Od samog osnivanja Narodnog muzeja postojala je svest o važnosti zaštite predmeta. Počeci zaštite odnosili su se na najosnovnije principe preventivne zaštite dok se stručna konzervacija značajnijih predmeta obavljala u Narodnom muzeju u Beogradu.
Zapošljavanjem edukovanog konzervatora 1962. godine, stvaraju se uslovi za formiranje Konzervatorskog odeljenja, u kome se radila konzervacija i zaštita predmeta od keramike, kamena, drveta i stakla. Formiranjem laboratorije 1984. godine, konzervatorski rad se proširuje i na predmete od metala, a par godina kasnije i na predmete od tekstila.