Медијана

Античко насеље Медијана налази се у централном делу Србије, на удаљености од 5 km од града Ниша и представља јединствен комплекс настао у време Константина Великог (306 – 337) и његових синова. Дугогодишња археолошка истраживања указују на постојање три основне градитељске фазе које обухватају период од краја III – почетка IV века до половине V века. Интензиван живот на Медијани трајао је у у периоду од 337 до 361. године, у време Константинових наследника Констанса и Констанција II, као и у време краткотрајне владавине Јулијана Апостате. Током истраживања евидентирано је постојање двадесетак објеката, од којих су већим делом истражени: вила са перистилом, терме, складиште/вински подрум, вила с октогоналном кулом и великим салама, две ранохришћанске цркве и некропола. Насеље је уништено  у провали Хуна 441 – 443. године, а простор Медијане био је поново насељен, али у много мањем обиму тек у средњем веку.

Медијана је била царска вила изграђена и за уживање и обављање државних послова, али и као пољопривредно имање. На Медијани се сакупљао и даље дистрибуирао порез (anonna) у облику намирница, за издржавање царског, војног и чиновничког апарата. Године 364. на Медијани су цареви Валенс и Валентинијан I поделили царску пратњу и војску. Значај Медијане може се сагледати кроз резиденцијалну, административну, економску и сакралну функцију. Резиденцијални део чине објекти са богато декорисаним архитектонским украсима, мозаицима, фрескама и скулптурама. Економски део чине већи број радионица и магацина за чување робе. Сакрални део чине две ранохришћанске цркве.

ВИЛА СА ПЕРИСТИЛОМ заузима средишњи положај на Медијани. Комплекс виле са перистилом, термама и два стибадијума издвојен је од осталог дела насеља оградним зидом, који формира једно велико обимно двориште на северу (155 x 215 m) и два мања бочна дворишта на југу (30 x 90 m), укупне површине 4,7 хектара (155,00 x 305 m). На њиховој граници налази се монументална капија, сачувана у темељној зони (29 x 2,20 m). Субструкција прилазног пута откривена је јужно и северно од античке капије у укупној дужини од око 80 m и она води до правоугаоне просторије (вестибила), на прилазном јужном делу виле, на удаљености од 2 m од улаза у саму вилу, унутрашњих димензија 8,20 x 8,20 m.

Сама вила је пространа грађевина издужене основе, величине 98 x 63 m, оријентисана у правцу север – југ. Јужни део виле чине два спољња трема, на источном и западном делу, величине 25 x 7 m. Средишњи део виле чини веће двориште са имплувијумом, окружено стубовима који образују трем (перистил). Улаз у двориште је назначен са два масивна пилона која овај део трема затварају полукружно, а изнад овог простора налазила се полукалота. Насупрот улазу, у осовини перистила, на северној страни, смештена је велика сала за пријеме (aula) са полукружним  завршетком ојачаним пиластрима. У овај простор се улазило преко подијума, уздигнутог за три степеника. Источно и западно од ове просторије поређано је десетак просторија неједнаке величине и облика.

У североисточном и северозападном делу виле, уз северну фасаду налазила су се два мања стибадијума (мале трпезарије), који су били предвиђени за интимније пријеме и гозбе. Средишњи део стибадијума А (испод зграде Музеја) чини шестоугаоник (страница 3 x 3,2m) у чијем је центру фонтана, такође рађена у облику шестоугаоника. Около се налазе три просторије, у којима су се налазиле лежаљке у облику слова С (сигма). Улаз у стибадијум А налази се на јужној страни и састоји се из две прилазне просторије једнаких величина. Под у овој грађевини био је украшен мозаицима.

Стибадијум Б, налази се на северозападном углу, био је кружне основе сa анексима на истоку и западу. На југу је био повезан с просторијом виле. Подови су украшени геометријским и флоралним мозаицима, а мозаици од стаклене пасте с позлатом украшавали су зидове. Соклови су имали мермерну оплату.

Просторије у северном делу виле и спрат над њима служиле су као просторије за пријеме и становање великодостојника. Просторије на истоку, југу и западу имају више административни карактер и по свој прилици су служиле царској канцеларији (officium) у време боравка цара у Медијани.

На северозападном крају, вила је ходником била повезана са купатилом (thermae) површине 625 m2. Грађевина је централног распореда са топлим кадама (tepidarium) на јужној и  хладним кадама (frigidarium) на северној страни. Централни простор чини већа просторија за вежбање (palestra).

Бројни елементи архитектонске конструкције и пластике (капители, мермерне плоче са рељефима, мермерне траке и др.) нађени су на простору виле и у њеној непосредној близини. У већој мери сачувана је подна и незнатно зидна декорација. Седмина површине виле са перистилом и два стибадијума покривена је мозаиком са геометријским мотивима октогона, ромбова и квадрата, у које су уметнути вегетабилни мотиви и мотиви “пропелера”. Слични мотиви јављају се и на мозаику у ходнику који води до терми, као и у појединим деловима терми. Из ове декоративне групе издвајају се два мозаика са фигуралним представама. На улазу у салу за пријеме (aula) налази се мозаик са представом Леде и лабуда (фрагментарно очувани) и у углу речно божанство (Fluvius), а унутар сале, мозаик са представом главе Медузе.

Сачувани фрагменти фресака, који се јављају на зидовима виле, не омогућавају детаљнију анализу јер су сачувани доњи делови на којима су приказани мотиви са меремерних парапетних плоча.

У једној од западних просторија виле 1972. године пронађен је групни налаз скулптура од мермера и порфира, које су на том месту биле склоњене након рушења виле. Скулптуре су мањих димензија и припадају групи јатричко-сотеролошког карактера (Асклепије, Хигија, Телесфор) и у примарној функцији припадале су једном или више објеката сакралног карактера. Претпоставља се да су чиниле део мањег светилишта који се налазио у сали за пријеме (аули), где су донете у време императора Јулијана 361. године. Вероватно је да је том светилишту припадала и бронзана ограда пронађена 2000. године, на око 100 м северозападно од виле.

ДВЕ МАЊЕ РАНОХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ откривене су на 45 m источно од источног зида виле са перистилом, између једне од просторија војничких барака и оградног зида виле. Налазе се на међусобном растојању од 7 m и представљају сакрални комплекс датован у крај  IV или почетак V века.

Јужна црква је једнобродна грађевина укупне дужине 14 m и ширине 5,60 m. Састоји се из већег, издуженог нартекса (7 x 4,50 m) и наоса (3 x 4,50 m). На источној страни је пространа апсида наоса дубине 2 m. У малтерном поду наоса, на месту амвона, налази се представа Христограма изведеног у мозаику од секундарног коришћених коцкица (tesserae). Под у нартексу био је полочан опеком. Претпоставља се да се улаз налазио на северозападном углу, на споју зида цркве и зида просторије војничких барака. Зидана је од уломака античке опеке, речног облутка и комада ломљеног камена у блатном малтеру.

Северна црква је сложене основе и састоји се из јужног једнобродног простора (8,5 x 5,5 m) и северног двопросторног дела (6,5 x 3 m). Јужни део чини наос са конструкцијом амвона у средишњем делу и пространом апсидом дубине 2 m и траговима седишта (synthronos). На северном делу је правоугаони параклис. Улаз се налазио на северозападном углу.

СКЛАДИШТЕ/ВИНСКИ ПОДРУМ смештенo је западно од виле на удаљености од око 150 м. У питању је пространа грађевина правоугаоне основе (91 x 27 m), оријентисана у правцу исток-запад. Унутрашњост складишта издељена је са два реда стубаца, између којих су смештени огромни глинени ћупови – долије (висине око 2 m), готово до половине укопани у земљу. Уз западни зид налазили су се базени дубоки до 1,40 m који су служили за примање текућина (уља, вина). Широк улаз у складиште налазио се на јужној страни, а испред њега постојао је покривени трем на стубовима. Из трема се улазило у две издвојене просторије у југоисточном углу грађевине, а такође и у посебно издвојени тракт са низом просторија распоређених на западном крилу. Овај тракт је по свој прилици имао спратну конструкцију и служио је за смештај царске администрације, у чијој надлежности је било убирање пореза и дистрибуција жита и вина.

ВОЈНИЧКЕ БАРАКЕ простиру се северно, источно и делом западно од складишта. Укупна дужина северног крила износи 232 m, а источног 137 m. Распоред просторија је према утврђеној шеми, у којој се смењују дуге просторије складишта и по два низа мањих просторија за боравак, исте величине. Зидови објекта очувани су у приближно истој висини. Подови су у већини просторија добро сачувани. После рушења виле око 378. године, ове бараке су служило новонасељеном становништву као простори за становање и разне делатности. На више места константовани су остаци радних површина различитих размера и конструкције.

ВОДОТОРАЊ (CASTELLUM AQUAE) налазио се на благој падини Влашког брда, на око 500 м југозападно од средишта Медијане. Oријентисан je у правцу север – југ. Водоторањ је заправо резервоар проточно-акомулационог типа, укопан у непропустљив слој жуте глине. Његова функција је обједињивала смиривање, таложење, филтрирање и дистрибуцију воде. Грађевину чине два базена. Уукупна дужина објекта износи 47 m, а ширина 18,5 x 7 m. Из куле водоторња смештене на северном крају објекта, вода је у насеље одвођена главним каналом и једним ревизионим каналом. Водоторањ на Медијани није био дугог века. Саграђен вероватно пред сам крај III века, био је у функцији најмање до средине IV века. На простору око некадашњег водоторња касније се развила мања некропола у којој су сахрањивани становници оближњег села.

ВИЛЕ А И Б (VILLAE RUSTICAE A-B) су откривене приликом изградње пута Ниш-Нишка Бања.

ВИЛА А је истражена само у јужном делу, док је њен северни део уништен приликом изградње пута. У јужном и источном делу виле налазиле су се две просторије са полукружним завршецима , од којих је једна имала подни мозаик. Објекат се датује у прву половину IV века.

ВИЛА Б је била очувана само у југоисточном углу, док је остали део уништен изградњом пута. Вила је имала велико економско двориште ограђено зидом. Утврђени су темељни остаци седам просторија које су служиле за становање. У двема просторијама су константовани трагови јаког пожара у коме је објекат, највероватније, уништен. Објекат се датује у IV век.

Comments are closed.