Одељење етнологије

Етнолошко одљење формирано је при оснивању Музеја 1933. године.  Основу збирке чинили су поклоњени предмети чланова Друштва пријатеља музеја. До рата 1941. године водили су га ентузијасти – љубитељи народног стваралаштва и историје на челу са Александром Ненадовићем и Боривојем Гојковићем, врсним познаваоцима нишке прошлости и културе. Захваљујући њиховом преданом раду убрзано су попуњаване збирке, те је уочи другог светског рата било једно од богатијих у Србији по броју и разноврсности предмета. У савезничком  бомбардовању Ниша 1944. године страдала је зграда Музеја (Конак Христодулових), а у рушевинама је нестао велики број предмета из  одељења и Музеја.

У поратном периоду одељење воде школовани кустоси – етнолози. Они убрзано раде на консолидовању збирки и њиховом комплетирању. Свакодневно се одлазило на терен и прибављани су предмети поклонима и откупом. Предмети су обрађивани и излагани уз поштовање музејских принципа свога времена. Данас етнолошко одељење поседује преко 5500  предмета разврстаних по збиркама (укупно 17 збирки) и колекцијама којих највише има у збирци народних ношњи, накита, металног и дрвеног покућства. Највеће збирке по вредности и бројности експоната не заостају за нашим еминентним републичким институцијама за заштиту кутурне баштине. То су збирке народне ношње (сеоске, градске) са колекцијама кошуља, јелека, либада, бунди, прегача, појасева, чарапа, рукавица, зубуна, ћурдија, капа итд.; накит са колекцијама прстенова, пафти, наруквица, наушница, огрлица, тепелука; пиротски ћилимови; народна керамика са колекцијама пиротске и гркињске керамике; метално покућство и посуђе са колекцијама сеоског и градског покућства и посуђа, где посебну вредност имају разноврсни употребни предмети од бакра, гвожђа и алпака с краја XIX и почетка XX века; дрвено покућство и посуђе, са колекцијама сеоског, градског и стилског намештаја, а истичу се шкриње за девојачку спрему, наћве, корпе од плетеног прућа, салонске гарнитуре Луј XIV, босанска соба; текстилно покућство; занати (казанџијски, кујунџијски, ковачки, поткивачки, утавџијски, ћурчијски, терзијски и други); оружје (бодежи, јатагани, сабље, кубуре, пушке кремењаче); фотографије с краја XIX и почетка XX века; народни музички инструменти са колекцијама фрула, гајди гусала; прибор за пушење са керамичким и дрвеним лулама, табакерама, муштиклама.

Кустоси одељења  перманентно од оснивања Музеја прикупљају, истражују и анализирају  и нематеријалну културну баштину која се односи на  народни живот, становање, привређивање, обичаје, религију, веровања, сујеверје, песме, игре и приче са нишавског, сврљишког и заплањског простора, а резултате рада објављују у Зборнику Музеја и другим стручним гласилима и часописима.

Сарадња са културно- уметничким друштвима и изворним групама је саставни део послова кустоса. Они стручним саветима помажу око избора обичаја, изворне музике и ношње и начина одевања. Код обичаја се инсистира на њиховој изворности, атрактивности, и начину презентовања.

Етнолошко одељење је данас са својом бројним збиркама, изложбама, истраживачким радовима и другим активностима надрасло оквире музеја комплексног типа.  Заслужује да се његов рад у будућности одвија у самосталном етнолошком музеју који би својим радом и ангажовањем директно утицао на снажније чување материјалне и нематеријалне културне баштине, народног живота и традиције Ниша и околине. На сталној етнолошкој поставци би се широј јавности и свету показало народно  стваралаштво, обичаји  и традиција Ниша и његовог окружења и потврдила самобитност српског и других народа у суживоту на овим просторима.

Comments are closed.