Najavljujemo

Dana 2. oktobra u 19 sati u Galeriji Sinagoga (Ulica Davidova 2) otvara se izložba Vladimira Čeha

KO JE MALVINA HOFMAN

(Priča sa izložbe “Srbija, rat i plakat” o američkoj kampanji za pomoć Srbiji u Velikom ratu)

Izložbu zajednički organizuju Institut za istoriju oglašavanja u saradnji sa ambasadom SAD u Beogradu i Narodni muzej Niš.

O izložbi:

Institut za istoriju oglašavanja je osnovan radi istraživanja i afirmacije istorije i razvoja oglašavanja i integrisanih marketing komunikacija, njihovog uticaja i njihove promocije.

Samo mali broj ljudi u zemlji zna za kampanje “Pomozite Srbiju…” koje su u vreme Prvog svetskog rata vodile zemlje saveznice SAD, Francuska i Velika Britanija. Široj javnosti nisu poznate ni istorijske činjenice, ni organizacija i način sakupljanja pomoći, kao ni autori najuspešnijih plakata u tim kampanjama.

Autor čuvenog plakata „Serbia Needs Your Help“ u kampanji SAD je najpoznatija američka vajarka Malvina Hofman. Izložba je posvećena njenom plakatu i njenim delima i aktivnostima za pomoć Srbiji. Prvi put su javno prikazani Malvinini crteži koje je uradila putujući sa ekipom Crvenog krsta po Srbiji 1919. godine, kao i do sada nepoznati istoriografski fakti u vezi sa njenim aktivnostima za pomoć Srbiji u Velikom ratu, pronađeni u Getty  institutu u Los Anđelesu. Na izložbi je potvrđena i urbana legenda da je lik na plakatu “ Serbia Needs Your Help” ustvari lik mrtvog srpskog vojnika na čamcu kojima su prebacivani vojnici na sahranu u Plavu grobnicu kod ostrva Vido u Grčkoj.

Galerija je otvorena od utorka do petka od 12 do 18 sati, vikendom od 10 do 15 sati. Ponedeljkom je zatvorena za posetioce. Izložba će biti otvorena do 14oktobra 2018. godine.

 

 


Dana 17. septembra u 13sati u Galeriji Sinagoga (Ulica Davidova 2) otvara se izložba fotografija mr Zorana Cvetkovića                                 

I OVO JE SRBIJA

Izložbu zajednički organizuju Ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti u Nišu, Akademijski odbor za selo SANU i Narodni muzej Niš.

Na otvaranjau izložbe govoriće akademik Ninoslav Stojadinović – predsednik Ogranka SANU  u Nišu, Vesna Crnoglavac – pomoćnica direktora Narodnog muzeja Niš. Akademik Dragan Škorić – predsednik Akademijskog odbora za selo SANU govoriće na temu Propadanje sela i seljana Srbije.Prisutne će pozdraviti i autor fotografija mr Zoran Cvetković.

Galerija je otvorena od utorka do petka od 12 do 18 sati, vikendom od 10 do 15 sati. Ponedeljkom je zatvorena za posetioce.

Izložba će biti otvorena zaključno do 28. septembra 2018. godine.

Ulaz slobodan.

 


Dana 7. septembra u 18sati u Galeriji Sinagoga (Ulica Davidova 2) otvara se izložba slika slovačkog autora Miloslava Dvoraka

MOJ SVET SLIKA

Izložbu su zajednički organizovali Narodni muzej Niš, Ambasade Slovačke republike u Beogradu i počasni konzulat Slovačke u Nišu.

Prisutnima na izložbi obratiće seNJ. E. Dagmar Repčekova, ambasadorka Slovačke republike u Srbiji ipočasni konzul Slovačkerepublike u Nišu Stela Jovanović. Pozdravnu reč na otvaranjuimaće direktor Narodnog muzeja Niš Nenad Spasić a pristunim prijateljima umetnosti obratiće se i sam umetnik,koji za tu priliku specijalno dolazi iz Slovačke.

O autoru:

Miloslav Dvorak je slovački autor srednje generacije. Po obrazovanju je lekar, specijalista neuorologije. Svoja znanja iz oblasti neurologije prenosi studentima katoličkog univerziteta. Izlagao je u zemlji i inostranstvu a ovo je njegova prva izložba u Nišu.

Galerija je otvorena od utorka do petka od 12 do 18 sati, vikendom od 10 do 15 sati. Ponedeljkom je zatvorena za posetioce. Izložba će biti otvorena zaključno sa 14. septembrom 2018. godine.Poslednjeg dana 14. septembra radno vreme je od 10 do 15 sati.

Ulaz slobodan.

 


Dana 27. avgusta u 13 časova u galeriji Književno memorijalne postavke Stevan Sremac / Branko Miljković (Ul. Aleksandra Nenadovića 2a) otvara se izložba Narodnog muzeja Niš, Narodnog muzeja Toplice i Narodne biblioteke „Rade Drainac“ iz Prokuplja

RADE DRAINAC (1899 – 1943)

ŽIVOT I DELO

Autor izložbe i kataloga je Dragan Ognjanović, asaradnik Darko Žarić.

Na otvaranju će Drainčeve stihovekazivati dramski umetnik Vice Dardić, a besedu o pesniku„Rade Drainac u srpskoj književnosti“dr Goran Maksimović..

Izložba će biti otvorena do 20. septembra 2018. godine. Ulaz slobodan.

Radno vreme je od 12 do 18 sati radnim danima, vikendom od 10 do 15 sati, ponedeljkom zatvoreno.

 

O Radetu Draincu*:

Ra­de Drainac – pe­snik, pri­po­ve­dač, ro­man­si­jer, ese­jist, no­vi­nar (Tr­bu­nje, kod Bla­ca, To­pli­ca, 16. VI­II 1899 – Be­o­grad, 1. V 1943).Ro­dio se u si­ro­ma­šnoj se­o­skoj po­ro­di­ci Jo­va­no­vi­ća. Otac Ne­delj­ko – sa­mo­u­ki zi­dar, pe­čal­bar, pred­u­zi­mač; maj­ka Ru­me­ni­ja – doma­ći­ca. Na kr­šte­nju je do­bio ime Ra­doj­ko, ko­je će u dva­de­set tre­ćoj go­di­ni, za­jed­no s pre­zi­me­nom Jo­va­no­vić, za­me­ni­ti knji­žev­nim – Ra­de Dra­i­nac.                                               

ško­lu za­vr­šio je u Bla­cu. Go­di­ne 1911. da­ju ga na obu­ćar­ski za­nat u Pro­ku­plju, ko­ji on na­pu­šta i upi­su­je se u pro­ku­pač­ku gim­na­zi­ju, da bi po za­vr­še­nom pr­vom raz­re­du pre­šao u gim­na­zi­ju u Kru­šev­cu. U le­to 1913. be­ži od ku­će i ne­ko vre­me pro­vo­di u Be­o­gra­du. Kao sred­njo­ško­lac, pre­la­zi 1915. sa srp­skom voj­skom pre­ko Al­ba­ni­je. U Fran­cu­skoj je od ja­nu­a­ra 1916, gde na­sta­vlja ško­lo­va­nje: naj­pre u Li­o­nu, po­tom u Sent Etje­nu i Bo­li­jeu. Pre­dan pi­sa­nju, za­ne­ma­ru­je ško­lu i od­mah po svr­šet­ku ra­ta sti­že u Pa­riz, gde jed­no vre­me ra­di u fa­bri­ci, da bi se po­čet­kom 1919. sa­svim pre­pu­stio bo­e­mi­ji.                                     

U Sr­bi­ju se vra­ća s pro­le­ća 1919, a od je­se­ni iste go­di­ne, iako sa če­stim pre­ki­di­ma, Be­o­grad po­sta­je me­sto nje­go­vog stal­nog bo­rav­ka. „Odo­ma­ću­je“ se u ka­fa­ni „Mo­skva“, glav­nom sa­sta­ja­li­štu mo­der­ni­stič­ki na­stro­je­nih pi­sa­ca i umet­ni­ka – po­vra­tni­ka iz ra­ta. U li­sto­vi­ma Bal­kan, Be­o­grad­ski dnev­nik i Sta­ra Sr­bi­ja ot­po­či­nje 1920. no­vi­nar­sku ka­ri­je­ru, ko­ju će ka­sni­je na­sta­vi­ti u No­vo­sti­ma, Sa­mo­u­pra­vi, Vre­me­nu, Prav­di i Po­li­ti­ci: no­vin­sko re­por­ter­stvo i pu­to­pi­sni iz­ve­šta­ji sa ju­go­slo­ven­skih pro­sto­ra i iz ino­stran­stva (Grč­ka, Fran­cu­ska, Če­ho­slo­vač­ka, Polj­ska, Austri­ja, Bu­gar­ska) bi­će mu glav­ni iz­vor ma­te­ri­jal­ne eg­zi­sten­ci­je.                                                                                                                                                                                

Po­čet­kom apri­la 1922. štam­pa pr­vu sve­sku svog ča­so­pi­sa Hip­nos, od­re­đu­ju­ći ga kao „me­seč­nu re­vi­ju za in­tu­i­tiv­nu umet­nost“; pe­čat bro­ju da­je uvod­ni tekst „Pro­gram hip­ni­zma“, ko­jim s jed­ne stra­ne ob­zna­nju­je svo­je pri­kla­nja­nje to­ko­vi­ma po­rat­ne knji­žev­ne avan­gar­de, a s dru­ge – ocr­ta­va osnov vla­sti­te „hip­ni­stič­ke“ po­e­ti­ke. Ume­sto dru­gog (i po­sled­njeg) bro­ja Hip­no­sa (ko­ji će iza­ći ja­nu­a­ra 1923), ma­ja 1922. po­ja­vlju­je se je­di­ni broj dru­gog nje­go­vog ča­so­pi­sa – No­vo čo­ve­čan­stvo, „in­ter­na­ci­o­nal­ne re­vi­je za kul­tur­ne pro­ble­me“. To ni­su je­di­na Dra­in­če­va gla­si­la: 1932. osno­vao je Front (2 bro­ja), 1936–1937. iz­da­vao ča­so­pis Sli­ka ak­tu­el­nih do­ga­đa­ja – SAD (13 bro­je­va), 1939. po­kre­nuo No­vu bra­zdu (1 broj).                                                                  

U ma­ju 1926 sti­gao u Pa­riz, u ko­jem ži­vi kao pe­snik-apašalà Vi­jon, jed­no vre­me svi­ra­ju­ći u bi­o­sko­pu „dru­gu vi­o­li­nu“ uz pro­jek­ci­je ne­mih fil­mo­va. Na­red­ne go­di­ne is­pu­nje­ne su mu in­ten­ziv­nim knji­žev­nim ra­dom i pu­to­va­nji­ma po ze­mlji i ino­stran­stvu, ko­ja pred­u­zi­ma kao Prav­din no­vin­skire­por­ter. Od sre­di­ne tri­de­se­tih sve vi­še se okre­će dru­štve­nim ano­ma­li­ja­ma, po­li­tič­koj pro­ble­ma­ti­ci – „so­ci­jal­ne hro­ni­ke“ ob­ja­vlji­va­ne u Prav­di 1934–35. dva pu­ta će ga od­ve­sti na sud. Prav­du na­pu­šta 1936. i, ka­ko je ostao bez re­dov­nih pri­ho­da, za­po­šlja­va se u agen­cij­skom ode­lje­nju Cen­tral­nog pres-bi­roa, za ko­ji pi­še krat­ke pri­lo­ge o kul­tur­nim i knji­žev­nim zbi­va­nji­ma.                                                                                                                                             

Zbog če­stog po­bo­lje­va­nja, sve vi­še vre­me­na pro­vo­di u za­vi­ča­ju. Ob­ja­vlju­je no­ve pe­sme, po­le­mi­še sa so­ci­jal­nim pi­sci­ma. Tu­ber­ku­lo­za uzi­ma mah, uve­li­ko „ba­ca krv“ od­la­ze­ći u mar­tu 1941. na voj­nu ve­žbu. Mo­bi­li­san kao mi­tra­lje­zac, uče­stvu­je kod Uži­ca u bor­ba­ma pro­tiv ne­mač­kog osva­ja­ča. Po­čet­kom zi­me hap­se ga čet­ni­ci pod op­tu­žbom da je ko­mu­ni­sta i za­tva­ra­ju u Bla­cu, oda­kle će ga spa­sti pi­sme­ne ga­ran­ci­je „vi­đe­nih“ To­pli­ča­na.                                                                                                                                                                                        

Od le­ta 1942. na­la­zi se u sa­na­to­ri­ju­mu na Ozre­nu, bli­zu So­ko Ba­nje, gde ga po­vre­me­no obi­la­zi Ivo An­drić. Le­če­nje mu ne po­ma­že i u pro­le­će 1943, s gru­do­bo­ljom u od­ma­klom sta­di­ju­mu, do­la­zi u be­o­grad­sku Dr­žav­nu op­štu bol­ni­cu, gde 1. ma­ja umi­re. Kao si­ro­mah bez igde iče­ga, sa­hra­njen je dva da­na ka­sni­je o tro­šku Op­šti­ne na be­o­grad­skom No­vom gro­blju. Glu­mac Mi­li­vo­je Ži­va­no­vić re­ci­to­vao je nje­go­vu pe­smu „Nir­va­na“ dok su spu­šta­li kov­čeg u ra­ku.                                                                                                                                                        

Dra­i­nac spa­da me­đu naj­in­te­re­sant­ni­je po­ja­ve u srp­skoj knji­žev­no­sti iz­me­đu dva svet­ska ra­ta. U pr­voj, par­na­so-sim­bo­li­stič­koj fa­zi nje­go­vog pe­va­nja, u ko­joj mu je omi­lje­ni stih dva­na­e­ste­rac (zbir­ke Mo­dri smeh /1920/ i Afro­di­tin vrt /1921/), pre­o­vla­đu­ju mo­ti­vi pla­ton­ske ero­ti­ke, pro­la­zno­sti i Bo­ga. Bit­na je dru­ga, avan­gard­na eta­pa Dra­in­če­vog stva­ra­nja, ko­ju 1922. oza­ko­nju­je ma­ni­fe­sti­ma „Pro­gram hip­ni­zma“ i „No­vo čo­ve­čan­stvo“. U zbir­ka­ma Voz od­la­zi (1923), Lir­ske mi­ni­ja­tu­re (1926),Ban­dit ili pe­snik (1928) i Ban­ket (1930), do­mi­nant­ni su mo­ti­vi sna, ko­smo­po­lit­sko­ga pu­to­va­nja, slo­ven­stva, de­hu­ma­ni­zo­va­nog sa­vre­me­nog gra­da, pe­sni­ka i nje­go­vog stra­dal­nič­kog ži­vo­ta u ne­pe­snič­kom i ne­lju­bav­nom sve­tu – sve da­to u sti­hu iro­nič­nom i cr­no­hu­mor­nom, slo­bod­nom od svih ka­no­na, raz­de­še­nom i pod­vrg­nu­tom svim mo­gu­ćim vi­do­vi­ma je­zič­ko­stil­sko­ga i ob­li­kov­nog eks­pe­ri­men­ti­sa­nja, u me­ta­fo­rič­kim ni­zo­vi­ma či­ji se ri­tam i me­lo­di­ja is­po­lja­va­ju kao di­na­mič­na sin­te­za vre­me­na i pro­sto­ra. Tre­ća, za­vr­šna fa­za li­ri­ča­ra Dra­in­ca pro­ti­če u zna­ku nje­go­vog sve ve­ćeg uda­lja­va­nja od mo­der­ni­zma. Na­ja­vi­li su je 1931. pro­gram­ski ra­do­vi „Knji­žev­ni le­vi front“ i „Ma­ni­fest № 1“, ko­ji, pa­ra­dok­sal­no, pro­du­blju­ju nje­go­ve su­ko­be s nad­re­a­li­zmom u od­la­sku i so­ci­jal­nim po­kre­tom pi­sa­ca u na­di­ra­nju. Sa­mot­nost i ukle­tost svo­ga pe­snič­kog po­sto­ja­nja po­tvr­di­će na­ve­li­ko tra­di­ci­o­na­li­zo­va­nim go­vo­rom zbir­ki iz 1938: Ulis i Čo­vek pe­va, i Da­hom ze­mlje iz 1940.                                                 

Dra­in­če­ve pri­po­vet­ke (Sr­ce na pa­za­ru, 1929), ro­ma­ni (naj­bo­lji: Špan­ski zid, 1930), pu­to­pi­si i felj­to­ni (post­hum­no, Pu­tu­jem, pu­tu­jem i Le­po­te i ču­da Pa­ri­za, obe u okvi­ru Sabranih dela /prir. Gojko Tešić/, Beograd 1999), kri­ti­ke i ese­ji (Ra­sve­tlje­nje /1928/, Osvr­ti /1938/), knji­žev­ne po­le­mi­ke i po­li­tič­ka pu­bli­ci­sti­ka (Bez ma­ske i Iz­daj­stvo in­te­lek­tu­a­la­ca, 1999), dra­ma Azil za bes­kuć­ni­ke… (1993) i rat­ni dnev­nič­ki za­pi­si Cr­ni da­ni (1963) – ne­ma­ju iz­raz, sa­mo­svoj­nost i zna­čaj nje­go­ve po­e­zi­je i pe­snič­kih ma­ni­fe­sta (Si­la­zak s Olim­pa, SD, 1999).

De­la Radeta Drainca

Mo­dri smeh, Be­o­grad 1920; Afro­di­tin vrt, Pro­ku­plje 1921; Ero­ti­kon, Be­o­grad 1923; Voz od­la­zi, Be­o­grad 1923; [sa Mo­ni de Bu­li­jem] Dve avan­tu­ri­stič­ke po­e­me, Be­o­grad 1926; Lir­ske mi­ni­ja­tu­re, Sko­plje 1926; Ban­dit ili pe­snik, Be­o­grad 1928; Sr­ce na pa­za­ru, Be­o­grad 1929; Špan­ski zid. Na­ša lju­bav, Be­o­grad 1930; Ban­ket, Be­o­grad 1930; Ra­sve­tlje­nje, Be­o­grad 1934; Dra­go­ljub Jo­va­no­vić ili se­ljač­ki Na­po­le­on, Be­o­grad 1935; Uzur­pa­to­ri (Uzu­no­vić, Jev­tić i V. Po­po­vić), Be­o­grad 1935; Ulis, Be­o­grad 1938; Osvr­ti, Be­o­grad 1938; Čo­vek pe­va, Be­o­grad 1938; Dah ze­mlje, Be­o­grad 1940; Cr­ni da­ni (prir. R. Pe­šić), Be­o­grad 1963; Azil za bes­kuć­ni­ke ili uni­ver­zal­na ra­di­o­ni­ca mr­tvač­kih san­du­ka Ru­sin a. d. (prir. R. Pe­šić); Pla­men u pu­sti­nji (prir. N. Je­šić), Be­o­grad 1993. – De­la Ra­de­ta Dra­in­ca, 1–10 (prir. G. Te­šić), Be­o­grad 1998–1999.

*Autor teksta J. P.

 


Poštovani prijatelji i saradnici,

Dana 10. avgusta u 18 satiu Galeriji Sinagoga (Davidova 2) otvaraju se dve izložbe u okviru festivala Nišville i Striporame 2018

Stripoteka: prvih pola veka

Svet akcionih figura: retro vs. moderno

Narodni muzej Niš i ove godine, četvrti put po redu domaćin je Striporame koju organizuju Nišville i striparnica Južni Darkwood. Međunarodni festival stripa i pop kulture biće održan i u Sinagogi od 10 do 12. avgusta 2018. u vremenu od 18 do 23 sata a ulaz je sve vreme besplatan.

O izložbama:

Prva od njih – Stripoteka: prvih pola veka posvećena je obeleževanju velikog jubileja – pola veka kultnog eks jugoslovenskog strip časopisa Stripoteke. To je drugi najstariji strip časopis u Evropi koju objavljuje izdavačka kuća Darkwood.

Posetioci Sinagoge biće u prilici da pogledaju i izložbu Svet akcionih figura: retro vs. modernokoja dolazi iz jedne od najbogatijih privatnih kolekcija akcionih figura u Srbiji.

Dobrodošli!

 

Comments are closed.