Одељење за документацију са фотослужбом и библиотеком

Музејска документација Народног музеја Ниш  је већим делом сачувана из предратног периода, стварана тридесетих година, уредно вођена и сређивана, захваљујући највише Александру Ненадовићу, тадашњем секретару Музејског друштва и једном од оснивача Етнографско-историјског музеја. После ослобођења документација се чува и о њој се стара такође Александар  Ненадовић.

У одељењу документацијечува се веома вредна документација:документи везани за оснивање Музеја и Музејског друштва,  документи Краљевско-банске управе (1933-1939.године),  књиге посетиоца Музеја, књиге инвентара и деловодни протоколи из 1933. године па надаље, као и пословне преписке, извештаји са ископавања, позивнице, писма и  дописи из истог периода.Писма познатог археолога Владимира Фјукса управнику Музеја, телеграми краљу Александру, принцу Павлу, краљу Петру Другом, Статут Бановинског Конзерваторског уреда, Правила Музејског друштва, само су неки од ових, за Музеј веома драгоцених докумената.

Oдељење за документацију формирано је 2000. године, као посебно музејско одељење. До тада су поједини кустоси поред својих збирки обрађивали и водили документацију, а затим тај посао преузима кустос документариста. Документација је у одређеној мери сређена, онолико колико се могло у тадашњим околностима. Одељењу припада и фотолабораторија са хемеротеком. Формирана је 1953. одлуком Народног одбора општине који је издвојио средства за опрему лабораторије и куповину апарата и материјала. Касније је  прикључена  Одељењу за документацију.  Увођењем првог дигиталног апарата почиње фаза дигиталне фотодокументације уз формирање фотостудија  опремљеног фотоапаратима и блицевима најновије генерације .

Формирањем овог одељења почиње реорганизација документације и формирање више видова централних форми међу којима су најважнији: збирка досијеа изложби, манифестација, фототека (негативи и позитиви), дигитализоване фотографије на дисковима са базом података, планотека са музејским плакатима и документацијом са археолошких истраживања, видеотека (медијатека), као и архивска грађа као посебна целина.

У новије време унапређена је методологија када је у питању реорганизовање документационе грађе, што подразумева транспарентност и отвореност система ка корисницима и увид у комплетну документацију, као и стварање добро огранизоване целине.У том смислу, грађа је сређена по начелима архивистике, чиме јепостављен темељ савремене обраде музејске документације.

Савремене тенденције подразумевају  да се нови материјал другачије чува и обрађује у складу са информатизацијом установе, па је тако  у циљу унапређења стручног рада и промовисања музејског фонда Одељење документације увело је нове технологије- примена 3Д скенера у формирању дигиталне документације, скенер за негативе, штампач великог формата-плотер, ласерски А3 штампач. У том смислу, ради се на стварању једниствене базе података која би садржала комплетну дигитализовану грађу. Ова база била би креирана по савременим стандардима и прилагођена потребама Музеја.

БИБЛИОТЕКА – РИЗНИЦА ЗНАЊА 

„ Човек који има врт и библиотеку, не треба му ништа више.“- Цицерон 

Културна мисија Народног музеја има важну улогу чувара јавног памћења пре свега за читаву територију јужне и југоисточне Србије. Знамените људе који су оставили трагове у научној и културној јавности Ниша треба сачувати од заборава. Крупним словима исписана су имена: Боривоја Поповића, учитеља; Боривоја Гојковића, адвоката; Адама Оршића-Славетића, првог кустоса Музеја; Милорада Чавдаревића, председника општине Ниш; Александра Ненадовића, оснивача и управника Музеја и Рудолфа Братанића, професора нишке гимназије. Музејски прваци основали су Библиотеку 1933. године, желећи да интелектуална заоставштина постане залог за будућност.

Занимљиво је да је у инвентару књига и атласа Музејског друштва у Нишу, под редним бројем 1. уписана  21. свеска Гласника Земаљског музеја из Сарајева, из 1909. године као поклон Сретена Стефановића, књижара из Ниша. Прва званична књига инвентара публикација Народног музеја Ниш, оформљена је  1951. године. Свесни потребе за стручном литературом, чувари музејских збирки, богатили су књижни фонд, разумевајући дубоке везе Музеја и његове библиотеке. Александар Ненадовић брижљиво је прикупљао издања многих Музеја, знајући да је књига спона између појединца и света. То је почетак размене публикација, а од 1955. године ова размена се обнавља, развија и интезивира. Књижни фонд музејске библиотеке непрестано расте захваљујући обавезном примерку, поклонима, куповини и размени.

Данас, библиотечки фонд поседује око 14800 публикација и то око 9200 монографских и око 5600 серијских публикација. Садржај фонда је разноврстан, али у највећем броју прати делатност Музеја. Богатство библиотеке чини око 700 старих и ретких књига од 18. до 20. века. Вредно је поменути неке: редак комплет Henry Kohena, Mediales imperiates, Leipzig, из 1930. године; Историја разних словенских народа Ј. Рајића, штампана у Бечу, 1794. године; Хомерова Одисеја штампана у Паризу, 1716. године; Акатисти и канони, Кијев, из 1791. године; Тукидид на грчком језику из 1805; Горски вијенац П. П. Његоша, Беч, 1847; Прва историја Србије, С. М. Сарајлије, Београд, 1888; Свето писмо старог и новог завјета, Пешта, 1867; Дубровачка нумизматика Милана Решетара, Београд, 1924-1925; Зборник закона и уредба и уредбених указа од почетка законодавства у Србији до данас; Отаџбина 1887-1892, Гласник Српског ученог друштва 1872-1892, Годишњица Николе Чупића, 1877, 1879, 1882, 1884 и 1897; Сербски народни лист, бр. 1-52 издати у Пешти, 1840; Летопис Матице српске, Нови Сад, 1880,1883; Српски књижевни гласник, Београд, 1921-1938; Црквени гласник Лесковац, 1887, 1888; али и Моравски археолошки гласник, који је изашао само у три броја, у издању Музејског друштва у Нишу, 1936. Књиге музејске библиотеке користили су Милутин Гарашанин, Драгослав Срејовић, Љубица Зотовић, Петар Петровић, Добрица Ћосић и други угледни људи.

Од статичног чувара знања библиотеке прерастају у библиотечко-информационе центре који се баве интердисциплинарном делатношћу. Библиотечко-информациона делатност специјалне библиотеке одвија се у неколико сегмената: набавка и богаћење књижног фонда, стручна обрада библиотечког материјала, каталошка и електронска обрада књижног фонда, свакодневни рад са корисницима (информације, позајмица, евиденција), анализа динамике коришћења литературе, размена издања са другим институцијама, смештај и заштита књижног фонда, процена нових наслова, статистика и др.

Библиотека је неопходност сваког музеја, стручна литература намењена примарним корисницима, доступна је и широј научној јавности, студентима и ђацима. Иновативни приступ науци  и разноликост тема, у сврху информисања стручне јавности објављују се у часопису Зборник који излази од 1985. године. Прилоге у Зборнику прати библиографија са именским и предметним регистрима. Модерна наука захтева прецизну и објективну научну библиографију која сведочи о развоју музеологије и унапређењу сазнања о националној  култури. Музејска библиотека, у преплитању прошлог и савременог, настоји да буде место трајне похране књижног блага, али и спознаје сопствене баштине.

Comments are closed.