Najavljujemo

Gordana Todorović ( 1933 – 1979 ) značajna je srpska pesnikinja druge polovine 20.veka. Prve pesme objavila je u Beogradskom Poletu kao učenica gimnazije u Nišu, a zatim i prvu zbirku Gimnazijski trenutak 1954. Godine za koju je dobila Brankovu nagradu. Potom slede knjige: Sunce, (1959 ), Srce zavičaja ( 1965 ) i Ponosno klasje ( 1973). Posthumno su publikovani izbori iz njene poezije: Izabrane pesme ( 1984 ), Pesme ( 2004 ), i Krilate vatre ( 2011 ). Godine 2016. objavljena je njena peta zbirka pesama Cvrkuti jutara kao psthumno izdanje. Bila je član Udruženja književnika Srbije. Živela je u Paraćinu i Nišu, a od 1953. godine u Beogradu gde je i preminula 1979. nakon duge bolesti. Iza nje je ostala bogata književna zaostavština kako u rukopisima tako i u značajnim književnim publikacijama. Sabrana dela na jednom mestu objedinjuju njen stvaralački opus i predstavljaju korak ka približavanju literarnog dela ove pesnikinje savremenim čitaocima.

O Gordani Todorović :

Jedna od najtalentovanijih pjesnikinja 20.vijeka, Gordana Todorović, obilježila je srpsku književnost neosimbolizma, zajedno sa predvodnicima te generacije: Brankom Miljkovićem, Vaskom Popom, Stevanom Raičkovićem, Ivanom V. Lalićem, Miodragom Pavlovićem, Borislavom Radovićem…Za razliku od generacijskih pjesničkih drugova koji su decenijama bili u središtu kritičarske pažnje i čija su djela u više navrata publikovali reprezentativni izdavači, Gordana Todorović osim četiri za života objavljene zbirke pjesama nije imala značajnija izdanja, a pogotovo je zaboravljena nakon smrti.

Publikovanje trotomnog izdanja Sabranih dela Gordane Todorović predstavlja dragocijen izdavački poduhvat koji će iznova obnoviti interesovanje književne publike za djelo i ličnost ove važne pjesnikinje iz sredine i druge polovine 20.vijeka.

(Prof.dr Goran Maksimović Izvod iz recenzije Sabranih dela,2018 )

U pesništvu Gordane Todorović književni kritičari nalaze čistotu lirskog govora koji dolazi iz autentične svakodnevice posleratnog života, intimistički intoniranog, ali leksički veoma bogatog i osetljivog, te osećajno, organsko spajanje društvenog života sa životom prirode. Smatraju da je Gordana Todorović, pored nadrealističkih i neosimbolističkih osobenosti svoje poezije, zadržala u najvećoj meri socijalnu usmerenost pesme. U toku višedecenijske kulture zaborava u srpskoj književnosti, put do čitalaca često je nalazila pesma „Ljubavni poziv nepostojećem“ kao reprezentativni primer obrade motiva ljubavi koji je „ svuda prisutan akord u poeziji G.Todorović, njeno sveprožimajuće osećanje i bit njenih etičkih i estetskih vrednosti.“ ( Hadži Tančić, Saša, Nov.delo, str.90)

( Mrs. Milica Milenković, Gordana Todorović Sabrana dela ,2018 )

„Od onih dana kada je objavljena njena prva zbirka pesama pa sve do smrti, Gordana Todorović je vrlo istrajno ostavljala svoj i svojevrstan trag u našoj poeziji koja se razvijala na ovom tlu u prelomnom vremenu odbacivanja dogmatskih zabluda iz jednog perioda nesporazuma. Ostaje istoričarima književnosti da odrede doprinos njene poezije – tačnije mesto koje joj pripada“ (S.H.T. )

„…Meni je zanimljiva pesnička priroda. Ona na sve gleda poetski. Kakva je u pesmama – takva je u životu. Tu nema ničeg nameštenog. To je ona…

I ne prestaje da je veliča: Ona je za sve nas, ovde, pojam:  objavila je u: „Omladini“,u „Književnosti“,  „Svedočanstvima“! Znate li šta to znači ? Beograd je osetio njene vrednosti. Ona je već uspela. Mi pričamo priče kako treba biti u Beogradu pa uspeti, a ona to postiže odavde. Ona ulazi na velika vrata u srpsku književnost. Ona je naša nova Desanka Maksimović.“

( Branko Miljković, pesnik i prijatelj Gordane Todorović )

 

 


Jedan grad čine njegove legende i priče. Njegova istorija i kultura. Muzej pamti i prezentuje.

19. februar 2019.

 

Povodom Svetskog dana turističkih vodiča niško Udruženje turističkih vodiča u saradnji sa Narodnim muzejom Niš organizuje besplatan obilazak grada i muzeja 19. februara 2019. godine.

I ove godine ulaz na sve objekteNarodnog muzeja Niš za posetioce koji organizovano idu preko Udruženja turističkih vodiča Niša biće besplatan.

Polazak je 19. februara u 10 sati ispred Gradske kuće (Ulica 7. juli)

Dobrodošli u Narodni muzej Niš!

 


NARODNI MUZEJ NIŠ

Književno memorijalna postavka STEVAN SREMAC / BRANKO MILJKOVIĆ

Ove godine se navršava 85 godina od rođenja Branka Miljkovića /29. januar 1934 – 2019/, ali i 60 godina kako je zajedno sa Blažom Šćepanovićem objavio zbirku pesama Smrću protiv smrti.

Narodni muzej Niš, želeći da obeleži ove jubileje, u saradnji sa Narodnim pozorištem iz Niša, organizuje poetsko veče pod nazivom „MI IMAMO SAMO REČI” Poeziju Branka Miljkovića govoriće Zorica Damjanović, glumica Narodnog pozotišta. Moderatori poetske večeri su Jelena Bogdanović  /kustos/ i Jovan Mladenović /muzejski savetnik u penziji/. Takođe, posetioci će imati priliku da čuju i poslednji intervju koji je Branko Miljković dao za list Glas omladine, 24. novembra 1960. godine nakon književne večeri održane u maloj sali tadašnjeg Doma JNA. Razgovor sa Miljkovićem vodio je znameniti pesnik Dimitrije Milenković. Niški književnik Dimitrije Milenković na naše veliko zadovoljstvo, biće gost poetske večeri.

Poetsko veče će se održati 29. januara u prostoru Književno memorijalne postavke S.S/ B.M u Ulici Aleksandra Nenadoviće 2a sa početkom u 19 sati.

 


 

INTERNIRCI NIŠKOG KONCENTRACIONOG LOGORA U NACISTIČKIM LOGORIMA EVROPE

Dana 5. decembra 2018. u 12 sati u Memorijalnom kompleksu „12.februar“ (Ul. bulevar 12. februar bb) otvara se izložba

INTERNIRCI NIŠKOG KONCENTRACIONOG LOGORA U NACISTIČKIM LOGORIMA EVROPE

Autori izložbe su istoričari niškog Narodnog muzeja Ivana Gruden Milentijević i Nebojša Ozimić.

O izložbi:

“Povratak nepoželjan” je geslo pod kojim su zatvorenici iz Srbije internirani u nemačke koncentracione logore širom Evrope. Pošto je Nemačka angažovala sav ljudski potencijal na frontovima, bila joj je potrebna radna snaga za rad u fabrikama i za izgradnju novih vojnih objekata. Vojno-upravni komandant Srbije, Bader, izdaje proglas marta 1942. godine u kome sugeriše da se lica koja nisu u logor dovedena iz borbe, oni koji su se sami predali ili su u logor dovedeni pod sumnjom da su pomagali pokret otpora posle saslušanja mogu uputiti u nemačke interene oblasti na prinudni rad.

Od ove objave, do poslednjeg interniranja krajem avgusta 1944.godine, na prinudni rad u nemačke interesne oblasti, iz niškog koncentracionog logora internirano je oko 4200 ljudi. Interniranja su tokom 1942. najčešće išla ka Norveškoj, a kasnije ka Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Poljskoj, Bugarskoj i Grčkoj.

Ova izložba činiće deo stalne postavke Logora na Crvenom krstu a finansirana je iz istoimenog projekta Ministarstva kulture i informisanja RS.

Logor je radnim danima otvoren od 10 do 16 sati (osim ponedeljkom) a vikendom od 10 do 15 sati.

 


ARHEOLOŠKE PUTANJE I STRANPUTICE ADAMA ORŠIĆA

Dana 28. novembra u 13sati u Galeriji Sinagoga (Ulica Davidova 2) održava se promocija knjige dr Marka Jankovića

Arheološke putanje i stranputice Adama Oršića

Knjiga je zajedničko izdanje Narodnog muzeja Niš i Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Na promociji knjige govoriće jedan od recenzenata doc. dr Vladimir D. Mihajlović sa Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Vesna Crnoglavac viši kustos arheolog i pomoćnik direktora Narodnog muzeja Niš i dr Marko Janković – autor knjige.

O knjizi:

Knjiga „Arheološke putanje i stranputice Adama Oršića“ predstavlja rezultat višegodišnjih istraživanja autora. Tema knjige odnosi se ne samo na život i rad Adama Oršića, već i na tragove koje je njegovo delovanje ostavilo u istoriji srpske arheologije. Istraživanje u najvećoj meri pokriva vremenski period od 1920-1968. godine, vreme tokom kojeg je Adam Oršić bio profesionalno aktivan u različitim društvenim kontekstima, koji su se tokom decenija 20. veka drastično menjali. U srpskoj arheologiji, Oršić će ostati upamćen po njegovim naporima da se otvori prvi Muzej u Nišu 1933. godine, ali i po započinjanju prvih profesionalnih iskopavanja na važnim arheološkim lokalitetima poput Medijane, Jagodin-male, Bubnja,…Ipak, knjiga otkriva i neka druga, kasnija poglavlja iz života pionira arheologije pa tako i Oršićev odnos sa kolegama iz Srbije te sa okupacionim vlastima tokom rata: koliko je i kako funkcionisala arheologija u ratnim okolnostima. Poslednje poglavlje Oršićevog života odnosi se na život u Brazilu, gde je i pored velikog otpora lokalnih antropologa, uspeo da se izbori za priznanje svom radu kojim je pokrenuo neke od prvih arheoloških projekata u Južnoj Americi.

Knjiga predstavljaznačajan doprinos u razumevanju istorije srpske (i jugoslovenske) arheologije, ali i zanimljivo štivo za publiku koja ovim temama ne prilazi iz profesionalnog konteksta.

O AUTORU

Dr Marko A. Janković, rođen je u Nišu a studije arheologije je završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je trenutno zaposlen kao upravnik Arheološke zbirke. Bavi se rimskom arheologijom i istorijom arheologije i autor je velikog broja radova koji se tim temama bave. Jedan je od urednika tematskih zbornika Edges of the Roman World (2014) i Reflections of Roman Imperialisms (2018) izdatim u Velikoj Britaniji.Učestvovao je na velikom broju arheoloških iskopavanja a trenutno rukovodi arheološkim istraživanjima u Beloj Palanci.

 


Dana 16. novembra 2018. u 13 sati u Galeriji Sinagoga (Ul. Davidova 2) otvara se izložba

TRAGOVIMA PROŠLOSTI

Autori izložbe su arheolog Petar Milojević i Tatjana Trajković Filipović – kustos arheolog Narodnog muzeja Niš.

Tog dana biće održana i promocija knjige Praistorijska nalazišta u Aleksinačkoj kotlini istih autora u izdanju Narodnog muzeja Niš i Zavičajnog muzeja iz Aleksinca.

O izložbi i knjizi:

Izložba prikazuje praistorisjki materijal prikupljen na teritoriji Aleksinačke kotline tokom dugogodišnjih istraživanja iste. Posebno se ističu grnčarije i metalni predmeti iz zbirki Zavičajnog muzeja Aleksinac, Narodnog muzeja Niš i nekoliko privatnih kolekcija. Pored toga izložbu prate prikladne ilustracije nastale kao rezultat aerosnimanja i istraživanja aleksinačkog pomoravlja u periodu od 2014. do 2018. godine u sklopu projekta „Arheološka prospekcija donjeg toka Južne Morave“ koju realizuju Arheološki institut iz Beograda, Narodni muzej Niš, Centar za kulturu i umetnost Aleksinac i Centar za kulturu Sokobanja.

Veliki značaj publikacije proizilzi ne samo iz činjenice da su autori kataloški obradili nalaze sa lokaliteta iz Aleksinačke kotline, koji se čuvaju u depou Narodnog muzeja Niš i Zavičajnog muzeja u Aleksincu, već posebno zbog detaljnog i preglednog uvida u relativne geografske podatke i istorijat arheološkog istraživanja u jednoj do sada slabo ispitanoj a veoma značajnoj geografskoj regiji.

Galerija je otvorena od utorka do petka od 10 do 16 sati, vikendom od 10 do 15 sati. Ponedeljkom je zatvorena za posetioce. Izložba će biti otvorena do sredine decembra 2018. godine.

Ulaz slobodan.

 


Povodom 11. novembra – Dana primirja u Prvom svetskom ratu Narodni muzej Niš organizuje dana 9. novembra (petak) u 19 sati u Književno – memorijalnoj postavci Stevan Sremac / Branko Miljković (Ul. Aleksandra Nenadovića 2) promociju dnevnika Aleksandra V. Cvetkovića

„Beležnik iz Velikog rata 1916 – 1919“

Priređivači su Jovan Mladenović, muzejski savetnik i Nemanja Nešić, istoričar.

O Aleksandru V. Cvetkoviću:

Aleksandar V. Cvetković (1891, Špaj – 1962, Špaj) zemljoradnik iz Špaja (Bela Palanka), bio je narednik IV čete III bataljona III pešadijskog puka u sastavu Moravske divizije Prve armije pod komandom generala Petra Bojovića. Nosilac je Albanske spomenice od 1921. godine.

Ratni beležnik (dimenzije 9 cm x 16 cm) sačuvala je njegova unuka dr Verica Bogdanović iz Niša. Pored beležnika sačuvane su i dopisne karte kao i fotografije iz tog perioda. Narednik Cvetković u dnevniku opisuje ratni put Moravske divizije i žestoke borbe koje je ona vodila od 1916. do 1919. Pisan je timočko – lužničkim dijalektom, kaligrafskim rukopisom i predstavlja ratnu prozu sa odlikama književnog štiva.


Dana 16. oktobra 2018. u 13 sati u Galeriji Sinagoga (Ulica Davidova 2) otvara se izložba

AKADEMIK MIHAILO GAVRILOVIĆ

ISTORIČAR, ARHVIST I DIPLOMATA

Izložbu zajednički organizuju SANU – odeljenje u Nišu, Narodni muzej Niš  i Istorijski arhiv Niš. 

Autor izložbe je Miljana Đorđević iz Istorijskog arhiva Niša.

O izložbi:

Mihailo Gavrilović rođen je u Aleksincu 1868. godine. Školovao se u rodnom gradu, Knjaževcu i Nišu gde je završio gimnaziju. Diplomirao je 1891. godine na Velikoj školi u Beogradu na Istorijsko-filološkom odseku Filozofskog fakulteta. Nastavlja školovanje u Francuskoj gde i doktorira na Sorboni tezom Ugovor zaključen u Parizu 1259. između Luja IX, kralja Francuske i Henrija III, kralja Engleske. Bio je predavač u niškoj Učiteljskoj školi i profesor gimnazije u Nišu. U našem gradu je donet i prvi Zakon o Državnoj arhivi, a Gavrilović je bio osnivač i prvi čelnik Državne arhive Kraljevine Srbije. Najzad, jedno od sjajnih po stignuća Mihaila Gavrilovića u oblasti humanitarnog rada, gde je sarađivao sa mnogim britanskim i srpskim humanitarnim organizacijama (kao što su Škotske žene, Srpski potporni fond, Fond Spasimo decu, Kolo srpskih sestara, Crveni krst) jeste posredovanje u realizaciji ideje o osnivanju Doma ratne siročadi u Nišu, poznatijeg u narodu kao „Engleski dom” (izgrađen sredstvima Srpskog potpornog fonda). Umire u Londonu 1924. godine. Ova izložba posvećena je njegovom životu i radu.

Radno vreme galerije je od utorka do petka od 12 do 18 sati, vikendom od 10 do 15 sati, a ponedeljkom je galerija zatvorena za posetioce. Izložba će biti otvorena do 31. oktobra 2018. godine.

 


STRUČNO VOĐENJE

Poštovani,
u okviru izložbe KO JE MALVINA HOFMAN 12. oktobra od 12 sati u Galeriji Sinagoga stručno vođenje i tumačenje iste daće njen autor Vladimir Čeh. Više detalja u samoj pozivnici.

 


PEDAVANJA NA LOGORU

Dana 14.oktobra, kada se obeležava75godina ustanka u poljskom koncentracionom logoru „Sobibor“, u okviru projekta o „Očuvanju istorije pružanja otpora u logorima“ u Narodnom muzeju Niš – u Logoru „12. februar“ biće održanniz događajaposvećenih sećanju na one koji su poginuli u logorima.

Međunarodni centar za očuvanje i istraživanje kulturno-istorijskog nasleđa istočne Evrope „Memorijal“ zajedno sa Narodnim muzejom Niš pozivaju Vas da na dan sedamdeset i pete godišnjice od organizacije ustanka u poljskom logoru „Sobibor“ učestvujete na ovim događajima i sami odate počast žrtvama nacizma.

Pokreti otpora u logorima ujedinili su i sjedinili ljude različitih nacionalnosti i političkih uverenja, ojačali i produbili internacionalistički osećaj solidarnosti.

Agenda događaja

12:00 –polaganje venaca i cveća u kompleksu logora i na spomenik poginulim sovjetskim vojnicima u Niškom incidentu,

13:00 – prikazivanje igranog filma «Sobibor» u sali muzeja,

15:00 – predavanje na temu «Istorija ustanaka u logorima, očuvanje sećanja»

16:00 – posle predavanja ispred muzeja u znak sećanja na žrtve nacizma pustićemo 100 crnih balona

 


Ove godine obeležavaju se veliki i značajni datumi za istoriju srpskog naroda: stogodišnjica proboja Solunskog fronta i vek od završetka Prvog svetskog rata. Tim povodom Narodni muzej Niš organizuje naučni skup sa međunarodnim učešćem

VELIKI RAT (1914–1918) U MEMOARIMA I RATNIM DNEVNICIMA

Naučni skup se održava12. i 13. oktobra 2018.godine na Univerzitetu u Nišu – zgrada rektorata.

Veliki rat je jedan od najznačijih događaja u istoriji Srbije novog veka, zbog čega je ostavio traga u sećanjima savremenika i učesnika. Brojni su dnevnici i memoari u kojima se nalaze dragoceni podaci o učešću u bitkama koje je vodila srpska vojska od 1914. do 1918. godine. Osim toga ovi memoari i dnevnici nastajali su u realnom vremenu i svedoče o velikom stradanju kako vojske tako i civilnog stanovništva Kraljevine Srbije. Ovi izvori pre svega nose pečat individualnog, preživljenog, autentičnog doživljaja.

Pozdravne reči i otvaranje naučnog skupa je 12. oktobra u 12 sati u zgradi rektorata niškog Univerziteta.

 


Dana 2. oktobra u 19 sati u Galeriji Sinagoga (Ulica Davidova 2) otvara se izložba Vladimira Čeha

KO JE MALVINA HOFMAN

(Priča sa izložbe “Srbija, rat i plakat” o američkoj kampanji za pomoć Srbiji u Velikom ratu)

Izložbu zajednički organizuju Institut za istoriju oglašavanja u saradnji sa ambasadom SAD u Beogradu i Narodni muzej Niš.

O izložbi:

Institut za istoriju oglašavanja je osnovan radi istraživanja i afirmacije istorije i razvoja oglašavanja i integrisanih marketing komunikacija, njihovog uticaja i njihove promocije.

Samo mali broj ljudi u zemlji zna za kampanje “Pomozite Srbiju…” koje su u vreme Prvog svetskog rata vodile zemlje saveznice SAD, Francuska i Velika Britanija. Široj javnosti nisu poznate ni istorijske činjenice, ni organizacija i način sakupljanja pomoći, kao ni autori najuspešnijih plakata u tim kampanjama.

Autor čuvenog plakata „Serbia Needs Your Help“ u kampanji SAD je najpoznatija američka vajarka Malvina Hofman. Izložba je posvećena njenom plakatu i njenim delima i aktivnostima za pomoć Srbiji. Prvi put su javno prikazani Malvinini crteži koje je uradila putujući sa ekipom Crvenog krsta po Srbiji 1919. godine, kao i do sada nepoznati istoriografski fakti u vezi sa njenim aktivnostima za pomoć Srbiji u Velikom ratu, pronađeni u Getty  institutu u Los Anđelesu. Na izložbi je potvrđena i urbana legenda da je lik na plakatu “ Serbia Needs Your Help” ustvari lik mrtvog srpskog vojnika na čamcu kojima su prebacivani vojnici na sahranu u Plavu grobnicu kod ostrva Vido u Grčkoj.

Galerija je otvorena od utorka do petka od 12 do 18 sati, vikendom od 10 do 15 sati. Ponedeljkom je zatvorena za posetioce. Izložba će biti otvorena do 14oktobra 2018. godine.

 

 


Dana 17. septembra u 13sati u Galeriji Sinagoga (Ulica Davidova 2) otvara se izložba fotografija mr Zorana Cvetkovića                                 

I OVO JE SRBIJA

Izložbu zajednički organizuju Ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti u Nišu, Akademijski odbor za selo SANU i Narodni muzej Niš.

Na otvaranjau izložbe govoriće akademik Ninoslav Stojadinović – predsednik Ogranka SANU  u Nišu, Vesna Crnoglavac – pomoćnica direktora Narodnog muzeja Niš. Akademik Dragan Škorić – predsednik Akademijskog odbora za selo SANU govoriće na temu Propadanje sela i seljana Srbije.Prisutne će pozdraviti i autor fotografija mr Zoran Cvetković.

Galerija je otvorena od utorka do petka od 12 do 18 sati, vikendom od 10 do 15 sati. Ponedeljkom je zatvorena za posetioce.

Izložba će biti otvorena zaključno do 28. septembra 2018. godine.

Ulaz slobodan.

 


Dana 7. septembra u 18sati u Galeriji Sinagoga (Ulica Davidova 2) otvara se izložba slika slovačkog autora Miloslava Dvoraka

MOJ SVET SLIKA

Izložbu su zajednički organizovali Narodni muzej Niš, Ambasade Slovačke republike u Beogradu i počasni konzulat Slovačke u Nišu.

Prisutnima na izložbi obratiće seNJ. E. Dagmar Repčekova, ambasadorka Slovačke republike u Srbiji ipočasni konzul Slovačkerepublike u Nišu Stela Jovanović. Pozdravnu reč na otvaranjuimaće direktor Narodnog muzeja Niš Nenad Spasić a pristunim prijateljima umetnosti obratiće se i sam umetnik,koji za tu priliku specijalno dolazi iz Slovačke.

O autoru:

Miloslav Dvorak je slovački autor srednje generacije. Po obrazovanju je lekar, specijalista neuorologije. Svoja znanja iz oblasti neurologije prenosi studentima katoličkog univerziteta. Izlagao je u zemlji i inostranstvu a ovo je njegova prva izložba u Nišu.

Galerija je otvorena od utorka do petka od 12 do 18 sati, vikendom od 10 do 15 sati. Ponedeljkom je zatvorena za posetioce. Izložba će biti otvorena zaključno sa 14. septembrom 2018. godine.Poslednjeg dana 14. septembra radno vreme je od 10 do 15 sati.

Ulaz slobodan.

 


Dana 27. avgusta u 13 časova u galeriji Književno memorijalne postavke Stevan Sremac / Branko Miljković (Ul. Aleksandra Nenadovića 2a) otvara se izložba Narodnog muzeja Niš, Narodnog muzeja Toplice i Narodne biblioteke „Rade Drainac“ iz Prokuplja

RADE DRAINAC (1899 – 1943)

ŽIVOT I DELO

Autor izložbe i kataloga je Dragan Ognjanović, asaradnik Darko Žarić.

Na otvaranju će Drainčeve stihovekazivati dramski umetnik Vice Dardić, a besedu o pesniku„Rade Drainac u srpskoj književnosti“dr Goran Maksimović..

Izložba će biti otvorena do 20. septembra 2018. godine. Ulaz slobodan.

Radno vreme je od 12 do 18 sati radnim danima, vikendom od 10 do 15 sati, ponedeljkom zatvoreno.

 

O Radetu Draincu*:

Ra­de Drainac – pe­snik, pri­po­ve­dač, ro­man­si­jer, ese­jist, no­vi­nar (Tr­bu­nje, kod Bla­ca, To­pli­ca, 16. VI­II 1899 – Be­o­grad, 1. V 1943).Ro­dio se u si­ro­ma­šnoj se­o­skoj po­ro­di­ci Jo­va­no­vi­ća. Otac Ne­delj­ko – sa­mo­u­ki zi­dar, pe­čal­bar, pred­u­zi­mač; maj­ka Ru­me­ni­ja – doma­ći­ca. Na kr­šte­nju je do­bio ime Ra­doj­ko, ko­je će u dva­de­set tre­ćoj go­di­ni, za­jed­no s pre­zi­me­nom Jo­va­no­vić, za­me­ni­ti knji­žev­nim – Ra­de Dra­i­nac.                                               

ško­lu za­vr­šio je u Bla­cu. Go­di­ne 1911. da­ju ga na obu­ćar­ski za­nat u Pro­ku­plju, ko­ji on na­pu­šta i upi­su­je se u pro­ku­pač­ku gim­na­zi­ju, da bi po za­vr­še­nom pr­vom raz­re­du pre­šao u gim­na­zi­ju u Kru­šev­cu. U le­to 1913. be­ži od ku­će i ne­ko vre­me pro­vo­di u Be­o­gra­du. Kao sred­njo­ško­lac, pre­la­zi 1915. sa srp­skom voj­skom pre­ko Al­ba­ni­je. U Fran­cu­skoj je od ja­nu­a­ra 1916, gde na­sta­vlja ško­lo­va­nje: naj­pre u Li­o­nu, po­tom u Sent Etje­nu i Bo­li­jeu. Pre­dan pi­sa­nju, za­ne­ma­ru­je ško­lu i od­mah po svr­šet­ku ra­ta sti­že u Pa­riz, gde jed­no vre­me ra­di u fa­bri­ci, da bi se po­čet­kom 1919. sa­svim pre­pu­stio bo­e­mi­ji.                                     

U Sr­bi­ju se vra­ća s pro­le­ća 1919, a od je­se­ni iste go­di­ne, iako sa če­stim pre­ki­di­ma, Be­o­grad po­sta­je me­sto nje­go­vog stal­nog bo­rav­ka. „Odo­ma­ću­je“ se u ka­fa­ni „Mo­skva“, glav­nom sa­sta­ja­li­štu mo­der­ni­stič­ki na­stro­je­nih pi­sa­ca i umet­ni­ka – po­vra­tni­ka iz ra­ta. U li­sto­vi­ma Bal­kan, Be­o­grad­ski dnev­nik i Sta­ra Sr­bi­ja ot­po­či­nje 1920. no­vi­nar­sku ka­ri­je­ru, ko­ju će ka­sni­je na­sta­vi­ti u No­vo­sti­ma, Sa­mo­u­pra­vi, Vre­me­nu, Prav­di i Po­li­ti­ci: no­vin­sko re­por­ter­stvo i pu­to­pi­sni iz­ve­šta­ji sa ju­go­slo­ven­skih pro­sto­ra i iz ino­stran­stva (Grč­ka, Fran­cu­ska, Če­ho­slo­vač­ka, Polj­ska, Austri­ja, Bu­gar­ska) bi­će mu glav­ni iz­vor ma­te­ri­jal­ne eg­zi­sten­ci­je.                                                                                                                                                                                

Po­čet­kom apri­la 1922. štam­pa pr­vu sve­sku svog ča­so­pi­sa Hip­nos, od­re­đu­ju­ći ga kao „me­seč­nu re­vi­ju za in­tu­i­tiv­nu umet­nost“; pe­čat bro­ju da­je uvod­ni tekst „Pro­gram hip­ni­zma“, ko­jim s jed­ne stra­ne ob­zna­nju­je svo­je pri­kla­nja­nje to­ko­vi­ma po­rat­ne knji­žev­ne avan­gar­de, a s dru­ge – ocr­ta­va osnov vla­sti­te „hip­ni­stič­ke“ po­e­ti­ke. Ume­sto dru­gog (i po­sled­njeg) bro­ja Hip­no­sa (ko­ji će iza­ći ja­nu­a­ra 1923), ma­ja 1922. po­ja­vlju­je se je­di­ni broj dru­gog nje­go­vog ča­so­pi­sa – No­vo čo­ve­čan­stvo, „in­ter­na­ci­o­nal­ne re­vi­je za kul­tur­ne pro­ble­me“. To ni­su je­di­na Dra­in­če­va gla­si­la: 1932. osno­vao je Front (2 bro­ja), 1936–1937. iz­da­vao ča­so­pis Sli­ka ak­tu­el­nih do­ga­đa­ja – SAD (13 bro­je­va), 1939. po­kre­nuo No­vu bra­zdu (1 broj).                                                                  

U ma­ju 1926 sti­gao u Pa­riz, u ko­jem ži­vi kao pe­snik-apašalà Vi­jon, jed­no vre­me svi­ra­ju­ći u bi­o­sko­pu „dru­gu vi­o­li­nu“ uz pro­jek­ci­je ne­mih fil­mo­va. Na­red­ne go­di­ne is­pu­nje­ne su mu in­ten­ziv­nim knji­žev­nim ra­dom i pu­to­va­nji­ma po ze­mlji i ino­stran­stvu, ko­ja pred­u­zi­ma kao Prav­din no­vin­skire­por­ter. Od sre­di­ne tri­de­se­tih sve vi­še se okre­će dru­štve­nim ano­ma­li­ja­ma, po­li­tič­koj pro­ble­ma­ti­ci – „so­ci­jal­ne hro­ni­ke“ ob­ja­vlji­va­ne u Prav­di 1934–35. dva pu­ta će ga od­ve­sti na sud. Prav­du na­pu­šta 1936. i, ka­ko je ostao bez re­dov­nih pri­ho­da, za­po­šlja­va se u agen­cij­skom ode­lje­nju Cen­tral­nog pres-bi­roa, za ko­ji pi­še krat­ke pri­lo­ge o kul­tur­nim i knji­žev­nim zbi­va­nji­ma.                                                                                                                                             

Zbog če­stog po­bo­lje­va­nja, sve vi­še vre­me­na pro­vo­di u za­vi­ča­ju. Ob­ja­vlju­je no­ve pe­sme, po­le­mi­še sa so­ci­jal­nim pi­sci­ma. Tu­ber­ku­lo­za uzi­ma mah, uve­li­ko „ba­ca krv“ od­la­ze­ći u mar­tu 1941. na voj­nu ve­žbu. Mo­bi­li­san kao mi­tra­lje­zac, uče­stvu­je kod Uži­ca u bor­ba­ma pro­tiv ne­mač­kog osva­ja­ča. Po­čet­kom zi­me hap­se ga čet­ni­ci pod op­tu­žbom da je ko­mu­ni­sta i za­tva­ra­ju u Bla­cu, oda­kle će ga spa­sti pi­sme­ne ga­ran­ci­je „vi­đe­nih“ To­pli­ča­na.                                                                                                                                                                                        

Od le­ta 1942. na­la­zi se u sa­na­to­ri­ju­mu na Ozre­nu, bli­zu So­ko Ba­nje, gde ga po­vre­me­no obi­la­zi Ivo An­drić. Le­če­nje mu ne po­ma­že i u pro­le­će 1943, s gru­do­bo­ljom u od­ma­klom sta­di­ju­mu, do­la­zi u be­o­grad­sku Dr­žav­nu op­štu bol­ni­cu, gde 1. ma­ja umi­re. Kao si­ro­mah bez igde iče­ga, sa­hra­njen je dva da­na ka­sni­je o tro­šku Op­šti­ne na be­o­grad­skom No­vom gro­blju. Glu­mac Mi­li­vo­je Ži­va­no­vić re­ci­to­vao je nje­go­vu pe­smu „Nir­va­na“ dok su spu­šta­li kov­čeg u ra­ku.                                                                                                                                                        

Dra­i­nac spa­da me­đu naj­in­te­re­sant­ni­je po­ja­ve u srp­skoj knji­žev­no­sti iz­me­đu dva svet­ska ra­ta. U pr­voj, par­na­so-sim­bo­li­stič­koj fa­zi nje­go­vog pe­va­nja, u ko­joj mu je omi­lje­ni stih dva­na­e­ste­rac (zbir­ke Mo­dri smeh /1920/ i Afro­di­tin vrt /1921/), pre­o­vla­đu­ju mo­ti­vi pla­ton­ske ero­ti­ke, pro­la­zno­sti i Bo­ga. Bit­na je dru­ga, avan­gard­na eta­pa Dra­in­če­vog stva­ra­nja, ko­ju 1922. oza­ko­nju­je ma­ni­fe­sti­ma „Pro­gram hip­ni­zma“ i „No­vo čo­ve­čan­stvo“. U zbir­ka­ma Voz od­la­zi (1923), Lir­ske mi­ni­ja­tu­re (1926),Ban­dit ili pe­snik (1928) i Ban­ket (1930), do­mi­nant­ni su mo­ti­vi sna, ko­smo­po­lit­sko­ga pu­to­va­nja, slo­ven­stva, de­hu­ma­ni­zo­va­nog sa­vre­me­nog gra­da, pe­sni­ka i nje­go­vog stra­dal­nič­kog ži­vo­ta u ne­pe­snič­kom i ne­lju­bav­nom sve­tu – sve da­to u sti­hu iro­nič­nom i cr­no­hu­mor­nom, slo­bod­nom od svih ka­no­na, raz­de­še­nom i pod­vrg­nu­tom svim mo­gu­ćim vi­do­vi­ma je­zič­ko­stil­sko­ga i ob­li­kov­nog eks­pe­ri­men­ti­sa­nja, u me­ta­fo­rič­kim ni­zo­vi­ma či­ji se ri­tam i me­lo­di­ja is­po­lja­va­ju kao di­na­mič­na sin­te­za vre­me­na i pro­sto­ra. Tre­ća, za­vr­šna fa­za li­ri­ča­ra Dra­in­ca pro­ti­če u zna­ku nje­go­vog sve ve­ćeg uda­lja­va­nja od mo­der­ni­zma. Na­ja­vi­li su je 1931. pro­gram­ski ra­do­vi „Knji­žev­ni le­vi front“ i „Ma­ni­fest № 1“, ko­ji, pa­ra­dok­sal­no, pro­du­blju­ju nje­go­ve su­ko­be s nad­re­a­li­zmom u od­la­sku i so­ci­jal­nim po­kre­tom pi­sa­ca u na­di­ra­nju. Sa­mot­nost i ukle­tost svo­ga pe­snič­kog po­sto­ja­nja po­tvr­di­će na­ve­li­ko tra­di­ci­o­na­li­zo­va­nim go­vo­rom zbir­ki iz 1938: Ulis i Čo­vek pe­va, i Da­hom ze­mlje iz 1940.                                                 

Dra­in­če­ve pri­po­vet­ke (Sr­ce na pa­za­ru, 1929), ro­ma­ni (naj­bo­lji: Špan­ski zid, 1930), pu­to­pi­si i felj­to­ni (post­hum­no, Pu­tu­jem, pu­tu­jem i Le­po­te i ču­da Pa­ri­za, obe u okvi­ru Sabranih dela /prir. Gojko Tešić/, Beograd 1999), kri­ti­ke i ese­ji (Ra­sve­tlje­nje /1928/, Osvr­ti /1938/), knji­žev­ne po­le­mi­ke i po­li­tič­ka pu­bli­ci­sti­ka (Bez ma­ske i Iz­daj­stvo in­te­lek­tu­a­la­ca, 1999), dra­ma Azil za bes­kuć­ni­ke… (1993) i rat­ni dnev­nič­ki za­pi­si Cr­ni da­ni (1963) – ne­ma­ju iz­raz, sa­mo­svoj­nost i zna­čaj nje­go­ve po­e­zi­je i pe­snič­kih ma­ni­fe­sta (Si­la­zak s Olim­pa, SD, 1999).

De­la Radeta Drainca

Mo­dri smeh, Be­o­grad 1920; Afro­di­tin vrt, Pro­ku­plje 1921; Ero­ti­kon, Be­o­grad 1923; Voz od­la­zi, Be­o­grad 1923; [sa Mo­ni de Bu­li­jem] Dve avan­tu­ri­stič­ke po­e­me, Be­o­grad 1926; Lir­ske mi­ni­ja­tu­re, Sko­plje 1926; Ban­dit ili pe­snik, Be­o­grad 1928; Sr­ce na pa­za­ru, Be­o­grad 1929; Špan­ski zid. Na­ša lju­bav, Be­o­grad 1930; Ban­ket, Be­o­grad 1930; Ra­sve­tlje­nje, Be­o­grad 1934; Dra­go­ljub Jo­va­no­vić ili se­ljač­ki Na­po­le­on, Be­o­grad 1935; Uzur­pa­to­ri (Uzu­no­vić, Jev­tić i V. Po­po­vić), Be­o­grad 1935; Ulis, Be­o­grad 1938; Osvr­ti, Be­o­grad 1938; Čo­vek pe­va, Be­o­grad 1938; Dah ze­mlje, Be­o­grad 1940; Cr­ni da­ni (prir. R. Pe­šić), Be­o­grad 1963; Azil za bes­kuć­ni­ke ili uni­ver­zal­na ra­di­o­ni­ca mr­tvač­kih san­du­ka Ru­sin a. d. (prir. R. Pe­šić); Pla­men u pu­sti­nji (prir. N. Je­šić), Be­o­grad 1993. – De­la Ra­de­ta Dra­in­ca, 1–10 (prir. G. Te­šić), Be­o­grad 1998–1999.

*Autor teksta J. P.

 


Poštovani prijatelji i saradnici,

Dana 10. avgusta u 18 satiu Galeriji Sinagoga (Davidova 2) otvaraju se dve izložbe u okviru festivala Nišville i Striporame 2018

Stripoteka: prvih pola veka

Svet akcionih figura: retro vs. moderno

Narodni muzej Niš i ove godine, četvrti put po redu domaćin je Striporame koju organizuju Nišville i striparnica Južni Darkwood. Međunarodni festival stripa i pop kulture biće održan i u Sinagogi od 10 do 12. avgusta 2018. u vremenu od 18 do 23 sata a ulaz je sve vreme besplatan.

O izložbama:

Prva od njih – Stripoteka: prvih pola veka posvećena je obeleževanju velikog jubileja – pola veka kultnog eks jugoslovenskog strip časopisa Stripoteke. To je drugi najstariji strip časopis u Evropi koju objavljuje izdavačka kuća Darkwood.

Posetioci Sinagoge biće u prilici da pogledaju i izložbu Svet akcionih figura: retro vs. modernokoja dolazi iz jedne od najbogatijih privatnih kolekcija akcionih figura u Srbiji.

Dobrodošli!

 

Comments are closed.