Dana 27. novembra 2019. u 19 sati u Književno memorijalnoj postavci Stevan Sremac / Branko Miljković (Ulica Aleksandra Nenadovića 2) biće održana promocija i književno veče posvećeno Ivu Andriću
SLIKE VREMENA
Andrić u Nišu 1945 / 1947 / 1965 / 1968/
Na promociji će govoriti priređivač knjige – muzejski savetnik u penziji Jovan Mladenović kao i dr Goran Maksimović – recenzent. Na suserete sa Andrićem podsetiće nas književnik Dimitrije Milenković. Stručno vođenje kroz gostujuću izložbu Ivo Andrić – pisac i/ili dipllomata imaće kustos Narodnog muzeja Niš Jelena Bogdanović.
Ivo Andrić bio je književnik, akademik, nobelovac i diplomata (Dolac kod Travnika, 9. okotobar 1892 – Beograd, 13. mart 1975). Osnovnu školu učio u Višegradu, a gimnaziju u Sarajevu. Studirao slovenske književnosti i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu, gde je i doktorirao Radio kao diplomatski službenik u jugoslovenskim ambasadama u Gracu, Rimu, Bukureštu, Madridu, Ženevi, a u Berlinu je jugoslovenski ambasador do napada Nemačke na Jugoslaviju aprila 1941. godine. Tokom rata boravi u Sokobanji 1942, a nakon završetka ostao je u Beogradu, do kraja života.
Zbirkom stihova Ex Ponto skrenuo je pažnju na svoj literarni talenat. Piše niz pripovedaka, od kojih su mnoge antologijske vrednosti. Autor je romana: Na Drini ćuprija, Travnička hronika, Prokleta avlija, Gospođica: posthumno je objavljen roman Omerpaša Latas. Poznata je i njegova studija o Goji. Prevođen je na mnoge svetske jezike, naročito posle Nobelove nagrade koju je dobio 1961. godine. Dobitnik je i drugih priznanja i član nekoliko domaćih i stranih akademija nauka i umetnosti.
Andrić se na putu za Sofiju 1945. kraće zadržao u Nišu, a početkom februara 1947. radnicima, građanima i vojnicima u Nišu izneo svoje utiske iz Staljingrada, u kome je boravio prethodne godine. Na otvaranju Univerziteta, na Letnjoj pozornici u Tvrđavi 15. oktobra 1965. govorio je prvoj generaciji studenata o značaju umetnosti („Prozor koji gleda u predele umetnosti”, Gradina br. 9, Niš, 1972); 1968. sreće se sa niškim piscima, a potom i sa radnicima Duvanske industrije, učenicima gimnazije Stevan Sremac i obilazi stalnu postavku Narodnog muzeja – Logor na Crvenom krstu. Njegovi govori, kao i potonji iskazi o boravku u Nišu, svojevrstan su beleg o razvoju i otvaranju Niša prema svetu nauke i kulture.
Ulaz slobodan!
