Odeljenje za proučavanje književne zaostavštine

Memorijalna zbirka Stevan Sremac 

Stevan Sremac, akdemik, istoričar,profesor, književnik, rođen je u Senti 11/23. novembra 1855. godine,preminuou Sokobanji 12/24. avgusta 1906. godine. Osnovnu školu završio je u Senti, gimnaziju u Beogradu gde je studirao i diplomirao na Velikoj školi, istorijsko – filološki odsek (1874 – 1878). Učestvuje kao dobrovoljac u Drugom srpsko – turskom ratu (1877/78), a posle okončanja rata nekoliko meseci radi kao praktikant u Ministarstvu finansija u Beogradu. Službovao je  kao profesor  istorije i srpskog jezika i književnosti u niškoj gimnaziji  (1879 – 1892), i kraće vreme u Pirotu (1881- 1883). Po odlasku iz Niša 1892. do svoje smrti 1906. bio je profesor u beogradskim gimnazijama.Sremčevo književno delo pripada srpskom realizmu u kome je portretisao život i likove vojvođanske, beogradske i niške sredine sa kraja 19. veka. Najznačajnija dela su istorijske pripovetke Iz knjiga starostavnihPop Ćira i pop SpiraKir – GerasVukadin, ZonaZamfirovaIvkova slavaIbiš – aga,brojne manje priče i polemički napisi. Za svoj nacionalni i prosvetiteljski rad, Sremac je za života odlikovan ordenom Takovskog krsta IVstepana (1896) i sa dva ordena Svetog Save IV i III reda (1900, 1904 ).

Zbirka Stevan Sremac formirana je od  piščeve zaostavštine otkupljene 1951/52.god. od piščevog prijatelja,biografa i književnika Milorada Pavlovića Krpe, dva predmeta otkupljena su 1961. i 1968. od Angeline Pavlović, snahe M. Pavlovića.Zbirka je 2012. godine prinovljena poklonom  darodavaca, književnika Koste Dimitrijevića i istoričara umetnosti  Nikole Kusovca.Zbirka sadrži 179 predmeta  i  Sremčevu ličnu biblioteku sa 447 knjiga. U zbirci su Sremčevi originalni rukopisi(33) i rukopisi njegovog ujaka Jovana Đorđevića, pisca srpske himne (16),koje je Sremac sačuvao posle njegove smrti 1900. godine. Kolekcija rukopisa sadrži fragmente originalne prve verzije romana Zona Zamfirova,celovit rukopispriče Ibiš – aga,odlomke rukopisa Kir – Geras, priče Dim u dimLibadeIdeal,  pripreme i beleške za školska predavanja iz istorije, fotografije, dopisne karte i račune iz trgovine, školske geografske karti štampane u Beču ( 1880), lične predmete, dve umetničke slike(autor jedne, San kraljevića Marka (oko 1900) je Kiril Kutlik), litografije, komadni nameštaj  radne sobe u Nišu i Beogradu(pisaći i salonski sto,radna i stolica za odmaranje, etažer za knjige, Sremčev štap i originalni štap Ibiš – age). U fondu rukopisa Jovana Đorđevićasu njegove rane pesme: MojapesmaKnez Pavo, memoarski spis,Neobični doživljaji mog oca i ujaka u ratu srpsko – mađarskom 1848 – 49, Pismo roditeljima i dr.U fondu Sremčeve biblioteke, pored knjiga na srpskom jeziku, manji broj knjiga pisano je slavenosrpskim jezikom,neke od njih štampane su ruskoslovenskom crkvenom ćirilicom i ruskom građanskom ćirilicom.Deo knjiga je na stranim jezicima: nemačkom, ruskom, francuskom, bugarskom,  nemačkom,  latinskom i mađarskom jeziku. Izuzetna vrednost biblioteke je u tome što mnogi primerci spadaju u kategoriju stare knjige: najstarija izdanje je Biblija izdata u Moskvi 1762. na ruskom crkveno – slovenskom jeziku,zatim dela Vuka Karadžića od 1845 do 1857. štampana u Beču u štampariji Jermenskog manastira, Mala Srbska gramatika Đure Daničića iz 1850. i dr.

Materijal iz zbirke  izlagan je u Spomen – sobi Stevana Sremca i na više studijskih  izložbi : Stevan Sremac – građanin i pesnik starog Niša (1980),  Niška vremena Stevana Sremca 1879 – 1892 (2005), Stevan Sremac, akademik i akademac (2011). Zbirka je publikovana u Katalogu zaostavštine Stevana Sremca (2005), fond lične piščeve biblioteke u Katalogu bibliotekeStevana Sremca (2004) i digitalizovana  je 2014. godine. Rukopisna građa, arhivalije i Sremčeva lična biblioteka, 2014. proglašene su za kulturno dobro od velikog značaja.( J.M.)

Memorijalna zbirka Branko Miljković

Branko Miljković (Niš, 1934 – Zagreb, 1961), pesnik, filozof, esejist, prevodilac i kritičar, najistaknutiji pesnik (neo)simbolista srpske moderne poezije druge posleratne pesničke  generacije pedesetih i šezdesetih godina  XX veka. U književnu istoriju ušao je kao pesnik briljantne versifikacije, majstor lirske forme čija poetika je oslonjena na spoju nadrealizma,ruskog i francuskog simbolizma, helenske filozofije i nacionalne epske baštine.

 Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Nišu, Filozofski fakultet – grupu za filozofiju, završio u Beogradu (1957). Za života objavio je pet knjiga pesama : Uzalud je budim (1957), Smrću protiv smrti (1959, sa Blažom Šćepanovićem), Poreklo nade (1960), Vatra i ništa (1960), u izdanju Zadužbine Ras biblifilsko izdanje patriotske poezije Krv koja svetli  (1961). Prevodio je ruske i francuske pesnike, objavio niz eseja, prikaza, kritičarskih tekstova, bio urednik književnih listova i časopisa u Beogradu Vidika i Književnih novina i zagrebačke Književne tribine, član Udruženja književnika Srbije i Jugoslavije i  Zajednice evropskih pisaca (COMES) , sa sedištem u Rimu, primljen početkom februra  1961. Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda (1960). Prevođen je na više od dvadeset svetskih jezika, uvršten u brojne antologije u zemlji i inostranstvu. Posthumno su objavljene izabrane pesme (Pesme, Prosveta, Beograd, 1965.) i Sabrana dela u četiri toma (Gradina, Niš, 1972.)

Povodom desetogodišnjice od smrti pesnika 1971.  njegovu zaostavštinu porodica Miljković je poklonila gradu Nišu koju je preuzeo Narodni muzej na staranje i formirao zbirku Branko Miljković. Deo preostale zaostavštine, komadni nameštaj radne sobe pesnika, porodica je poklonila 1981. godine. Zbirka broji  1.173 predmeta i pesnikovu ličnu biblioteku sa  444 primeraka knjiga (monografske i serijske publikacije i 39 knjiga sa posvetom).  U zbirci je kolekcija od 432 rukopisa  originalnih pesama, prevodi ruskih i francuskih pesnika, eseja, kritičkih tekstova, beleške i ispisi iz filozofske i književne literature, hronološki razdeljeni po nastanku, pre 1953. rani rukopisi, i posle, od 1953. do 1960.godine. Kolekcija prepiske sadrži 222 jedinice: pisma savremenika, razglednice, posetnice, pozivnice, telegrame, ličnu i poslovnu prepisku.  Dva pisma su od izuzetnog značaja za pesnikovu književnu biografiju – pismo francuskog pesnika Alena Boskea (1960) i Đankarla Vigorelija (1961) italijanskog književnika i generalnog sekretara Zajednice evropskih pisaca (COMES) sa sedištem u Rimu. U fondu zbirke su lična dokumenta i predmeti, odevni predmeti, fotografije i porodični foto – album, povelja o Oktobarskoj nagradi grada Beograda (1960), komadni nameštaj radne sobe iz Niša i Beograda, hemeroteka, studijski i dokumentarni materijal zbirke.

Fond zbirke je više puta  selektivno izlagan u okviru Spomen – sobe i na dve studijske izložbe sa pratećim katalozima: povodom dvadesetogodišnjice smrti pesnika 1981. izložba  Branko Miljković – njim samim, i u sklopu obeležavanja pedeset godina od smrti 2011, izložba Branko Miljković – poezija kao sudbina. Zbirka je delimično publikovana u Katalogu izložbe 2011, fond  lične biblioteke u  publikaciji Katalog biblioteke Branka Miljkovića (2011). Izbor iz  prepiske priređen je u knjizi  Branko Miljković, prepiska, dokumenti posvete (2012). Zbirka je digitalizovana 2014. godine. Rukopisna građa, arhivalije i Miljkovićeva lična biblioteka proglašene su 2014. za kulturno dobro od velikog značaja.

Comments are closed.