Dana 25. aprila 2019. u 14sati u Galeriji Sinagoga (Ulica Davidova 2), povodom sto deset godina od rođennja velikog umetnika, otvara se izložba
MILOVAN KRSTIĆ
Autorka izložbe i kataloga je istoričarka umetnosti Mara Makarić, muzejska savetnica niškog muzeja. Dizajn izložbe je uradio Željko Cajić.Izložbu otvara istoričarka umetnosti Vera Grujić- muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu.
Izložba će predstaviti preko sto radova(skulptura, reljefa – plaketa i medalja, crteža i akvarela) od ukupno 136 koliko se čuva u niškom muzeju, a posetioci će videti i foto i arhivsku dokumentaciju ovog umetnika.
O Milovanu Krstiću:
Milovan Krstić rođen je 13. avgusta 1909. godine u Gornjem Matejevcu kod Niša. Umetničku školu završio je u Beogradu (1928–1933) kod profesora Petra Palavičinija i Simeona Roksandića. Tokom školovanja stekao je i vrlo temeljno znanje iz oblasti crtanja i akvarela kod profesora Bete Vukanović, Ljubomira Ivanovića i Ivana Radovića. Dalje usavršavanje nastavio je u ateljeima, ali i preko ličnih kontakata i saradnje sa vrhunskim stvaraocima iz oblasti vajarstva kakvi su bili: Sreten Stojanović, Toma Rosandić, Antun Augustinčić, Frano Kršinić, Risto Stijović, kao i na studijskim putovanjima u Londonu, Parizu, Rimu, Sofiji, Moskvi, Amsterdamu, Njujorku.
Pedagoškim radom, prvo u Nišu potom u Beogradu, gde je živeo od 1946, bavio se od 1936. do 1965. godine. Član je ULUS-a i SLUJ-a od 1950. godine. Prvi put izlaže u Nišu 1944. a svoju prvu samostalnu izložbu organizovao je 1954. godine u Beogradu. Dobitnik je značajnih nagrada i priznanja, među kojima: Povelje Društva likovnih pedagoga Beograda (1974) i Povelje ULUS-a (1975). Za života je bio odlikovan i Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1986).
Plodni vajar Milovan Krstić za sobom je ostavio više od 600 skulptura i desetinu spomenika, nastalih u rasponu, od preko sedam decenija. Samo u niškom muzeju se čuva stotrideset šest dela (69 skulptura, 19 reljefa, 26 akvarela i 22 crteža).
MilovanKrstić je vajar koji je ostavio neobično bogat i raznovrstan stvaralački opus. Pripada malobrojnim umetnicima koji su bili kadri da podjednako uspešno naprave monumentalna dela iz domena memorijalne plastike, medalje i plakete malih dimenzija; skulpture u duhu realizma i one stvorene sažimanjem formi do same suštine plastičkog iskaza, što se nekad graničilo sa apstrakcijom.
Monografijom o Milovanu Krstiću i izložbom posvećenom njegovom stvaralaštvu, Muzej ponovo skreće pažnju na ovog umetnika čija brojna dela baštini. Istovremeno dobija i priliku da podseti na plemenitost darodavca bez kojih bi zbirke Narodnog muzeja bile znatno siromašnije