У присуству Градоначелника града Ниша, професора универзитета, кустоса, историчара, филолога и других који се баве питањем Великог рата отворен је научни скуп са међународним учешћем ВЕЛИКИ РАТ (1914–1918) У МЕМОАРИМА И РАТНИМ ДНЕВНИЦИМА. Присутним званицама и учесницима најпре се обратио проректор за наставу Универзитета у Нишу проф. др Властимир Николић, затим Ненад Спасић, директор Народног музеја Ниш а научни скуп је отворио академик Нинослав Стојадиновић, председник огранка САНУ у Нишу. Уводно предавање одржао је проф. др Љубодраг Димић, дописни члан САНУ, са темом „Рат и сећање“. По отварању научног скупа, прешло се на радни део на коме су учесници представљали своје реферате. Током два дана одржана су предавања у вези са Великом ратом и личним сећањима оних који су кроз њега прошли.
Обраћање директора Народног музеја Ниш Ненада Спасића:
„У име Народног музеја Ниш срдачно поздрављам све учеснике скупа, као и остале уважене госте и желим успешан боравак и рад у простору Универзитета.
Народни музеј, поводом 100 година од пробоја Солунског фронта, Дана примирја у Првом светском (Великом) рату и стогодишњице ослобођења Ниша 12. октобра 1918. године, организује дводневни Научни скуп са међународним учешћем на тему: Велики рат 1914–1918. у мемоарима и ратним дневницима. Поздрављам уважене госте, председника Програмског савета проф. др Љубодрага Димића, дописног члана САНУ, и председника Организационог одбора др Љубодрага Ристића са Балканолошког института САНУ, али и остале научне сараднике и историјске аналитичаре. За Научни скуп је пријављено више од 30 саопштења на различите теме, али је свима у фокусу виђење Великог рата, аутора мемоарских записа и ратних дневника, који су неспорно значајни писани извори и аутентична сведочанства са циљем расветљавања догађаја и личности у вихору ратних операција.
Народни музеј Ниш је настојао да представи различите ауторе који су нам оставили трајне писане документе. У њима је сачувана славна историја српског народа и војске, али и сећање на велику победу против моћне Аустроугарске и Немачке у Великом рату.Ратни дневници и мемоари, које су исписивали официри и странци у нашој војсци, али највише српски сељаци и ратници, неми су сведоци ратних дешавања и страдања војске и народа. Али они истовремено представљају и аутентична сведочења о Великом рату, у коме је Србија изгубила око 28% становништва, што је готово незабележено у европској и светској историји ратовања. Сва та питања биће дискутована на Научном скупу и сматрам да је овим пројектом Народни музеј допринео јачању културе сећања, а примерено се одужује „див јунацима”, који нису жалили животе за ослобођење своје отаџбине.Репрезентативности овога скупа свакако доприносе и његови учесници, који уживају високи углед у историјској науци. Стога, он представља културни догађај од прворазредног националног али и ширег значаја. Потврда томе је подршка Министарства културе и информисања, Града Ниша и Универзитета у Нишу, који су помогли организацију скупа.Користим прилику да се захвалим Завичајном музеју Књажевац и директорки Милени Мицић, ауторки изложбе „Сима Жикић – сведок ратних страдања”.
Још једном Вас срдачно поздрављам, желим успех у раду и пријатан боравак у Нишу!“
