Koncentracioni logor na Crvenom krstu u Nišu formirali su Nemci u septembru 1941. godine. U logoru su bili zatočeni rodoljubi, bez obzira na političku opredeljenost, kao i veliki broj Jevreja i Roma. Od preko 30.000 ljudi zatvorenika, više od 10.000 je streljano na Bubnju, a veliki broj je interniran u Austriju, Nemačku, Poljsku i Norvešku gde su bili prinuđeni na robovski rad. Mučenja, zlostavljanja, streljanja, nepodnošljivi uslovi boravka, hladnoća, glad, sistematski su primenjivani protiv običnih ljudi čija je najčešća krivica bila to što su Srbi, Jevreji ili Romi. Grupa od 147 golorukih logoraša je 12. februara 1942. napala stražare i pokušala proboj iz logora. U tome je uspelo njih 105, a 42 su ostavila svoje živote na logorskim žicama. To je bilo prvo organizovano bekstvo iz nekog logora u porobljenoj Evropi. Nemci su još više pojačali teror, sve do 14. septembra 1944. kada su, mesec dana pre oslobođenja Niša, napustili logor.
Posle rata prikupljen je obiman materijal koji obuhvata dokumenta, isprave, pisma, oružje, lične predmete i fotografije logoraša. U zgradi logora na 25-godišnjicu proboja logoraša 12. februara 1967. godine, otvoren je Memorijalni muzej „12. februar”, kao večito sećanje na stradanje, herojski otpor, ali i kao opomena da se zločini ne smeju zaboraviti.