Поштоване колеге и сарадници,
У сталној Књижевно-меморијалној поставци Стеван Сремац / Бранко Миљковић у Улици Александра Ненадовића 2а у петак 24. децембра 2021. у 18 часова биће одржана промоција посебног изложбеног сегмента песникиња Гордане Тодоровић и Љиљане Бибовић. На промоцији ће говорити песникиња и књижевна критичарка Милица Миленковић, која је приредила сабрана дела Гордане Тодоровић.
Ауторка поставке је Јелена Богдановић, кустоскиња књижевне заоставштине нишког Народног музеја.
Заоставштину Гордане Тодоровић чини свеска са рукописом која је била припремљена за штампу и прва издања четири збирке песама које је објавила за живота.
Породица Љиљане Бибовић поклонила је Народном музеју Ниш целокупну заоставштину коју чине рукописи песама, преводи и део личних предмете ове песникиње.
Добродошли!
Гордана Тодоровић (1933–1979), значајна песникиња друге половине XX века, рођена је у селу Драјинцу (општина Сврљиг). Основну школу завршила је у Параћину, а гимназију у Нишу. У литерарном смислу, њене гимназијске дане обележило је познанство са Бранком Миљковићем и чланство у Литерарној дружини Његош. Прве песме објавила је у београдском Полету (1950) као ученица гимназије, а затим и прву збирку песама Гимназиски тренутак 1954. године, за коју је добила Бранкову награду. Потом следе збирке песама: Сунце (1959), Срце завичаја (1965) и Поносно класје (1973). Постхумно су публиковани избори из њене поезије: Изабране песме (1984), Песме (2004) и Крилате ватре (2011). Године 2016. објављена је њена пета збирка песама Цвркути јутара, као постхумно издање. Сабрана дела (I–III) Гордане Тодоровић објављена су 2018.године, а наредне године и збирка песама Живети због песме (Сабране песме из Књижевних новина 1974–1978) чиме је направљен значајан корак ка приближавању литерарног дела ове песникиње савременим читаоцима. Била је члан Удружења књижевника Србије. Од 1952. године живела је у Београду, где је и преминула 1979. Иза ње је остала богата књижевна заоставштина, како у рукописима тако и у значајним књижевним публикацијама. Део заоставштине Гордане Тодоровић, налази се у Народном музеју Ниш.
Љиљана Бибовић, (1937 – 1986) песникиња, преводилац и есејиста, рођена је у Скопљу. Основну школу и гимназију завршила је у Нишу. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду, на Групи за енглески језик и књижевност 1962., магистрирала је 1966., а докторирала 1973. године. Радила је на Филозофском факултету у Новом Саду као ванредни професор. Поред енглеског, владала је француским, руским, немачким, италијанским, шпанским и мађарским језиком. Такође, учила је и санскрит, како би преводила хиндуистичку поезију. Као песник поникла је у нишком песничком кругу уз Бранка Миљковића и Гордану Тодоровић. Поезију је почела да пише и објављује 1964. године. Објављивала је у Градини, Летопису Матице српске, Космосу (Сан Франциско) Berkeley Poets Cooperativ (Беркли). За живота објавила је две збирке песма:Под грчким небом (1979) и Чиста земља (1979). Постхумно је објављена њена збирка песама Заустављени тренуци (2017) као и избор из њене богате књижевне заоставштине Поезија – преводи, дневник, есеји, 2019. године. Трагично је преминула 1986. године у Охриду.Целокупну заоставштину Љиљане Бибовић, њена породица поклонила је Народном музеју Ниш.