Programska saradnja Narodnog muzeja Niš i Srpske akademije nauka i umetnosti – Ogranak SANU u Nišu

Programska saradnja Narodnog muzeja Niš i Srpske akademije nauka i umetnosti – Ogranak SANU u Nišu

Narodni muzej i  Srpska akademija nauka i umetnosti – Ogranak SANU u Nišu, nakon nekoliko konsultativnih sastanaka, pristupaju pripremi i realizaciji projekta obeležavanja značajnih događaja i ličnosti iz kulturne istorije Grada Niša. Dogovorena saradnja rezultiraće potpisivanjem Protokola o saradnji Muzeja i Ogranka SANU, u septembru 2017. godine.  Nacrtom Protokola predviđeno je da se saradnja odvija u širem kontekstu: u domenu kulturnih, umetničkih, naučnih i obrazovnih aktivnosti. Ogranak SANU i Muzej će planirati projekte koji se odnose na kulturnu baštinu Niša, kao i na region južne i istočne Srbije. Narodni muzej u saradnji sa Ogrankom SANU, pristupa projektima reprezentativnog karaktera i uključuje se u akademsku i univerzitetsku zajednicu.

Do kraja 2017. godine Muzej i Srpska akademija nauka i umetnosti – Ogranak SANU  u Nišu, uz partnerstvo Galerije SANU u Beogradu, realizovaće dva reprezentativna studijska izložbena projekta iz fonda Muzeja sa pratećim katalozima.

1. Izložbena postavka: Stevan Sremac (1855 – 1906), akademik, profesor, književnik

Stevan Sremac (1855 – 1906) je jedan od znamenitih srpskih književnika čije delo pripada raskošnim stranicama srpskog realizma sa kraja XIX i početka XX veka. U Nišu je bio profesor u Gimnaziji od 1879. do 1892., sa kraćim prekidom od dve godine, kada je premešten u pirotsku gimnaziju (1881 – 1883). Predavao je opštu i nacionalnu istoriju, geografiju, srpski jezik i književnost. Jedan je od osnivača prvih kulturnih isntitucija posle oslobođenja Niša od Turaka (1878): Gradske čitaonice (1879), preteče današnje Narodne biblioteke Stevan Sremac i pozorišne družine Sinđelić (1887), današnjeg Narodnog pozorišta. Iz Niša je posle jedanaest godina službovanja 1892. prešao u Beograd i do svoje smrti 1906. bio profesor u gimnaziji.

Kao književnik, autor je više romana, pripovetki, priča, polemičkih pamfleta i sl. Sremac je uveo Niš u srpsku književnost u delima  Ivkova slavaZona ZamfirovaIbiš – aga i više kratkih priča. Roman Pop Ćira i pop Spira, istorijska proza Iz knjiga straostavnih, Kir Geras i druge priče su deo temelja srpske realističke književnosti.

Na predlog akademika i književnika Sime Matavulja, februara 1906 god. primljen je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije – u Akademiju umetnosti, što je predstavljalo visoko priznanje njegovom nacionalnom, prosvetnom i književnom radu.

Izložbenom postavkom, eksponatima iz ostavine Stevana Sremca, koja se čuva u Narodnom muzeju (Zbirka Stevan Sremac), predstaviće se Stevan Sremac kao akademik i veliki srpski književnik, ekspozicijom njegove rukopisne kolekcije, ličnim predmetima, fotografijama, komadnim nameštajem njegove radne sobe iz Beograda i dokumentima iz Arhiva SANU o njegovom prijemu u Akademiju.

2. Izložbena postavka: Borivoje Stevanović (1878 – 1976), akademik i slikar

Borivoje Stevanović ( Niš 1878.- Beograd, 1976.), živeo je u Nišu od rođenja 1878. do 1884., u Beogradu od 1891, do smrti 1976.godine. Slikarstvo uči u Srpskoj slikarskoj i crtačkoj školi kod Kirila Kutlika u Beogradu (1895 – 1898), zatim u Minhenu (1898 – 1899) i studirao na Akademiji (1900 – 1904). U Nišu je 1898. priredio svoju prvu samostalnu izložbu. Bio je član, predsednik i doživotni počasni predsednik Društva srpskih umetnika Lada. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1965. Njegov umetnički opus je impozantan sa više od hiljadu uljanih slika, a jezgro njegovog opusa nalazi se u fondovima najuglednijih muzejsko – galerijskih institucija: Narodnom muzeju u Beogradu (dvadeset tri), Muzeju savremene umetnosti (šesnaest) i u Narodnom muzeju Niš (jedanaest) slika u zbirciIstorija umetnosti.

Izložbenom postavkom svih jedanaest umetničkih dela iz fonda niškog Muzeja, akademika i slikara Borivoja Stevanovića i dostupnim arhivalijama o njegovom životu i delu, predstaviće se deo umetničkog opusa ovog značajnog predstavnika srpskog impresionizma u istoriji likovne umetnosti.

  AUTOPORTRET, ulje na platnu, 1950

  KOVAČNICA U MARINKOVOJ BARI, ulje na platnu, 1949.

   MRTVA PRIRODA S KRČAGOM, ulje na platnu, 1939.

  NAPUŠTEN DOLAP, ulje na platnu, 1958.

error: