БРАНКО МИЉКОВИЋ –ПИСМА И ПОСВЕТЕ ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ

Дана 12. фебруара 2021. године у Књижевно – меморијалној поставци Сремац / Миљковић

Аутор изложбе-Јелена Богдановић, кустоскиња књижевне заоставштине Народног музеја Ниш.

Принц поезије рођен је у Нишу 1934. године. Студирао је класичну филозфију на Филозофском факултету у Београду. Вишеструко је награђиван за свој књижевни рад.

Овог 12. фебруара навршава се 60 година од његове трагичне смрти у Загребу.

О изложби:

Целокупну Бранкову заоставштину породица је поклонила Народном музеју Ниш 1971. и 1981. године и она се данас налази у Збирци Бранко Миљковић која броји 1671 предмет. Поред личне библиотеке од 589 књига Збирка садржи и оригиналне рукописе, личне предмете, фотографије, документа, преписку, намештај из радне собе и хемеротеку. Колекција преписке броји укупно 222 јединице: писма, дописне карте, разгледнице, пословна писма на меморандуму, честитке, посетнице, документа, личне исправе и неколико писама самог Бранка Миљковића. По хронологији преписка обухвата период од 1956. до 1961. године. Неколико писама датирано је после смрти песника, послата су његовим родитељима. Изложба Бранко Миљковић Писма и посвете /из заоставштине/ обухвата 119 изложака и то писма, позивнице, пропуснице, чланске карте, честитке, књиге са посветом, две књиге утисака, и представља селективни репрезентативни пресек Колекције преписке из песникове заоставштине. Изложене јединице и предмети су од капиталног значаја за разумевање личности и књижевног дела Бранка Миљковића а излагачком концепцијом индиректно се осветљава један период савременог српског и југословенског песништва прве половине XX века, чији је несумњив репрезентант управо Бранко Миљковић. Сви аутори (кореспонденти), писама представљају временом потврђене песнике, са простора бивше Југославије – у хрватској књижевности Златко Томичић,Славко Михалић, Весна Парун, те српски – Милован Данојлић, Танасије Младеновић, Милица Николић, Ђуза Радовић, Драган Колунџија, Божидар Тимотијевић, босанскохерцеговачки песници Хусеин Тахмишчић, Изет Сарајлић, словеначки Цирил Злобец, страни књижевници Ален Боске, Ђанкарло Вигорели и др.Такође додатну ексклузивност изложби дају две књиге утисака из 1962 и 1971 године које данас представљају капитално сведочанство o бројним посетиоцима Спомен собе песника у Београду (1962) и Нишу (1971).