Дана 8. октобра у 13 сати у Народном музеју Краљево отвара се изложба кустоскиње Народног музеја Ниш Иване Груден Милентијевић
ЗАБОРАВЉЕНИ ЈУНАК – ДР ВЛАДАН ЂОРЂЕВИЋ
О изложби:
Јован Стејић и Владан Ђорђевић – лекари и оснивачи стубова модерног друштва у обновљеној Србији
Пружање стручне помоћи болесним људима спада међу најплеменитије професије у свим периодима развоја цивилизације и у свим историјским контекстима. Током најтрагичнијег догађаја у историји Краљева, масовног стрељања цивила 15 – 20. октобра 1941. године, међу 2196 до сада пописаних жртава, било је три лекара (Стеван Бер, Милева Карајовић и Властимир Никодијевић), три фармацеута (мр Миодраг Марковић, Живојин Краинчанић и Гојко Дарић) и два студента медицине (Добривоје Јовић и Бранислав Миловановић). У спомен на њих и у знак поштовању према једној од најхуманијих професија, у години светске борбе против пандемије, Народни музеј Краљево у сарадњи са Архивом Шумадије Крагујевац, Народним музејем Ниш и Војном болницом у Нишу, приређује гостовање две изложбе, о два истакнута лекара, који су у великој мери институционализовали здравство у нашој земљи крајем 19. и почетком 20. века, својим свестраним медицинским, књижевним и политичким радом доприносећи свеукупном развоју Србије.
Др Јован Стејић (1803 – 1853), први Србин доктор медицине, из Хабзбуршке монархије долази да ради у обновљеној Србији. Постаје творац српске медицинске терминологије, зачетник трансфузиологије, први српски антрополог и главни секретар Државног совјета. Један је од оснивача српског грађанског санитета, издавач првог медицинског списа у Србији 1831. године и аутор више стручних и књижевнх дела из различитих области. Media & TextParagraph
Др Владан Ђорђевић (1844 – 1930), лекар, књижевник, члан Српске краљевске академије, дипломата и политичар. Покренуо је оснивања многих друштава и организација, од којих су најзначајније Српско лекарско друштво, Војни санитет Србије, Војна болница у Нишу и Друштво Црвеног крста Србије. Због његових бројних заслуга, Српска академија наука и уметности прогласила је 2020. годину „Годином академика Владана Ђорђевића“.