Народни музеј и Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, након неколико консултативних састанака, приступају припреми и реализацији пројекта обележавања значајних догађаја и личности из културне историје Града Ниша. Договорена сарадња резултираће потписивањем Протокола о сарадњи Музеја и Огранка САНУ, у септембру 2017. године. Нацртом Протокола предвиђено је да се сарадња одвија у ширем контексту: у домену културних, уметничких, научних и образовних активности. Огранак САНУ и Музеј ће планирати пројекте који се односе на културну баштину Ниша, као и на регион јужне и источне Србије. Народни музеј у сарадњи са Огранком САНУ, приступа пројектима репрезентативног карактера и укључује се у академску и универзитетску заједницу.
До краја 2017. године Музеј и Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, уз партнерство Галерије САНУ у Београду, реализоваће два репрезентативна студијска изложбена пројекта из фонда Музеја са пратећим каталозима.
1. Изложбена поставка: Стеван Сремац (1855 – 1906), академик, професор, књижевник
Стеван Сремац (1855 – 1906) је један од знаменитих српских књижевника чије дело припада раскошним страницама српског реализма са краја XIX и почетка XX века. У Нишу је био професор у Гимназији од 1879. до 1892., са краћим прекидом од две године, када је премештен у пиротску гимназију (1881 – 1883). Предавао је општу и националну историју, географију, српски језик и књижевност. Један је од оснивача првих културних иснтитуција после ослобођења Ниша од Турака (1878): Градске читаонице (1879), претече данашње Народне библиотеке Стеван Сремац и позоришне дружине Синђелић (1887), данашњег Народног позоришта. Из Ниша је после једанаест година службовања 1892. прешао у Београд и до своје смрти 1906. био професор у гимназији.
Као књижевник, аутор је више романа, приповетки, прича, полемичких памфлета и сл. Сремац је увео Ниш у српску књижевност у делима Ивкова слава, Зона Замфирова, Ибиш – ага и више кратких прича. Роман Поп Ћира и поп Спира, историјска проза Из књига страоставних, Кир Герас и друге приче су део темеља српске реалистичке књижевности.
На предлог академика и књижевника Симе Матавуља, фебруара 1906 год. примљен је за редовног члана Српске краљевске академије – у Академију уметности, што је представљало високо признање његовом националном, просветном и књижевном раду.
Изложбеном поставком, експонатима из оставине Стевана Сремца, која се чува у Народном музеју (Збирка Стеван Сремац), представиће се Стеван Сремац као академик и велики српски књижевник, експозицијом његове рукописне колекције, личним предметима, фотографијама, комадним намештајем његове радне собе из Београда и документима из Архива САНУ о његовом пријему у Академију.
2. Изложбена поставка: Боривоје Стевановић (1878 – 1976), академик и сликар
Боривоје Стевановић ( Ниш 1878.- Београд, 1976.), живео је у Нишу од рођења 1878. до 1884., у Београду од 1891, до смрти 1976.године. Сликарство учи у Српској сликарској и цртачкој школи код Кирила Кутлика у Београду (1895 – 1898), затим у Минхену (1898 – 1899) и студирао на Академији (1900 – 1904). У Нишу је 1898. приредио своју прву самосталну изложбу. Био је члан, председник и доживотни почасни председник Друштва српских уметника Лада. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1965. Његов уметнички опус је импозантан са више од хиљаду уљаних слика, а језгро његовог опуса налази се у фондовима најугледнијих музејско – галеријских институција: Народном музеју у Београду (двадесет три), Музеју савремене уметности (шеснаест) и у Народном музеју Ниш (једанаест) слика у збирциИсторија уметности.
Изложбеном поставком свих једанаест уметничких дела из фонда нишког Музеја, академика и сликара Боривоја Стевановића и доступним архивалијама о његовом животу и делу, представиће се део уметничког опуса овог значајног представника српског импресионизма у историји ликовне уметности.
АУТОПОРТРЕТ, уље на платну, 1950.
КОВАЧНИЦА У МАРИНКОВОЈ БАРИ, уље на платну, 1949.
МРТВА ПРИРОДА С КРЧАГОМ, уље на платну, 1939.
НАПУШТЕН ДОЛАП, уље на платну, 1958.