Фрагментована скулптура богиње од које је очуван торзо у дугачком хитону, огрнут химатионом, у седећем положају. Иако недостају глава, подлактице и ноге статуе, са приличном сигурношћу се може потврдити да је у питању представа фригијског божанства, с обзиром на карактеристичан начин везивања хитона и седећи положај типичан за већи број познатих приказа Магне Матер. Хитон у богатим наборима је опасан одмах испод груди женске фигуре, а на десном рамену се виде увојци косе. Тип иконографских представа богиње Магне Матер како седи на престолу спада у најчешће представе божанства широм Римског царства, настале по узору на познату статуу богиње Фидијиног ученика Агоракрита, из V века пре н. е. Аналогно познатим примерцима овога типа представа, може се претпоставити да је богиња на глави носила круну у облику градских зидина (coronamuralis) или дијадему, да је у рукама могла држати неки од уобичајених атрибута као што су скиптар, клас жита, патера, тимпанум и да се са сваке стране престола налазила по једна скулптура лава, главне животиње пратиоца божанства. Фрагментована статуа Магне Матер се датује у почетак IV века.