Одељење за конзервацију и рестаурацију

Од самог оснивања Народног музеја 1933. године поред сакупљања и чувања покретних културних добара од стране оснивача Музеја, постојала је и свест о заштити тих предемта. Почеци заштите oдносили су се на најосновније принципе превентивне заштите, док се стручна конзервација значајнијих предмета обављала у Народном музеју у Беогарду.

Запошљавањем едукованог конзерватора 1962. године, стварају се услови за формирање конзерваторског одељења, у коме се радила конзервација и заштита предемта од керамике, камена и дрвета. Формирањем лабораторије 1984. године, конзерваторски рад се проширује и на предмете од метала, а пар година касније и на предмете од текстила.

Приликом бомбардовања, 1999. године, просторије конзерваторско-рестаураторског одељења, које су се налазиле у Музеју “12. фебруар“ у Логору на Црвеном крсту, претрпеле су велика оштећења. Проблем простора је делимично решен адаптацијом просторија у згради Музеја 2003. и 2006. године.

Примарна делатност одељења конзервације и рестаурације је заштита и обрада покретних културних добара од метала, камена, керамике, текстила, стакла и дрвета из области археологије, нумизматике, епиграфике, историје, историје уметности, етнологије, са циљем њиховог излагања и истраживања.

Поред превентивне заштите музејских предмета у депоима и на изложбеним поставкама, стручњаци овог одељења обављају и едукацију младих колега из других музеја у Србији.

Comments are closed.