (и по­след­њег) бро­ја Хип­но­са (ко­ји ће иза­ћи ја­ну­а­ра 1923), ма­ја 1922. по­ја­вљу­је се је­ди­ни број дру­гог ње­го­вог ча­со­пи­са – Но­во чо­ве­чан­ство, „ин­тер­на­ци­о­нал­не ре­ви­је за кул­тур­не про­бле­ме“. То ни­су је­ди­на Дра­ин­че­ва гла­си­ла: 1932. осно­вао је Фронт (2 бро­ја), 1936–1937. из­да­вао ча­со­пис Сли­ка ак­ту­ел­них до­га­ђа­ја – САД (13 бро­је­ва), 1939. по­кре­нуо Но­ву бра­зду (1 број).                                                       

У ма­ју 1926 сти­гао у Па­риз, у ко­јем жи­ви као пе­сник-апашalà Ви­јон, јед­но вре­ме сви­ра­ју­ћи у би­о­ско­пу „дру­гу ви­о­ли­ну“ уз про­јек­ци­је не­мих фил­мо­ва. На­ред­не го­ди­не ис­пу­ње­не су му ин­тен­зив­ним књи­жев­ним ра­дом и пу­то­ва­њи­ма по зе­мљи и ино­стран­ству, ко­ја пред­у­зи­ма као Прав­дин но­вин­скире­пор­тер. Од сре­ди­не три­де­се­тих све ви­ше се окре­ће дру­штве­ним ано­ма­ли­ја­ма, по­ли­тич­кој про­бле­ма­ти­ци – „со­ци­јал­не хро­ни­ке“ об­ја­вљи­ва­не у Прав­ди 1934–35. два пу­та ће га од­ве­сти на суд. Прав­ду на­пу­шта 1936. и, ка­ко је остао без ре­дов­них при­хо­да, за­по­шља­ва се у аген­циј­ском оде­ље­њу Цен­трал­ног прес-би­роа, за ко­ји пи­ше крат­ке при­ло­ге о кул­тур­ним и књи­жев­ним зби­ва­њи­ма.                                                                                                                        

Због че­стог по­бо­ље­ва­ња, све ви­ше вре­ме­на про­во­ди у за­ви­ча­ју. Об­ја­вљу­је но­ве пе­сме, по­ле­ми­ше са со­ци­јал­ним пи­сци­ма. Ту­бер­ку­ло­за узи­ма мах, уве­ли­ко „ба­ца крв“ од­ла­зе­ћи у мар­ту 1941. на вој­ну ве­жбу. Мо­би­ли­сан као ми­тра­ље­зац, уче­ству­је код Ужи­ца у бор­ба­ма про­тив не­мач­ког осва­ја­ча. По­чет­ком зи­ме хап­се га чет­ни­ци под оп­ту­жбом да је ко­му­ни­ста и за­тва­ра­ју у Бла­цу, ода­кле ће га спа­сти пи­сме­не га­ран­ци­је „ви­ђе­них“ То­пли­ча­на.                                                                                                                                                                                  

Од ле­та 1942. на­ла­зи се у са­на­то­ри­ју­му на Озре­ну, бли­зу Со­ко Ба­ње, где га по­вре­ме­но оби­ла­зи Иво Ан­дрић. Ле­че­ње му не по­ма­же и у про­ле­ће 1943, с гру­до­бо­љом у од­ма­клом ста­ди­ју­му, до­ла­зи у бе­о­град­ску Др­жав­ну оп­шту бол­ни­цу, где 1. ма­ја уми­ре. Као си­ро­мах без игде иче­га, са­хра­њен је два да­на ка­сни­је о тро­шку Оп­шти­не на бе­о­град­ском Но­вом гро­бљу. Глу­мац Ми­ли­во­је Жи­ва­но­вић ре­ци­то­вао је ње­го­ву пе­сму „Нир­ва­на“ док су спу­шта­ли ков­чег у ра­ку.                                                                                                                                                             

Дра­и­нац спа­да ме­ђу нај­ин­те­ре­сант­ни­је по­ја­ве у срп­ској књи­жев­но­сти из­ме­ђу два свет­ска ра­та. У пр­вој, пар­на­со-сим­бо­ли­стич­кој фа­зи ње­го­вог пе­ва­ња, у ко­јој му је оми­ље­ни стих два­на­е­сте­рац (збир­ке Мо­дри смех /1920/ и Афро­ди­тин врт /1921/), пре­о­вла­ђу­ју мо­ти­ви пла­тон­ске еро­ти­ке, про­ла­зно­сти и Бо­га. Бит­на је дру­га, аван­гард­на ета­па Дра­ин­че­вог ства­ра­ња, ко­ју 1922. оза­ко­њу­је ма­ни­фе­сти­ма „Про­грам хип­ни­зма“ и „Но­во чо­ве­чан­ство“. У збир­ка­ма Воз од­ла­зи (1923), Лир­ске ми­ни­ја­ту­ре (1926),Бан­дит или пе­сник (1928) и Бан­кет (1930), до­ми­нант­ни су мо­ти­ви сна, ко­смо­по­лит­ско­га пу­то­ва­ња, сло­вен­ства, де­ху­ма­ни­зо­ва­ног са­вре­ме­ног гра­да, пе­сни­ка и ње­го­вог стра­дал­нич­ког жи­во­та у не­пе­снич­ком и не­љу­бав­ном све­ту – све да­то у сти­ху иро­нич­ном и цр­но­ху­мор­ном, сло­бод­ном од свих ка­но­на, раз­де­ше­ном и под­врг­ну­том свим мо­гу­ћим ви­до­ви­ма је­зич­ко­стил­ско­га и об­ли­ков­ног екс­пе­ри­мен­ти­са­ња, у ме­та­фо­рич­ким ни­зо­ви­ма чи­ји се ри­там и ме­ло­ди­ја ис­по­ља­ва­ју као ди­на­мич­на син­те­за вре­ме­на и про­сто­ра. Тре­ћа, за­вр­шна фа­за ли­ри­ча­ра Дра­ин­ца про­ти­че у зна­ку ње­го­вог све ве­ћег уда­ља­ва­ња од мо­дер­ни­зма. На­ја­ви­ли су је 1931. про­грам­ски ра­до­ви „Књи­жев­ни ле­ви фронт“ и „Ма­ни­фест № 1“, ко­ји, па­ра­док­сал­но, про­ду­бљу­ју ње­го­ве су­ко­бе с над­ре­а­ли­змом у од­ла­ску и со­ци­јал­ним по­кре­том пи­са­ца у на­ди­ра­њу. Са­мот­ност и укле­тост сво­га пе­снич­ког по­сто­ја­ња по­твр­ди­ће на­ве­ли­ко тра­ди­ци­о­на­ли­зо­ва­ним го­во­ром збир­ки из 1938: Улис и Чо­век пе­ва, и Да­хом зе­мље из 1940.                                                               

Дра­ин­че­ве при­по­вет­ке (Ср­це на па­за­ру, 1929), ро­ма­ни (нај­бо­љи: Шпан­ски зид, 1930), пу­то­пи­си и фељ­то­ни (пост­хум­но, Пу­ту­јем, пу­ту­јем и Ле­по­те и чу­да Па­ри­за, обе у окви­ру Сабраних дела /прир. Гојко Тешић/, Београд 1999), кри­ти­ке и есе­ји (Ра­све­тље­ње /1928/, Освр­ти /1938/), књи­жев­не по­ле­ми­ке и по­ли­тич­ка пу­бли­ци­сти­ка (Без ма­ске и Из­дај­ство ин­те­лек­ту­а­ла­ца, 1999), дра­ма Азил за бес­кућ­ни­ке… (1993) и рат­ни днев­нич­ки за­пи­си Цр­ни да­ни (1963) – не­ма­ју из­раз, са­мо­свој­ност и зна­чај ње­го­ве по­е­зи­је и пе­снич­ких ма­ни­фе­ста (Си­ла­зак с Олим­па, СД, 1999).

Де­ла Радета Драинца

Мо­дри смех, Бе­о­град 1920; Афро­ди­тин врт, Про­ку­пље 1921; Еро­ти­кон, Бе­о­град 1923; Воз од­ла­зи, Бе­о­град 1923; [са Мо­ни де Бу­ли­јем] Две аван­ту­ри­стич­ке по­е­ме, Бе­о­град 1926; Лир­ске ми­ни­ја­ту­ре, Ско­пље 1926; Бан­дит или пе­сник, Бе­о­град 1928; Ср­це на па­за­ру, Бе­о­град 1929; Шпан­ски зид. На­ша љу­бав, Бе­о­град 1930; Бан­кет, Бе­о­град 1930; Ра­све­тље­ње, Бе­о­град 1934; Дра­го­љуб Јо­ва­но­вић или се­љач­ки На­по­ле­он, Бе­о­град 1935; Узур­па­то­ри (Узу­но­вић, Јев­тић и В. По­по­вић), Бе­о­град 1935; Улис, Бе­о­град 1938; Освр­ти, Бе­о­град 1938; Чо­век пе­ва, Бе­о­град 1938; Дах зе­мље, Бе­о­град 1940; Цр­ни да­ни (прир. Р. Пе­шић), Бе­о­град 1963; Азил за бес­кућ­ни­ке или уни­вер­зал­на ра­ди­о­ни­ца мр­твач­ких сан­ду­ка Ру­син а. д. (прир. Р. Пе­шић); Пла­мен у пу­сти­њи (прир. Н. Је­шић), Бе­о­град 1993. – Де­ла Ра­де­та Дра­ин­ца, 1–10 (прир. Г. Те­шић), Бе­о­град 1998–1999.

*Аутор текста Ј. П.

 


Поштовани пријатељи и сарадници,

Дана 10. августа у 18 сатиу Галерији Синагога (Давидова 2) отварају се две изложбе у оквиру фестивала Nišville и Стрипораме 2018

Стрипотека: првих пола века

Свет акционих фигура: ретро vs. модерно

Народни музеј Ниш и ове године, четврти пут по реду домаћин је Стрипораме коју организују Nišville и стрипарница Južni Darkwood. Међународни фестивал стрипа и поп културе биће одржан и у Синагоги од 10 до 12. августа 2018. у времену од 18 до 23 сата а улаз је све време бесплатан.

О изложбама:

Прва од њих – Стрипотека: првих пола века посвећена је обележевању великог јубилеjа – пола века култног екс југословенског стрип часописа Стрипотеке. To је други најстарији стрип часопис у Европи коју објављује издавачка кућа Darkwood.

Посетиоци Синагоге биће у прилици да погледају и изложбу Свет акционих фигура: ретро vs. модернокоја долази из једне од најбогатијих приватних колекција акционих фигура у Србији.

Добродошли!

Comments are closed.