Од самог оснивања Народног музеја постојала је свест о важности заштите предмета. Почеци заштите oдносили су се на најосновније принципе превентивне заштите док се стручна конзервација значајнијих предмета обављала у Народном музеју у Београду.
Запошљавањем едукованог конзерватора 1962. године, стварају се услови за формирање Конзерваторског одељења, у коме се радила конзервација и заштита предмета од керамике, камена, дрвета и стакла. Формирањем лабораторије 1984. године, конзерваторски рад се проширује и на предмете од метала, а пар година касније и на предмете од текстила.