(Галерија Синагога, од 21. фебруара до 31. маја 2020)
Аутори изложбе су археолог Татјана Трајковић Филиповић – кустос Народног музеја Ниш, археолог Јулка Кузмановић Цветковић – музејска саветница Народног музеја Топлице у Прокупљу, историчар Александар Никезић из Центра за културу Алексинац и археолог Петар Милојевићиз Археолошког института у Београду.
Аутори монографије Познонеолитска и ранонеолитска фугурална пластика из северних области централног Балканакоја прати изложбу су Петар Милојевић, Татјана Трајковић Филиповић, Јулка Кузмановић Цветковић, Александар Никезић, Сања Црнобрња Красић, Јелена Милојевић, Магдалена Селаковић.
О изложби и пројекту:
Значај пројекта: Винчанска жена – мит, богиња, мајка, огледа се у сарадњи четири институције: два регионална музеја: нишког и прокупачког, као и Завичајног музеја Жупе у Александровцу и Културног центра у Алексинцу који у оквиру своје деланости има и археолошку збирку.
Публикација Познонеолитска и раноенеолитска фигурална пластика из северних области централног Балкана је заправо студија рађена на узорку од 359 антропоморфних и зооморфних фигурина и по основној полној опредељености на мушке и женске фигурине, са изузецима који су као такви наглашени. У обзир су узети и карактеристични начини одевања, украшавања и специфичности у приказивању лица и фризуре. Функција, намена, улога и значај, антропоморфне пластике деценијама представља неразрешену енигму за највећа имена у српској и европској археологији. Ова публикација је статистички почетак у низу могућих тумачења.
Циљ пројекта је да се посетиоци изложбе кроз поставку неолитских фигурина, култних предмета и осталог пратећег археолошког матерјала детаљније упознају са друштвеним, привредним, култним, естетским и уталитарним обележјима и тежњама неолитске популације на простору северних области централног Балкана. Та енергија усмерена ка стварању практичних и корисних предмета каналише се до невероватног уметничког изражавања кроз фигуралну пластику којом се исказује, не само уметничка снага већ и спознаја сопственог бића, недокучива тајна постања као и дубоки религиозни однос према природи, непознатом и свему што је окруживало живот и мисао неолитског човека, водиће посетиоца корак по корак кроз неолит. Битна за публику обухваћену пројектом јесте прилика за упознавање са веровањима, духовним и друштвеним животом винчанског човека, као и са локалним специфичностима у стилу и форми израде неолитских фигурина.
На отварању саме изложбе ревијом праисторијске одеће, детаљима и оригиналним решењима посетиоци су имали потпуни визуелни доживљај. Музиком су обогатили своја чула слуха, а непознату сласт на својим непцима осетили су дегустирајући праисторијску храну по оригиналним рецептима стручњака за археоботанику А. Медовића (насталим проучавањем, посебним археоботаничким методама,са различитих праисторијских локалитета).
У току трајања изложбе биће одржане радионице за децу, осмишљене од аутора изложбе и музејског едукатора.
Пројекат и изложба финансирани су средствима Министарства културе и информисања Републике Србије.