НАРОДНИ МУЗЕЈ НИШ И МЕЂУНАРОНО УДРУЖЕЊЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА ПАЛАНСКИ АРТ ИЗ НИША
Изложба графика два савремена јапанска уметника – Коуки Тсуританија и Тамекане Јошихатсуа
Галерија Синагога – Ниш
05.08.2015.-19.08.2015.
О уметницима:
[cryout-multi][cryout-column width=”1/4″]
[/cryout-column] [cryout-column width=”1/2″][/cryout-column] [cryout-column width=”1/4″] [/cryout-column] [/cryout-multi]
ТАМЕКАНЕ ЈОШИКАТСУ. Рођен је 1959. године у префектури Хјого (средиште острва Хоншу), Јапан. Дипломирао је 1982. године на Факултету комерцијалних наука, Квансеи, Универзитет Гакуин (Јапан), а 1986. завршио одсек Графике на постдипломским студијама Академије лепих уметности Сокеи (Токyо, Јапан).
У Паризу студирао од 1991. до 1994. године.
У периоду од 1996. до 2003. године био је помоћни професор на Сокеи Академији лепих уметности.
Током 2003. и 2004. године боравио у Филаделфији у својству уметника по позиву на Високој школи лепих уметности, пенсилванијског Универзитета.
Поставио инострани истраживачки програм Бироа за културу јапанске владе.
[cryout-multi][cryout-column width=”1/4″]
[/cryout-column] [cryout-column width=”1/2″][/cryout-column] [cryout-column width=”1/4″] [/cryout-column] [/cryout-multi]
КОУКИ ТСУРИТАНИ. Рођен је у Токију 1967. године. 1992. завршава сликарство и магистрирара на Уметничкој академији Каназава. Преко 50 самосталних и преко 80 групних изложби изложби у Јапану и широм света. Добитник је око 20 важних награда различитих земаља. Његова дела дела нашла су место у колекцијама следећих институција: Конгресна библиотека (САД), Уметничка академија Каназава, Музеј уметности Куробе (Јапан), Музеј савремене уметности (Румунија), Академија Кирквуд (САД); Удружење музеја сликарства и скулптуре (Турска); Међународни Музеј бијенала графика (Италија), Колекција графичких отисака Абериствајт (УК), Гдањски културни архипелаг (Пољска), Центар за промоцију културе „Гауде Матер” (Пољска), Музејска архива замка Кастиљоне Абруцо (Италија).
Готово искључиво, Тсуритани ради монохроматске (црно-беле) мезотинте понекад дрворезе, ређе бакрописе и акватинте, а само спорадично користи технику Цхине-цолле. Према сопственим речима, у својим радовима комбинује елементе традиционалне јапанске уметности са традицијом европске графике. За садржај својих радова, овај уметник бира маштовите и снолике садржаје снажног поетског израза.