Milivoje Pejčić (1948‒2009) rođen je u selu Gornji Striževac (kod Babušnice). Završio je studije filozofije i sociologije u Skoplju 1972. godine. Radio je kao gimnazijski profesor u Kosovskoj Vitini i Vlasotincu, potom i u Ekonomskoj školi u Bosanskom Brodu. Od 1975. godine je zaposlen na Elektronskom fakultetu Univerziteta u Nišu, od 1998. godine u zvanju redovnog profesora. Napisao je pedesetak naučnih radova iz oblasti filozofije nauke i tehnike i sociologije tehnike, kao i monografiju Tehnika i kultura (1998). Autor je udžbenika Uvod u filozofiju (1992) i koautor udžbenika Društvo i održivi razvoj (2007) i Poslovne komunikacije (2008). Prvu pesmu objavio je kao gimnazijalac u niškom časopisu Glas omladine 1965. godine. Za života su mu publikovane dve zbirke poezije ‒ Udesi (1990) i Dimnina (2002). Zalaganjem njegove supruge, Loze Kitanović Pejčić, pesnikova rukopisna zaostavština, objavljena je u knjizi Arhiv zvukova. Mravlji bat. Razmatranja o poeziji (2010). Pesme Milivoja Pejčića nalaze se u brojnim književnim časopisima. Zastupljen je u Antologiji niške poezije (2003), a njegovo ime nalazi se u Leksikonu pisaca Jugoslavije i u Kulturnoj enciklopediji Niša. Umro je u selu Grnčar, gde je i sahranjen.
