Odeljenje etnologije

Etnološko odljenje formirano je pri osnivanju Muzeja 1933. godine.  Osnovu zbirke činili su poklonjeni predmeti članova Društva prijatelja muzeja. Do rata 1941. godine vodili su ga entuzijasti – ljubitelji narodnog stvaralaštva i istorije na čelu sa Aleksandrom Nenadovićem i Borivojem Gojkovićem, vrsnim poznavaocima niške prošlosti i kulture. Zahvaljujući njihovom predanom radu ubrzano su popunjavane zbirke, te je uoči drugog svetskog rata bilo jedno od bogatijih u Srbiji po broju i raznovrsnosti predmeta. U savezničkom  bombardovanju Niša 1944. godine stradala je zgrada Muzeja (Konak Hristodulovih), a u ruševinama je nestao veliki broj predmeta iz  odeljenja i Muzeja.

U poratnom periodu odeljenje vode školovani kustosi – etnolozi. Oni ubrzano rade na konsolidovanju zbirki i njihovom kompletiranju. Svakodnevno se odlazilo na teren i pribavljani su predmeti poklonima i otkupom. Predmeti su obrađivani i izlagani uz poštovanje muzejskih principa svoga vremena. Danas etnološko odeljenje poseduje preko 5500  predmeta razvrstanih po zbirkama (ukupno 17 zbirki) i kolekcijama kojih najviše ima u zbirci narodnih nošnji, nakita, metalnog i drvenog pokućstva. Najveće zbirke po vrednosti i brojnosti eksponata ne zaostaju za našim eminentnim republičkim institucijama za zaštitu kuturne baštine. To su zbirke narodne nošnje (seoske, gradske) sa kolekcijama košulja, jeleka, libada, bundi, pregača, pojaseva, čarapa, rukavica, zubuna, ćurdija, kapa itd.; nakit sa kolekcijama prstenova, pafti, narukvica, naušnica, ogrlica, tepeluka; pirotski ćilimovi; narodna keramika sa kolekcijama pirotske i grkinjske keramike; metalno pokućstvo i posuđe sa kolekcijama seoskog i gradskog pokućstva i posuđa, gde posebnu vrednost imaju raznovrsni upotrebni predmeti od bakra, gvožđa i alpaka s kraja XIX i početka XX veka; drveno pokućstvo i posuđe, sa kolekcijama seoskog, gradskog i stilskog nameštaja, a ističu se škrinje za devojačku spremu, naćve, korpe od pletenog pruća, salonske garniture Luj XIV, bosanska soba; tekstilno pokućstvo; zanati (kazandžijski, kujundžijski, kovački, potkivački, utavdžijski, ćurčijski, terzijski i drugi); oružje (bodeži, jatagani, sablje, kubure, puške kremenjače); fotografije s kraja XIX i početka XX veka; narodni muzički instrumenti sa kolekcijama frula, gajdi gusala; pribor za pušenje sa keramičkim i drvenim lulama, tabakerama, muštiklama.

Kustosi odeljenja  permanentno od osnivanja Muzeja prikupljaju, istražuju i analiziraju  i nematerijalnu kulturnu baštinu koja se odnosi na  narodni život, stanovanje, privređivanje, običaje, religiju, verovanja, sujeverje, pesme, igre i priče sa nišavskog, svrljiškog i zaplanjskog prostora, a rezultate rada objavljuju u Zborniku Muzeja i drugim stručnim glasilima i časopisima.

Saradnja sa kulturno- umetničkim društvima i izvornim grupama je sastavni deo poslova kustosa. Oni stručnim savetima pomažu oko izbora običaja, izvorne muzike i nošnje i načina odevanja. Kod običaja se insistira na njihovoj izvornosti, atraktivnosti, i načinu prezentovanja.

Etnološko odeljenje je danas sa svojom brojnim zbirkama, izložbama, istraživačkim radovima i drugim aktivnostima nadraslo okvire muzeja kompleksnog tipa.  Zaslužuje da se njegov rad u budućnosti odvija u samostalnom etnološkom muzeju koji bi svojim radom i angažovanjem direktno uticao na snažnije čuvanje materijalne i nematerijalne kulturne baštine, narodnog života i tradicije Niša i okoline. Na stalnoj etnološkoj postavci bi se široj javnosti i svetu pokazalo narodno  stvaralaštvo, običaji  i tradicija Niša i njegovog okruženja i potvrdila samobitnost srpskog i drugih naroda u suživotu na ovim prostorima.

 

Comments are closed.