Ćele-kula

Posle čegarske bitke Turci su želeli da se na najsvirepiji način osvete srpskom narodu. Oni su na periferiji Niša, na putu koji vodi ka Carigradu, odlučili da podignu kulu od glava izginulih srpskih vojnika. Turski zapovednik Niša od 1809 – 1812, Huršid paša, naredio je Srbima ćurčijama da oderu glave i kože ispune pamukom. Za to im je plaćao po 25 groša. Kože ispunjene pamukom poslate su sultanu u Carigrad, u znak pobede. Od lobanja je podignuta Ćele – kula, što na turskom jeziku znači kula od ljudskih lobanja. Ćele – kula je četvorougaonog oblika, visine oko 4 metra. Glave su bile okrenute napolje, a bile su utvrđene krečom i peskom. Bilo je 952 lobanje, u 14 redova sa svake strane.

Ćele – kula sa ovolikim brojem glava stravično je delovala na sve one koji su je videli. Mučan i težak utisak ostavljala je naročito na srpski živalj u gradu i okolini. Iz humanih i religioznih razloga hrišćani iz Niša su noću skidali lobanje sa kule i sahranjivali ih na groblju. Saznavši za ovo, Turci su stali na put tome. Vremenom se, međutim, promenilo mišljenje o Ćele – kuli i kod trezvenijih Turaka.

Za vreme svoje uprave u Nišu (1861 – 1866) Mithad paša, školovan u Parizu, nameravao je da poruši ovaj varvarski spomenik, ali je naišao na otpor niških Turaka. Na taj način kula je sačuvana, čime je učinjena velika usluga našim narodima. Do oslobođenja Niša od Turaka 1878. godine kula je bila otkrivena. Te godine je ograđena i natkrivena. Četrnaest godina kasnije, dobrovoljnim prilozima stanovnika čitave Srbije, ozidana je kapela koja i danas postoji. Posle oslobođenja Niša broj lobanja na kuli osetno je smanjen.

Na smanjenje broja lobanja u Ćele – kuli uticalo je, pored ostalog, i samo vreme, tako da je danas sačuvano od zaborava 58 lobanja. Zaštita i uređenje Ćele – kule, preduzete prvih godina posle oslobođenja grada, nastavljeni su i kasnije. Prilikom proslave 60-to godišnjice oslobođenja Niša od Turaka (1937. godine) oko kule je podignuta gvozdena ograda. Godinu dana posle toga ispred Ćele – kule postavljen je spomenik sa bistom Stevana Sinđelića i reljefom na kome je prikazana bitka na Čegru. Spomenik je delo vajara Slavka Miletića. Povodom proslave 180. godišnjice Čegarske bitke 31. maja 1989. godnine uređen je prostor oko Ćele – kule i obnovljena je sama kapela.

Podigavši Ćele – kulu u Nišu, gradu koji spaja srednju sa jugoistočnom Evropom i Bliskim istokom, Turci su želeli da taj spomenik bude opomena balkanskim narodima – da će ih snaći grozna smrt ako pokušaju da se dignu protiv turskog gospodstva. Spomenik, međutim, nije odigrao tu ulogu. On je, naprotiv, bio podsticaj za definitivno oslobođenje.

Kada je 1833. godine francuski pesnik i akademik Alfons de Lamartin (1790-1869) izdao u Parizu svoje delo „Put na Istok”, on je u posebnom poglavlju „Beleške o Srbiji”, duboko potresen sa onim što je video u Ćele – kuli, između ostalog zabeležio i sledeće: „Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otadžbine”.

Comments are closed.