#: locale=sr-RS
## Action
### URL
LinkBehaviour_11A35FC1_705F_731B_41DB_5BE4F1E0F36C.source = https://narodnimuzejnis.rs/
LinkBehaviour_A9EA3AC5_EDAC_AE0F_41D6_9CD8E79C1C73.source = https://narodnimuzejnis.rs/
PopupWebFrameBehaviour_A527DFEF_B8F8_DB7A_41C2_33EB3FCED762.url = https://narodnimuzejnis.rs/wp-content/uploads/2017/04/mathauzen.pdf
PopupWebFrameBehaviour_81A2C90F_C8C4_C2FE_41B9_30F4B6512DEC.url = https://narodnimuzejnis.rs/wp-content/uploads/2017/04/mathauzen.pdf
PopupWebFrameBehaviour_8922872B_B739_2DC5_41E5_9D89ADDE7B6D.url = https://narodnimuzejnis.rs/wp-content/uploads/2019/08/velizar-pijade.pdf
WebFrame_9F192D92_AAAE_531E_41E4_AA1ABA8DF51D.url = https://sketchfab.com/models/02bc899230174515a8cbd818053566fc/embed?autospin=1&autostart=1&camera=0
WebFrame_9DF3ECE9_AAA9_B10A_41D0_223792905FAD.url = https://sketchfab.com/models/02bc899230174515a8cbd818053566fc/embed?autospin=1&autostart=1&camera=0
WebFrame_8496ACCB_AB66_F10F_41C5_F643AF5B81E7.url = https://sketchfab.com/models/03a5792af00d41a6872579a7fbd777a3/embed?autospin=1&autostart=1&camera=0
WebFrame_FD7ADAF9_AEBE_B10B_41D3_8A3FB3E345CC.url = https://sketchfab.com/models/ce94d28598754244ba3658e6d843df9a/embed?autospin=1&autostart=1&camera=0
WebFrame_E428C220_A96A_5139_41E2_369F0602BEE6.url = https://sketchfab.com/models/ce94d28598754244ba3658e6d843df9a/embed?autospin=1&autostart=1&camera=0
WebFrame_E8F532B3_A99A_D11E_41DA_20AC3122ED94.url = https://sketchfab.com/models/e392bc73427a4878ad5f6cfce3c2e647/embed?autospin=1&autostart=1&camera=0
WebFrame_EE4F7134_A999_F319_41DA_F9DCD8A50190.url = https://sketchfab.com/models/e392bc73427a4878ad5f6cfce3c2e647/embed?autospin=1&autostart=1&camera=0
LinkBehaviour_5EB5CFD6_7059_BDF4_41C9_46BB786E0BF0.source = https://www.360serbia.com
WebFrame_BB62FCD5_A756_0D8D_41D1_826C81B8EB4E.url = https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d1503.5460984027904!2d21.887684515938858!3d43.330429558953284!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4755b736b5fd1a63%3A0xe1a18703732e11e!2sNazi%20Concentration%20Camp%20%22Crveni%20Krst%22%20(Red%20Cross)!5e1!3m2!1sen!2srs!4v1669239005907!5m2!1sen!2srs
WebFrame_DC4FD520_EDF5_DA05_41E8_7256AE7B504E_mobile.url = https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d1503.5460984027904!2d21.887684515938858!3d43.330429558953284!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4755b736b5fd1a63%3A0xe1a18703732e11e!2sNazi%20Concentration%20Camp%20%22Crveni%20Krst%22%20(Red%20Cross)!5e1!3m2!1sen!2srs!4v1669239005907!5m2!1sen!2srs
WebFrame_DC67F51B_EDF4_7A3B_41E6_B852CE161101_mobile.url = https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d212.37264469312603!2d21.893506369374844!3d43.3180302038561!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4755b0b22d796ed1%3A0xcbe0152f25e93fdb!2sAleksandra%20Nenadovi%C4%87a%202a%2C%20Ni%C5%A1!5e1!3m2!1sen!2srs!4v1669239329116!5m2!1sen!2srs
WebFrame_BBF9C14E_A756_349E_41D7_0D9EC82FD4E4.url = https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d212.37264469312603!2d21.893506369374844!3d43.3180302038561!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4755b0b22d796ed1%3A0xcbe0152f25e93fdb!2sAleksandra%20Nenadovi%C4%87a%202a%2C%20Ni%C5%A1!5e1!3m2!1sen!2srs!4v1669239329116!5m2!1sen!2srs
WebFrame_BB7AA5FE_A756_3F7E_41E3_C52396297DD9.url = https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d2902.803178220722!2d21.89114661548691!3d43.318379479134215!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4755b0b3cc67ab49%3A0x74a936a604d27fa2!2sNational%20Museum%20in%20Ni%C5%A1!5e0!3m2!1sen!2srs!4v1668350843746!5m2!1sen!2srs" width="600" height="450" style="border:0;" allowfullscreen="" loading="lazy" referrerpolicy="no-referrer-when-downgrade
WebFrame_DC0B7981_EDF5_EA07_41E3_FE7BAA1581B0_mobile.url = https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d3392.301691023861!2d21.946261415644614!3d43.30975568258853!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4755b06673d2b887%3A0x345946a724fb36ef!2sMediana!5e1!3m2!1sen!2srs!4v1669238839714!5m2!1sen!2srs
WebFrame_BBE8DEDD_A75A_0DBD_4164_6FCA4FB7AC6A.url = https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d3392.301691023861!2d21.946261415644614!3d43.30975568258853!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4755b06673d2b887%3A0x345946a724fb36ef!2sMediana!5e1!3m2!1sen!2srs!4v1669238839714!5m2!1sen!2srs
WebFrame_BAA25B66_A756_348E_41E4_987980BB9D06.url = https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d561.7171032879065!2d21.923471499591017!3d43.31211089997396!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4755b096748bd651%3A0x3bc85a55cc72f2d9!2sSkull%20Tower!5e1!3m2!1sen!2srs!4v1669243507735!5m2!1sen!2srs
WebFrame_DFF9E2BE_EDF4_7E7D_41C6_B153C00EFDD1_mobile.url = https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d561.7171032879065!2d21.923471499591017!3d43.31211089997396!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4755b096748bd651%3A0x3bc85a55cc72f2d9!2sSkull%20Tower!5e1!3m2!1sen!2srs!4v1669243507735!5m2!1sen!2srs
WebFrame_22F9EEFF_0C1A_2293_4165_411D4444EFEA_mobile.url = https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d676.6358406269405!2d21.893122240167973!3d43.31843808110262!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4755b0b3cc67ab49%3A0x74a936a604d27fa2!2sNational%20Museum%20in%20Ni%C5%A1!5e1!3m2!1sen!2srs!4v1669239068100!5m2!1sen!2srs
WebFrame_22F9EEFF_0C1A_2293_4165_411D4444EFEA.url = https://www.google.com/maps/embed?pb=!1m18!1m12!1m3!1d676.6358406269405!2d21.893122240167973!3d43.31843808110262!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i1024!2i768!4f13.1!3m3!1m2!1s0x4755b0b3cc67ab49%3A0x74a936a604d27fa2!2sNational%20Museum%20in%20Ni%C5%A1!5e1!3m2!1sen!2srs!4v1669239068100!5m2!1sen!2srs
WebFrame_FFE0C58D_B348_CAF1_41C1_55292680F4DC.url = //www.youtube.com/embed/-6L2FvYM-T4
WebFrame_FAC1A43F_B3D8_CA11_41D2_4FDF56975207.url = //www.youtube.com/embed/71ENEn9ga08
WebFrame_FFE05546_B3C8_CA72_41D5_03FFCB1B22AC.url = //www.youtube.com/embed/71ENEn9ga08
WebFrame_8FAED64F_B75B_EC5D_41CE_F8353439EC00.url = //www.youtube.com/embed/Gl3sjEGtc0o
WebFrame_F5B57ED8_B7E9_5C44_41DA_8633BDAAE15D.url = //www.youtube.com/embed/oDAaJ4rWUrA
WebFrame_8955CA95_B729_24CD_41BF_26E2D3A23F14.url = //www.youtube.com/embed/oDAaJ4rWUrA
## Hotspot
### Text
FlatHotspotPanoramaOverlayTextImage_6B9F8318_706B_467C_41BE_02A0F707074A.text = Асклeпијe са тeлeсфором
FlatHotspotPanoramaOverlayTextImage_6C5471B9_706F_C5BC_41C2_E5AF1E8E1E2D.text = Афродита Сосандра
FlatHotspotPanoramaOverlayTextImage_6BF23B68_7068_C6DC_41D5_CBF3E1784ED5.text = Глава Вeнeрe
FlatHotspotPanoramaOverlayTextImage_6B9DC580_706B_424C_41B5_C0F670AA8691.text = Глава сатира
QuadHotspotPanoramaOverlayTextImage_AEDE5855_B579_244D_41D6_A008BDBFB97A.text = КЊИЖЕВНО-МЕМОРИЈАЛНА ПОСТАВКА СТЕВАН СРЕМАЦ / БРАНКО МИЉКОВИЋ
FlatHotspotPanoramaOverlayTextImage_6C76EEEE_778B_5F2E_4191_1E53DD19F8E5.text = Константин
FlatHotspotPanoramaOverlayTextImage_6B80C04C_706B_42D4_41D8_0E49E8303CAE.text = Мeркур
FlatHotspotPanoramaOverlayTextImage_6C5DB61A_7058_CE7C_41D5_FF6B8A2A5CFA.text = Торзо Кибeлe
FlatHotspotPanoramaOverlayTextImage_6B2912E4_706B_47CB_41D7_BB40B1024121.text = Торзо сатира
FlatHotspotPanoramaOverlayTextImage_6C12F5DC_7059_CDF4_41D1_F5C573F737D1.text = Хигија
### Tooltip
HotspotPanoramaOverlayArea_F4DDCC78_B7E9_DC44_41D4_EAB40845A717.toolTip = Јеврејска соба
HotspotPanoramaOverlayArea_9991F5A0_A6DA_1F83_41CE_B1D49D205D67.toolTip = Јупитер на престолу
HotspotPanoramaOverlayArea_BBD10284_A41B_8FC6_41D0_EDE3CD6C9266.toolTip = Археолошка сала
HotspotPanoramaOverlayArea_361EB4CB_54E1_650E_41B5_6CA002A89157.toolTip = Асклeпијe са тeлeсфором
HotspotPanoramaOverlayArea_FD361B24_C8CD_4522_41E4_005FE29C3E8C.toolTip = Асклепије са телесфором
HotspotPanoramaOverlayArea_8C811709_C83D_CEE2_41CE_24DFBA306A61.toolTip = Асклепије са телесфором
HotspotPanoramaOverlayArea_38FAF713_495C_CFA7_41CF_EB8E9EE6FB66.toolTip = Афродита Сосандра
HotspotPanoramaOverlayArea_E0F2B7F0_C87B_4D22_41E1_6E04080CD582.toolTip = Библија
HotspotPanoramaOverlayArea_34D56892_54E0_ED1E_41D4_E0A55D3C4CDC.toolTip = Глава Вeнeрe
HotspotPanoramaOverlayArea_3943960B_497C_C1A5_41C2_FA096B366AE2.toolTip = Глава сатира
HotspotPanoramaOverlayArea_A34AC0BB_B558_E4C5_41DC_B1E3A0E3B87D.toolTip = Грчко-македонски новац IV-Iвек пре н.е.
HotspotPanoramaOverlayArea_A00BD014_B55B_63C3_41D5_901BDB4E980E.toolTip = Грчко-македонски новац IV-Iвек пре н.е.
HotspotPanoramaOverlayArea_9E6BE0EB_AAAA_510E_41B6_2E2236D12C97.toolTip = Дарданија
HotspotPanoramaOverlayArea_98EDFD91_AAAE_531A_41C6_4AC735F03139.toolTip = Дарданија
HotspotPanoramaOverlayArea_FFEDC545_B3C8_CA76_41DE_D66533D07F3C.toolTip = Дарко Радман
HotspotPanoramaOverlayArea_FDEBB2F3_B3D8_4E12_41D2_A55FF76C175C.toolTip = Дарко Радман
HotspotPanoramaOverlayArea_F8B27714_AEAA_5F1A_41DC_2FB3107EC6F8.toolTip = Диарх
HotspotPanoramaOverlayArea_E62781EC_A6FA_3782_41E3_B47555F1A9C0.toolTip = Диарх
HotspotPanoramaOverlayArea_8BDE1082_B72F_24C4_41A2_1F3EBBEF4FAD.toolTip = Др. Велизар Пијаде
HotspotPanoramaOverlayArea_A5B27304_B8EB_64AD_41E2_FF8337F38877.toolTip = Друштво Црвеног крста
HotspotPanoramaOverlayArea_E0A98F16_C844_FEEE_41E7_419B73C2F450.toolTip = Епитаф
HotspotPanoramaOverlayArea_E3A13AB4_C845_4722_41D4_D79F6BC49B47.toolTip = Епитаф
HotspotPanoramaOverlayArea_FC9C40E8_B349_CA3E_41E2_8E42DAB2348D.toolTip = Желимир Жилник
HotspotPanoramaOverlayArea_8CCA267B_B759_6C45_41DC_E8AF0A2E28FB.toolTip = Жени Лебл и Јелена Главашки
HotspotPanoramaOverlayArea_E3DFFFC6_C84F_7D6E_41E6_64A4CE708E9B.toolTip = Зона Замфирова
HotspotPanoramaOverlayArea_E17A44C3_C84B_4366_41D0_CA7AD9998895.toolTip = Зона Замфирова
HotspotPanoramaOverlayArea_E0666F16_C845_DEEF_41E5_66A31BB5DE0A.toolTip = Ибиш ага
HotspotPanoramaOverlayArea_E13EAC7C_C845_4322_41DA_A5EE916ECFD3.toolTip = Ибиш-ага
HotspotPanoramaOverlayArea_EEA6D75F_C845_4D1E_41E9_24DF981ED735.toolTip = Ибиш-ага
HotspotPanoramaOverlayArea_AD9CF8A6_B8BB_65ED_41A0_8565289EDA4E.toolTip = Излаз
HotspotPanoramaOverlayArea_93B087C4_C84B_CD62_41E3_97BD03C9B21C.toolTip = Изложбена витрина Љиљане Бибовић
HotspotPanoramaOverlayArea_902E07F9_C84D_CD22_41C1_76A674742037.toolTip = Изложбена витрина Гордане Тодотовић
HotspotPanoramaOverlayArea_F5333198_B7D7_64C3_41D5_6194A5E33FA0.toolTip = Кошуља Анете Андрејевић
HotspotPanoramaOverlayArea_FC227441_B3C8_4A71_41C9_0478A21BBACA.toolTip = Кошуља Дарка Рамана
HotspotPanoramaOverlayArea_F8F57B5D_B3D9_DE16_41D3_4E8B03FE737B.toolTip = Кошуља Дарка Рамана
HotspotPanoramaOverlayArea_F4FA36EF_B7EB_2C5D_41DA_B666C2C4C00B.toolTip = Кутлача и лисице су предмети који су пронађени у самом логору при раду на првој поставци. Били су употребљавани у нацистичком логору
HotspotPanoramaOverlayArea_F5FDD0B0_B7E9_E4C3_41C1_5B2802B4F8C0.toolTip = Кутлача и лисице су предмети који су пронађени у самом логору при раду на првој поставци. Били су употребљавани у нацистичком логору
HotspotPanoramaOverlayArea_BBE4A61D_A41D_96C6_41DE_7E04C8DA4647.toolTip = Књижевно меморијална поставка
HotspotPanoramaOverlayArea_8BAD049E_B757_2CFF_41E0_B94D8BCC9435.toolTip = Лажне легитимације
HotspotPanoramaOverlayArea_8BFD2329_B75B_25C5_41E2_2ED6EB830EA5.toolTip = Лажне легитимације
HotspotPanoramaOverlayArea_F4870B02_C8C7_46E6_41DD_AFEC08E25401.toolTip = Лантернариус
HotspotPanoramaOverlayArea_FF8ACB1C_C8CF_46E2_41D6_63189DEE1B32.toolTip = Лантернариус
HotspotPanoramaOverlayArea_D72B7956_C9C7_456E_41D0_D672B554F732.toolTip = Логорашко одело - комплет
HotspotPanoramaOverlayArea_D7273066_C9DB_432F_41D7_FB572C5F1E07.toolTip = Логорашко одело - комплет
HotspotPanoramaOverlayArea_34ECB008_54E3_5D0A_41C1_089E1076CA22.toolTip = Мeркур
HotspotPanoramaOverlayArea_A5E0DA0E_B8E7_24BD_41CA_AA25F6FB2C44.toolTip = Меморијална соба
HotspotPanoramaOverlayArea_EBBFB400_A9AB_D0FA_41D4_2F93F1CE3D92.toolTip = Мерица
HotspotPanoramaOverlayArea_EAFC33D5_A9A7_D71B_41BB_24466D588FE2.toolTip = Мерица
HotspotPanoramaOverlayArea_E91803F0_C9FC_C522_41D3_79D1B174602C.toolTip = Надежда - Нада Томић
HotspotPanoramaOverlayArea_E4FF9413_A96A_B11E_41E2_2FAB5604699E.toolTip = Наис је потврђен као municipium - римски град са одређеним самоуправним правима на натпису с краја II века у коме се спомињe Marcus Aurelius Posidonius, декурион муниципија Наис. Вероватно је да су и друга двојица декуриона у натписима из Наиса, Aurelius Vitalis и Aurelius Lupus, такође декуриони у граду, мада се име Наис на споменицима не наводи. Подаци које сазнајемо из споменика веома су важни за познавање историје града, његове структуре и развоја, пошто се муниципално право додељује само већим, романизованим центрима и обезбеђује одређена права (самоуправа, територија и др.) која су од интереса за даљи развој града. Не зна се тачно када је Наис стекао статус муниципија. Сва тројица декуриона имају гентилно име Aurelius које су могли добити по неколицини царева II и III века (Марку Аурелију, Комоду, Каракали, Александру Северу и Клаудију II). Постоји мишљење да је град стекао статус муниципија под Марком Аурелијем, у време маркоманских ратова.
HotspotPanoramaOverlayArea_E0778063_A966_B13F_41E3_78D727546FA7.toolTip = Наис је потврђен као municipium - римски град са одређеним самоуправним правима на натпису с краја II века у коме се спомињe Marcus Aurelius Posidonius, декурион муниципија Наис. Вероватно је да су и друга двојица декуриона у натписима из Наиса, Aurelius Vitalis и Aurelius Lupus, такође декуриони у граду, мада се име Наис на споменицима не наводи. Подаци које сазнајемо из споменика веома су важни за познавање историје града, његове структуре и развоја, пошто се муниципално право додељује само већим, романизованим центрима и обезбеђује одређена права (самоуправа, територија и др.) која су од интереса за даљи развој града. Не зна се тачно када је Наис стекао статус муниципија. Сва тројица декуриона имају гентилно име Aurelius које су могли добити по неколицини царева II и III века (Марку Аурелију, Комоду, Каракали, Александру Северу и Клаудију II). Постоји мишљење да је град стекао статус муниципија под Марком Аурелијем, у време маркоманских ратова.
HotspotPanoramaOverlayArea_BF11AFC0_AED8_A7E3_41D3_523D6D9C418A.toolTip = Намерниче стани Чегру се окрени, нека остану теби у вечној успомени јунаци са Чегра, слободе творци, Синђелић Стеван и његови борци
HotspotPanoramaOverlayArea_FE1CEEDA_B3C8_5613_41DD_81FB7EACFC0C.toolTip = Образац
HotspotPanoramaOverlayArea_8874C1FE_B76F_243C_41D2_E67EE3314C79.toolTip = Овде сте
HotspotPanoramaOverlayArea_91AB23A6_AA9E_D706_41D4_9858067A3E16.toolTip = Ограда
HotspotPanoramaOverlayArea_E7EB77B9_A966_BF0A_41E4_8F32E7F8B1F5.toolTip = Остава из Каменице
HotspotPanoramaOverlayArea_FB6BCA4A_AE9E_B10E_41D9_F6B1E965770D.toolTip = Остава из Каменице
HotspotPanoramaOverlayArea_FD47A99B_AEAA_530F_41A4_636D0FDD940B.toolTip = Остава из старог Момчилова, III век
HotspotPanoramaOverlayArea_FD44900F_AEA7_D106_41E1_34CC525FE681.toolTip = Остава из старог Момчилова, III век
HotspotPanoramaOverlayArea_FC132CB9_AEA9_B10A_41E3_E4758A93E24F.toolTip = Остава из старог Момчилова, III век
HotspotPanoramaOverlayArea_FE2A0FA1_AEAE_4F3A_41A8_A61B9B58ACB0.toolTip = Остава накита из Нове Божурне
HotspotPanoramaOverlayArea_A35D93C5_B529_244D_41E4_360F31F3E612.toolTip = Остава накита из Нове Божурне
HotspotPanoramaOverlayArea_E0C99AE3_A96A_B13F_41C6_03D3C6846782.toolTip = Остава новца из Каменице III век
HotspotPanoramaOverlayArea_F346B1C7_C8CB_456D_41E7_05B7640ABDBC.toolTip = Партизана (спонтон)
HotspotPanoramaOverlayArea_F283BBF4_C8C7_C522_41C7_FAB3F1A48694.toolTip = Партизана-спонтон
HotspotPanoramaOverlayArea_FDDC7685_B348_76F1_41D1_6C2B044917DF.toolTip = Патике Желимира Жилника
HotspotPanoramaOverlayArea_98078122_B899_64E5_41DE_6D3361C5AA28.toolTip = Плочица
HotspotPanoramaOverlayArea_9831E89C_B899_65DE_41D6_45C53A4669BD.toolTip = Плочица
HotspotPanoramaOverlayArea_E3613E2D_C84F_3F3D_41DA_01913216B626.toolTip = Повеља октобарска награда
HotspotPanoramaOverlayArea_E2E96A4B_C847_4766_41E0_C3EBF4D508A2.toolTip = Повеља октобарска награда
HotspotPanoramaOverlayArea_8F0C23E1_B6F9_2445_41D1_0966E5A8BB4F.toolTip = Повеља праведника
HotspotPanoramaOverlayArea_E7A0FADF_A6F6_35BE_41D5_2B668E61BF89.toolTip = Портрет Диарха
HotspotPanoramaOverlayArea_AD2A5EBD_B568_DC3D_41DB_BF1952F4B97E.toolTip = Портрет Диарха
HotspotPanoramaOverlayArea_A01BC8D7_B569_244D_41E5_2DD8AC9335DA.toolTip = Портрет Диарха
HotspotPanoramaOverlayArea_A00E832D_B529_65DD_41D0_C211C0E9C286.toolTip = Портрет византијске царице
HotspotPanoramaOverlayArea_E5FB26C6_A6EE_1D8F_41AE_28CD4C245E0A.toolTip = Портрет византијске царице
HotspotPanoramaOverlayArea_FD4C7AF9_AEBE_B10B_41BA_723BDAEC9931.toolTip = Посидоније
HotspotPanoramaOverlayArea_E7C4CDB1_A96B_F31A_41D4_03E1BD58687D.toolTip = Посидоније
HotspotPanoramaOverlayArea_EBEAA72C_B35B_B636_41D6_C0B34C80F25F.toolTip = Радивој Поповић - Дурко
HotspotPanoramaOverlayArea_E9578936_B348_DA12_41D4_5B8E6F28106F.toolTip = Радивој Поповић - Дурко
HotspotPanoramaOverlayArea_8E347A73_B6F7_2445_41DF_2212FE87A9FD.toolTip = Рафаел Гаон
HotspotPanoramaOverlayArea_A3A6300D_B559_23DD_41E5_7F2B7A56FFC5.toolTip = Римска војничка диплома
HotspotPanoramaOverlayArea_A1A3135E_B538_E47F_41E1_A3045522258A.toolTip = Римска војничка диплома, бронза, 222. година
HotspotPanoramaOverlayArea_A648ED38_B529_DDC4_41E5_6024808000E6.toolTip = Римска војничка диплома, бронза, 222. година
HotspotPanoramaOverlayArea_A167A49F_B539_6CFD_41DB_26D7EB377B5E.toolTip = Римска војничка диплома, бронза, 222. година
HotspotPanoramaOverlayArea_A07A7370_B558_E443_41CA_2072F68F9EA5.toolTip = Римски царски и византијски новац V-XIII век
HotspotPanoramaOverlayArea_A324E40D_B55B_23DD_41D3_F8276AA7BE25.toolTip = Римски царски и византијски новац V-XIII век
HotspotPanoramaOverlayArea_A3EC1F06_B529_3DCC_41DB_D8F736F8D234.toolTip = Римски царски новац II-IV век
HotspotPanoramaOverlayArea_A078F09F_B559_24FD_41E1_5A94F79327D2.toolTip = Римски царски новац II-IV век
HotspotPanoramaOverlayArea_E84501A6_A9BF_B306_41C3_C76546659D6B.toolTip = Саркофаг
HotspotPanoramaOverlayArea_E962D013_A9A6_711E_41BF_88BF119322C5.toolTip = Саркофаг
HotspotPanoramaOverlayArea_A5FD0332_B8E9_E4EA_41B4_3D9BA7B4845B.toolTip = Свакодневни живот логораша
HotspotPanoramaOverlayArea_952F9644_A9EE_517A_41D9_FA276DEF6E7F.toolTip = Сет накита
HotspotPanoramaOverlayArea_A5B03556_B8E7_2CAD_41E2_D69D6DF5E962.toolTip = Соба интернираца
HotspotPanoramaOverlayArea_E8E092B2_A99A_D11E_4195_13906D347FD1.toolTip = Споменик посвећен цару Септимију Северу
HotspotPanoramaOverlayArea_EFD03210_A9A9_B11A_41D7_7F6F35A5F749.toolTip = Споменик посвећен цару Септимију Северу
HotspotPanoramaOverlayArea_EF987ADE_A99A_B109_41E0_B0840D6652CC.toolTip = Споменик посвећен цару Септимију Северу откривен је у нишкој тврђави 1984. године. Подигао га је Клаудије Магнус, први познати лекар у Наису. Датује се у 202. годину. \
На бочним странама споменика налазе се представе Асклепија и Хигије са Телесфором изведеним у дубоком рељефу.
HotspotPanoramaOverlayArea_E8B9CCBA_A967_D109_41E0_298E37692CE9.toolTip = Споменик посвећен цару Септимију Северу откривен је у нишкој тврђави 1984. године. Подигао га је Клаудије Магнус, први познати лекар у Наису. Датује се у 202. годину. \
На бочним странама споменика налазе се представе Асклепија и Хигије са Телесфором изведеним у дубоком рељефу.
HotspotPanoramaOverlayArea_E92A558B_C9C5_4DE6_41E7_E4F142A07635.toolTip = Стамен Китановић
HotspotPanoramaOverlayArea_E93AAC76_C9C5_C32E_41D9_2C03701D44F3.toolTip = Стамен Китановић
HotspotPanoramaOverlayArea_904FC55B_B1D8_58E5_41E0_7658BDD9AB23.toolTip = Стеван Синђелић
HotspotPanoramaOverlayArea_8C881439_B6F9_23C5_41E5_676B3617F136.toolTip = Талед
HotspotPanoramaOverlayArea_359C14CB_54E1_A50D_41CB_BCA67A63A262.toolTip = Торзо Кибeлe
HotspotPanoramaOverlayArea_345039B4_54EF_AF1A_41A5_E6F9E8D0CFD1.toolTip = Торзо сатира
HotspotPanoramaOverlayArea_F2349714_C8C4_CEE2_41B4_E7DCE2B5BD09.toolTip = Турска секира - балта
HotspotPanoramaOverlayArea_F75E94AC_C8C5_4322_419F_740AFBE3B309.toolTip = Турска секира - балта
HotspotPanoramaOverlayArea_FCF430BE_E336_3880_41C6_508AAD609E17.toolTip = Фибула са портретима
HotspotPanoramaOverlayArea_EAFB3A5A_A9AE_510E_41CB_9B2F9E8059BA.toolTip = Фибула са портретима
HotspotPanoramaOverlayArea_F5467645_B7D8_EC4D_41E2_C84BAB8CA71F.toolTip = Хаљина Анете Андрејевић
HotspotPanoramaOverlayArea_3EF82D2E_4944_43E1_41BB_4AA5ACAA4DD6.toolTip = Хигија
HotspotPanoramaOverlayArea_E1793A0F_A6EA_149E_41B3_A749431534A0.toolTip = Царица
HotspotPanoramaOverlayArea_FE34958D_AEA9_B30B_41D8_1CF08D69AC97.toolTip = Царица
HotspotPanoramaOverlayArea_EF4CE828_A9E6_F10A_41D5_D10FFB7E1542.toolTip = Шестар
## Media
### Floorplan
### Image
imlevel_C69B3253_7989_4745_41D7_512C5A1AEECB.url = media/map_1AE2CDC9_70AC_B72B_41B0_DE9D48866A58_sr-RS_0.png
imlevel_C69B2253_7989_4745_41CB_47B1AB34498C.url = media/map_1AE2CDC9_70AC_B72B_41B0_DE9D48866A58_sr-RS_1.png
imlevel_C69AD254_7989_4743_41CA_7B5ACA794ADF.url = media/map_1AE2CDC9_70AC_B72B_41B0_DE9D48866A58_sr-RS_2.png
imlevel_C69AB268_7989_4743_41DC_BA2E9E21562F.url = media/map_8E2E080D_A75A_1482_41E4_544B48791CAA_sr-RS_0.png
imlevel_C69AA268_7989_4743_41D5_324EF5AC4C5D.url = media/map_8E2E080D_A75A_1482_41E4_544B48791CAA_sr-RS_1.png
imlevel_C69A5269_7989_4745_41D7_FB814E5C7AF4.url = media/map_8E2E080D_A75A_1482_41E4_544B48791CAA_sr-RS_2.png
imlevel_C69A4269_7989_4745_41C1_94EE79E81B38.url = media/map_8E2E080D_A75A_1482_41E4_544B48791CAA_sr-RS_3.png
imlevel_C6826306_7989_46CF_41DA_589B1716532F.url = media/map_C77B8F20_7989_3EC3_41DA_177B79C9999D_sr-RS_0.jpg
imlevel_C6821306_7989_46CF_41D8_2E28B4B21E19.url = media/map_C77B8F20_7989_3EC3_41DA_177B79C9999D_sr-RS_1.jpg
imlevel_C6823306_7989_46CF_41AF_37FD9A97186C.url = media/map_C77B8F20_7989_3EC3_41DA_177B79C9999D_sr-RS_2.jpg
imlevel_C6822307_7989_46CD_41D7_F9A44932D58F.url = media/map_C77B8F20_7989_3EC3_41DA_177B79C9999D_sr-RS_3.jpg
imlevel_C6F5CC6E_7989_435F_4183_1F3F07C5FE24.url = media/map_E75C6677_CD07_BD0E_41DF_9BEED70E12EF_sr-RS_0.png
imlevel_C6F5EC6F_7989_435D_41C1_A9E1EC0A6CBA.url = media/map_E75C6677_CD07_BD0E_41DF_9BEED70E12EF_sr-RS_1.png
imlevel_C6F59C6F_7989_435D_41D9_E730D37F4266.url = media/map_E75C6677_CD07_BD0E_41DF_9BEED70E12EF_sr-RS_2.png
imlevel_C6F58C6F_7989_435D_41C2_D01A8B01F3AF.url = media/map_E75C6677_CD07_BD0E_41DF_9BEED70E12EF_sr-RS_3.png
imlevel_C6F5AC6F_7989_435D_41C8_26421628D9D0.url = media/map_E75C6677_CD07_BD0E_41DF_9BEED70E12EF_sr-RS_4.png
imlevel_C6F4FC8E_7989_43DF_41C9_162044B55872.url = media/map_F3B73016_E316_F780_41C0_F18564BFE183_sr-RS_0.png
imlevel_C6F49C8F_7989_43DD_41B5_D2CB46C0962B.url = media/map_F3B73016_E316_F780_41C0_F18564BFE183_sr-RS_1.png
imlevel_5B871767_7068_CED4_41C0_DC999137E633.url = media/panorama_0904E7DE_186C_FD93_41B7_1CFA15946B1C_HS_126xe7kg_sr-RS.png
imlevel_5B82E6EA_7068_CFDC_41D4_6F795109E432.url = media/panorama_0904E7DE_186C_FD93_41B7_1CFA15946B1C_HS_27tzqulv_sr-RS.png
imlevel_5B84773A_7068_CEBC_41C9_5AEB9A617882.url = media/panorama_0904E7DE_186C_FD93_41B7_1CFA15946B1C_HS_lhvqomsh_sr-RS.png
imlevel_636B6DE4_706C_A6E8_41D3_324CC51D9EFA.url = media/panorama_0904E7DE_186C_FD93_41B7_1CFA15946B1C_HS_nwntyvmi_sr-RS.png
imlevel_5BBCA9F5_7068_C5B4_41AC_DBD7160B3F3E.url = media/panorama_1586E229_1873_36BE_41B1_D47DC092B4C7_HS_f04hv3m6_sr-RS.png
imlevel_5BB1DA3B_7068_C6BC_41A3_6C67F0223865.url = media/panorama_1586E229_1873_36BE_41B1_D47DC092B4C7_HS_hfw9n79s_sr-RS.png
imlevel_5BBDF9D7_7068_C5F4_41D3_59A1F38E8758.url = media/panorama_1586E229_1873_36BE_41B1_D47DC092B4C7_HS_jbpq0k3a_sr-RS.png
imlevel_5BBFAA12_7068_C64C_4190_7CCB85CF3D71.url = media/panorama_1586E229_1873_36BE_41B1_D47DC092B4C7_HS_q35pq9vy_sr-RS.png
imlevel_B6491DC5_779E_FD49_41D1_98898FF21631.url = media/panorama_159C9A12_1873_7692_41B0_1581B749B00D_HS_1at60g8p_sr-RS.png
imlevel_FE5BE4CA_ECB7_DA04_41D4_CC05269D0ADE.url = media/panorama_65DD8698_6E7C_F111_41CA_27FE6765E5C5_HS_4szb9ut6_sr-RS.png
imlevel_0FD68D3A_1893_2D19_41B1_82950472F84D.url = media/popup_80472620_B76B_2FC3_41D1_BEACF9D4B63F_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0FD6BD3A_1893_2D19_4196_81D09CCFEE1A.url = media/popup_80472620_B76B_2FC3_41D1_BEACF9D4B63F_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0FD6AD3A_1893_2D19_41AC_91DA4B18AFD9.url = media/popup_80472620_B76B_2FC3_41D1_BEACF9D4B63F_sr-RS_0_2.jpg
imlevel_0FD61D3B_1893_2D1F_41B1_63F0C528D1A3.url = media/popup_80472620_B76B_2FC3_41D1_BEACF9D4B63F_sr-RS_0_3.jpg
imlevel_0FD4ED3B_1893_2D1F_4191_43241B42EAC3.url = media/popup_80472620_B76B_2FC3_41D1_BEACF9D4B63F_sr-RS_0_4.jpg
imlevel_0FC64665_1893_3F2B_41B1_E9ED41CC98D3.url = media/popup_8D5C805B_B6F9_2445_41E0_A518E30C0659_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0FC67665_1893_3F2B_41B6_60AFED5B7030.url = media/popup_8D5C805B_B6F9_2445_41E0_A518E30C0659_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0FC66666_1893_3F29_41B5_52A90F300C64.url = media/popup_8D5C805B_B6F9_2445_41E0_A518E30C0659_sr-RS_0_2.jpg
imlevel_0FC7A666_1893_3F29_416D_7748FDB74180.url = media/popup_8D5C805B_B6F9_2445_41E0_A518E30C0659_sr-RS_0_3.jpg
imlevel_0FC5B667_1893_3F37_418D_2E0D57A47778.url = media/popup_8D5C805B_B6F9_2445_41E0_A518E30C0659_sr-RS_0_4.jpg
imlevel_0E7AED8C_1893_EDFF_4192_0DEC90DA9FE6.url = media/popup_A005732F_B529_65DD_41C5_8A2C18177D97_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0E7AFD8C_1893_EDFF_41B7_D52EA5EB75BF.url = media/popup_A005732F_B529_65DD_41C5_8A2C18177D97_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0E5786FF_1893_1F19_41A5_1412DB1FFFD7.url = media/popup_A02D88D8_B569_2443_41E2_B9B227EEA620_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0E586700_1893_1EE7_41A2_322BE9A5C43C.url = media/popup_A02D88D8_B569_2443_41E2_B9B227EEA620_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0E5175C6_1893_1D6B_4161_460566FD8894.url = media/popup_A087D0BB_B56B_24C5_41B9_856A738EEE2C_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0E4F75C7_1893_1D69_4170_F9B394FB9378.url = media/popup_A087D0BB_B56B_24C5_41B9_856A738EEE2C_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0E7C2DB8_1893_ED27_41B3_5F0AFE6440BE.url = media/popup_A0C20A3D_B569_243D_41DD_177B3376F2DB_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0E7C3DB8_1893_ED27_41B6_8883B544A9F8.url = media/popup_A0C20A3D_B569_243D_41DD_177B3376F2DB_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0E436241_1893_1766_4198_FE77B06C5406.url = media/popup_A2BF61F9_B529_2445_41E2_9B7E77DD2EE4_sr-RS_0_0.png
imlevel_0E434241_1893_1766_41B4_826038BF9FDA.url = media/popup_A2BF61F9_B529_2445_41E2_9B7E77DD2EE4_sr-RS_0_1.png
imlevel_0E4A442B_1893_133A_41B5_836125EC02B5.url = media/popup_A3591A36_B529_27CF_41A2_9539CB920F85_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0E48442B_1893_133A_4197_81B1CEED87D8.url = media/popup_A3591A36_B529_27CF_41A2_9539CB920F85_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0E7ABDA2_1893_ED2B_4174_6DA037EA3518.url = media/popup_A3A9000F_B559_23DD_41E5_8DFFD588D14A_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0E7A9DA2_1893_ED2B_41AB_21F0E81E95B8.url = media/popup_A3A9000F_B559_23DD_41E5_8DFFD588D14A_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0E7CADC9_1893_ED79_419B_D5A535F64D79.url = media/popup_AD2A3EBD_B568_DC3D_41DE_5F0446872DF0_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0E7C8DCA_1893_ED7B_41B0_048F48848212.url = media/popup_AD2A3EBD_B568_DC3D_41DE_5F0446872DF0_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0E39FFC6_1893_2D6A_41AB_50436000FF5D.url = media/popup_BCC7549C_AED9_F863_41C8_5B834067B8EC_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0E37CFC6_1893_2D6A_41AD_8F6806AC63EB.url = media/popup_BCC7549C_AED9_F863_41C8_5B834067B8EC_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0E37EFC7_1893_2D6A_41B0_3CE5B3CBD9D8.url = media/popup_BCC7549C_AED9_F863_41C8_5B834067B8EC_sr-RS_0_2.jpg
imlevel_0F9D4E80_1893_EFE8_4191_C321B1AE854C.url = media/popup_F05C2AC6_B7EB_244F_41D5_EEE053C2C034_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0F9D2E80_1893_EFE8_418C_C0EE2BE135B0.url = media/popup_F05C2AC6_B7EB_244F_41D5_EEE053C2C034_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0F9D0E80_1893_EFE8_41A8_E4D48BCF6C42.url = media/popup_F05C2AC6_B7EB_244F_41D5_EEE053C2C034_sr-RS_0_2.jpg
imlevel_0F9DEE80_1893_EFE8_41B1_39CFE71077C4.url = media/popup_F05C2AC6_B7EB_244F_41D5_EEE053C2C034_sr-RS_0_3.jpg
imlevel_0F9BEE81_1893_EFE8_4199_D4CEA26ACC85.url = media/popup_F05C2AC6_B7EB_244F_41D5_EEE053C2C034_sr-RS_0_4.jpg
imlevel_0DC486F1_1893_1F2B_416E_87728549D7DA.url = media/popup_F0990153_B7E9_2445_41D3_9CFA9B952F3C_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0DC496F1_1893_1F2B_41AC_4DCB27B5B5C0.url = media/popup_F0990153_B7E9_2445_41D3_9CFA9B952F3C_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0DC4E6F1_1893_1F2B_41A6_1551D1B0E89D.url = media/popup_F0990153_B7E9_2445_41D3_9CFA9B952F3C_sr-RS_0_2.jpg
imlevel_0DC4F6F2_1893_1F29_4195_CDB7B1E165A1.url = media/popup_F0990153_B7E9_2445_41D3_9CFA9B952F3C_sr-RS_0_3.jpg
imlevel_0DC3C6F2_1893_1F29_4190_9ABDF1E619AA.url = media/popup_F0990153_B7E9_2445_41D3_9CFA9B952F3C_sr-RS_0_4.jpg
imlevel_0D23B64F_1893_1F73_41B6_7FA801DF37BF.url = media/popup_F3C63528_B7D9_2DC3_41E6_23F26C81A773_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0D23964F_1893_1F73_41AF_A021E5BBCBF6.url = media/popup_F3C63528_B7D9_2DC3_41E6_23F26C81A773_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0D236650_1893_1F6D_41B2_CC5500C46DDB.url = media/popup_F3C63528_B7D9_2DC3_41E6_23F26C81A773_sr-RS_0_2.jpg
imlevel_0D237650_1893_1F6D_41B6_462A71DE7BFA.url = media/popup_F3C63528_B7D9_2DC3_41E6_23F26C81A773_sr-RS_0_3.jpg
imlevel_0D216650_1893_1F6D_41B7_B321AF9CDAC8.url = media/popup_F3C63528_B7D9_2DC3_41E6_23F26C81A773_sr-RS_0_4.jpg
imlevel_0DE79F85_1893_6DEB_41A4_62629F247210.url = media/popup_F43066BE_B7EF_6C3F_41DE_A2BF6552C432_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0DE7EF85_1893_6DEB_41A1_D845340E0399.url = media/popup_F43066BE_B7EF_6C3F_41DE_A2BF6552C432_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0DE7CF86_1893_6DE9_4180_65ACEA8A9B09.url = media/popup_F43066BE_B7EF_6C3F_41DE_A2BF6552C432_sr-RS_0_2.jpg
imlevel_0DE7DF86_1893_6DE9_40F5_DF6FAF382400.url = media/popup_F43066BE_B7EF_6C3F_41DE_A2BF6552C432_sr-RS_0_3.jpg
imlevel_0DE5CF86_1893_6DE9_41A0_D1F8DB2D5AB8.url = media/popup_F43066BE_B7EF_6C3F_41DE_A2BF6552C432_sr-RS_0_4.jpg
imlevel_0FAE57EE_1893_1D38_41A5_0501EBD2C05F.url = media/popup_F4F506F0_B7EB_2C44_41DC_0C71D1EF591C_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0FAE67F4_1893_1D28_410C_104E5F1BF440.url = media/popup_F4F506F0_B7EB_2C44_41DC_0C71D1EF591C_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0FAF87F4_1893_1D28_4171_06E47DA9F286.url = media/popup_F4F506F0_B7EB_2C44_41DC_0C71D1EF591C_sr-RS_0_2.jpg
imlevel_0FAFA7F4_1893_1D28_41AC_2F159D4D03FB.url = media/popup_F4F506F0_B7EB_2C44_41DC_0C71D1EF591C_sr-RS_0_3.jpg
imlevel_0FADC7F5_1893_1D28_4199_5D6AD1630983.url = media/popup_F4F506F0_B7EB_2C44_41DC_0C71D1EF591C_sr-RS_0_4.jpg
imlevel_0E6048C1_1893_1366_41B1_60E0A5318AFC.url = media/popup_F87A7C35_AEAE_D11A_41DE_84F5FC149A93_sr-RS_0_0.png
imlevel_0E6038C1_1893_1366_4193_C0C8B7E24245.url = media/popup_F87A7C35_AEAE_D11A_41DE_84F5FC149A93_sr-RS_0_1.png
imlevel_0DF72F32_1893_6D2E_416F_495AFCF06CD9.url = media/popup_FBB7632F_B3D8_4E32_41E3_758C7AE282A8_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0DF71F32_1893_6D2E_41A0_A46C215B0B2B.url = media/popup_FBB7632F_B3D8_4E32_41E3_758C7AE282A8_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0DF70F33_1893_6D2E_41B6_8AA6C495BB5C.url = media/popup_FBB7632F_B3D8_4E32_41E3_758C7AE282A8_sr-RS_0_2.jpg
imlevel_0DF77F33_1893_6D2E_416A_A07B76B53B3D.url = media/popup_FBB7632F_B3D8_4E32_41E3_758C7AE282A8_sr-RS_0_3.jpg
imlevel_0DF50F33_1893_6D2E_41AD_FCCD83BC8102.url = media/popup_FBB7632F_B3D8_4E32_41E3_758C7AE282A8_sr-RS_0_4.jpg
imlevel_0D13B737_1893_3D14_4199_C0A10A13E49B.url = media/popup_FC180442_B3C8_4A73_41DD_900236470996_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0D13A737_1893_3D14_4196_77FFC69D3AB9.url = media/popup_FC180442_B3C8_4A73_41DD_900236470996_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0D135737_1893_3D14_4150_733428AEAE2A.url = media/popup_FC180442_B3C8_4A73_41DD_900236470996_sr-RS_0_2.jpg
imlevel_0D134737_1893_3D14_41A2_89D8066B1E81.url = media/popup_FC180442_B3C8_4A73_41DD_900236470996_sr-RS_0_3.jpg
imlevel_0D114738_1893_3D1C_418B_1A2799F8745E.url = media/popup_FC180442_B3C8_4A73_41DD_900236470996_sr-RS_0_4.jpg
imlevel_0F84AF97_1893_EDE9_41A1_40ACA61A7A38.url = media/popup_FF374964_AEAE_733A_4197_400570E42524_sr-RS_0_0.png
imlevel_0F849F97_1893_EDE9_4199_CE53B641F838.url = media/popup_FF374964_AEAE_733A_4197_400570E42524_sr-RS_0_1.png
imlevel_0D02C810_1893_12EB_41B4_06D6D0656013.url = media/popup_FFFA9B45_B348_BE76_41C9_B10077C8941F_sr-RS_0_0.jpg
imlevel_0D02E810_1893_12EB_41B0_59389F1158BA.url = media/popup_FFFA9B45_B348_BE76_41C9_B10077C8941F_sr-RS_0_1.jpg
imlevel_0D02F810_1893_12EB_41B7_D24506F5511A.url = media/popup_FFFA9B45_B348_BE76_41C9_B10077C8941F_sr-RS_0_2.jpg
imlevel_0D028811_1893_12ED_4191_27CD037AFDCA.url = media/popup_FFFA9B45_B348_BE76_41C9_B10077C8941F_sr-RS_0_3.jpg
imlevel_0D018811_1893_12ED_4194_83A31141BDBD.url = media/popup_FFFA9B45_B348_BE76_41C9_B10077C8941F_sr-RS_0_4.jpg
### Popup Image
### Subtitle
panorama_65DD8698_6E7C_F111_41CA_27FE6765E5C5.subtitle = Стеван Сремац - Бранко Миљковић
### Title
album_A2A578B4_AED8_A9A3_41C1_7ACE7B85105A_2.label = 10 Kula
album_A2A578B4_AED8_A9A3_41C1_7ACE7B85105A_3.label = 12 Kula
album_A2A578B4_AED8_A9A3_41C1_7ACE7B85105A_4.label = 13 Kula
album_A2A578B4_AED8_A9A3_41C1_7ACE7B85105A_5.label = 15
album_A2A578B4_AED8_A9A3_41C1_7ACE7B85105A_6.label = 17 Bista
album_9F8DE2D3_C847_4765_41DB_057B04C6BFF9_0.label = 1a
album_9F8DE2D3_C847_4765_41DB_057B04C6BFF9_1.label = 2a
album_A2A578B4_AED8_A9A3_41C1_7ACE7B85105A_0.label = 3 Ćele kula crtež
photo_860FB90E_C845_C2FE_41E5_A230B9886725.label = 3a
album_A2A578B4_AED8_A9A3_41C1_7ACE7B85105A_1.label = 9 Kula
album_A08F98F4_AED9_A9A3_41A3_AFB459B40E5C_0.label = Anastas Jovanovic, Stevan Sindjelic puca u barutanu
album_E3D6F6F8_C87D_CF22_419F_265616CE1976_1.label = Biblija
photo_9D3678CF_AAAB_D106_419F_4BBC97CB0DA0.label = DARDANIJA
album_E7F4CADB_A6FE_7586_41BC_252CD63D00D7_0.label = DIARH (1)
album_E7F4CADB_A6FE_7586_41BC_252CD63D00D7_1.label = DIARH (2)
album_E7F4CADB_A6FE_7586_41BC_252CD63D00D7_2.label = DIARH (3)
photo_E2825887_C844_C3EE_41B8_B66E36336554.label = Epitaf, inv.br.314-1
photo_E7ACB1CB_A9A9_D30E_41D6_80668613AE51.label = FIBULA SA PORTRETIMA
photo_994658C2_B89F_25A5_41E2_2E3ACCEF52FB.label = IMG_6140
photo_E1421CE9_C84D_4325_41D2_783944BD0A8F.label = Ibis aga-rukopis
photo_990879EE_A6DB_F79E_41DB_638A6DDC3CD6.label = JUPITER NA PRESTOLU
video_685AD407_778F_42DF_41D3_8F3E07E50FC8.label = Konstantin-Constantine
album_A08F98F4_AED9_A9A3_41A3_AFB459B40E5C_2.label = Kuća
album_E6876FA1_A6FE_0B85_41D1_A57D0BA81D41_1.label = OGRADA (1)
album_E6876FA1_A6FE_0B85_41D1_A57D0BA81D41_0.label = OGRADA (1)
album_E6876FA1_A6FE_0B85_41D1_A57D0BA81D41_2.label = OGRADA (3)
album_E6876FA1_A6FE_0B85_41D1_A57D0BA81D41_3.label = OGRADA (4)
album_E615A013_A6FE_1486_41E0_8336BBCCCBE3_0.label = OSTAVA IZ KAMENICE (VINIČKA OSTAVA) (1)
album_E615A013_A6FE_1486_41E0_8336BBCCCBE3_1.label = OSTAVA IZ KAMENICE (VINIČKA OSTAVA) (2)
album_E7D0A7B5_A6FA_7B82_41E0_A0C76BD923EC_0.label = SARKOFAG (1)
album_E7D0A7B5_A6FA_7B82_41E0_A0C76BD923EC_1.label = SARKOFAG (2)
album_E7D0A7B5_A6FA_7B82_41E0_A0C76BD923EC_2.label = SARKOFAG (3)
photo_8E605421_B6FB_E3C5_41CC_7A6F7B1A10CD.label = SPAVACA KOSULJA
video_33FEC232_54E1_BD1E_41B7_3C4E6DB7FA91.label = Torzo Kibele-1
video_371CBDBA_54EF_E70E_41D0_207BD5A12859.label = Torzo Satira-1
photo_E653DA41_A6EA_1485_41D3_7CB06EC4DC96.label = VIZ CARICA
video_35CC264E_54E0_A507_41D1_FA86D6810B61.label = Venera Sa Delfinom-1
video_3E174E4C_495C_41A3_41D0_CF4C3C56A584.label = afrodita
video_3DE4F8C9_4944_C2A3_41D1_D0380CD87560.label = askepije
video_9BC09497_AAA9_F106_41D0_4B059529710E.label = asklepije sa telesforom
album_E3D6F6F8_C87D_CF22_419F_265616CE1976_0.label = biblija prva strana
video_87E7C7B7_AAA9_FF06_41D4_D0D1D10F8186.label = diarh
video_382CD4C5_497D_C2A2_41CF_B6EA66C65847.label = glava
video_3FA97740_4943_CFA2_41CA_CE552F5A7B4F.label = higija
album_A08F98F4_AED9_A9A3_41A3_AFB459B40E5C_1.label = kapela sindjelica
photo_F0C24907_B729_65CD_41DC_B1BB756DA45A.label = kosulja Anete Andrejevic
video_87B45AF3_AAA9_F11E_41C0_E600689818C5.label = lanternarius
album_F6568030_B76B_23C3_41DA_18015E0EBF35_0.label = lazne legitimacije 1
album_F6568030_B76B_23C3_41DA_18015E0EBF35_1.label = lazne legitimacije 2
album_F6568030_B76B_23C3_41DA_18015E0EBF35_2.label = lazne legitimacije 3
album_F6568030_B76B_23C3_41DA_18015E0EBF35_3.label = lazne legitimacije 4
video_E9125864_C9DD_4322_41E2_92FAD5F61AED.label = logorsko odelo komplet
video_32BB0876_54E3_AD06_41CD_703B822EFDEA.label = merkur
album_E8A0E6EF_C9C5_4F3E_41CD_6A1ED6FAF8CC_0.label = porculanska šolja nade tomić
photo_E21EDD4B_C84D_5D66_41B8_D98C0A0F112D.label = povelja o dodeli Oktobarske nagrade grada Beograda, 1960. ( kat.br.94 NMN
album_E7C184DF_A6FA_3DBD_41D8_538C51243FEF_0.label = set nakita (1)
album_E7C184DF_A6FA_3DBD_41D8_538C51243FEF_1.label = set nakita (2)
album_A08F98F4_AED9_A9A3_41A3_AFB459B40E5C_3.label = sindjelic spomenik na cegru
album_A08F98F4_AED9_A9A3_41A3_AFB459B40E5C_4.label = spomenik na cegru
photo_A1EF068C_B53B_2CC3_41C4_DAE9711562F7.label = tablica
photo_FF3169C4_B338_7A76_41D2_590197CC02C5.label = uputstvo za slanje
photo_E1D42A52_C84B_C766_41DC_F44AD8A7FD38.label = zona-rukopis
photo_F3C2D0C0_B729_6443_41E6_44D3FCE22744.label = Ćebe Čedomira Jankovića
photo_E914DF6E_A9E6_4F09_41B4_1A8A78423B05.label = Šestar
panorama_65D708A9_6E77_D133_41DB_3729A8864A6F.label = Јеврејска соба
panorama_65D77E9E_6E77_5111_41CB_2D7D877B0132.label = Јеврејска соба
album_9F8DE2D3_C847_4765_41DB_057B04C6BFF9.label = Љиљанa Бибовић
panorama_65CCB367_6E6D_773F_41D3_0CA750CD8E97.label = Ћеле кула
map_F3B73016_E316_F780_41C0_F18564BFE183.label = Ћеле кула
panorama_43731112_7054_CF39_41B3_F2BA936C20A2.label = Ћеле кула
panorama_65D4B263_6E73_3130_41DB_926695D24028.label = Ћеле кула
panorama_65CCAB3B_6E6D_5717_41B6_B85F81DAB487.label = Ћеле кула
panorama_42114AB6_706D_BD79_41D2_736F9DC3D9AE.label = Ћеле кула
panorama_65CC81E3_6E6C_D337_41C6_EC2B0DE6EC47.label = Ћеле кула
album_A2A578B4_AED8_A9A3_41C1_7ACE7B85105A.label = Ћеле кула
panorama_65D4A028_6E73_5130_41D1_BDC08BE144A4.label = Ћеле кула
panorama_65D368CF_6E73_510F_41C4_E433465C07CC.label = Ћеле кула
panorama_65CCD6AF_6E6C_F130_41B8_63CCC90376E7.label = Ћеле кула
panorama_44607AF8_7057_52EA_41CB_92DE0E55918E.label = Ћеле кула
panorama_65D38A4C_6E73_7171_41D3_53E7E2BD0441.label = Ћеле кула
panorama_65CC6EAF_6E6C_D10F_41D6_CB571EE79D1B.label = Ћеле кула
panorama_65D535AA_6E75_7330_41D5_888E7A950B16.label = Амбуланта
panorama_65D4AA12_6E75_5110_41C4_D469D3C204EE.label = Амбуланта
map_1AE2CDC9_70AC_B72B_41B0_DE9D48866A58.label = Археолошка сала
panorama_65CC9DEC_6E6D_3330_41CA_A0C0C04B0696.label = Археолошка сала
panorama_65CC2861_6E6C_D133_41D5_C3A0DE94C2DA.label = Археолошка сала
panorama_65CDCE69_6E6D_3133_41DA_B8BECBD52673.label = Археолошка сала
panorama_65CCD051_6E6F_7113_41D6_065B7C621481.label = Археолошка сала
panorama_107B64CB_705B_D52F_41D7_8C18BD5DBCFB.label = Археолошка сала
panorama_65CC9750_6E6F_5F10_41D8_8401905A7B2F.label = Археолошка сала
panorama_65CC0D1E_6E6F_7311_41D1_B0F13BAA42E7.label = Археолошка сала
panorama_65CC1647_6E6F_317F_41CE_38DC2F2BE27F.label = Археолошка сала
panorama_65CC7F2F_6E6F_CF0F_41D8_39A98E735BC5.label = Археолошка сала
panorama_65CC13FC_6E6F_D711_417D_7FBA8848E3EF.label = Археолошка сала
panorama_65CCDB08_6E6F_30F0_41CC_7685A7AB0610.label = Археолошка сала
panorama_65CC4DED_6E6D_3333_41D5_D63D04EF69F7.label = Археолошка сала
panorama_65CC1547_6E6F_537F_41CC_38377FA05374.label = Археолошка сала
panorama_65CC09B3_6E6F_3317_41DA_DAD0A7A2BA90.label = Археолошка сала
panorama_65CC42D3_6E6C_F117_41A2_BED9EAED4275.label = Археолошка сала
panorama_65CC7890_6E6D_D111_41DB_0181B40DF634.label = Археолошка сала
panorama_65CD8315_6E6D_F710_41D6_F4089B6AC3C9.label = Археолошка сала
panorama_65CDD429_6E6D_7130_41A0_E9821DAC1C20.label = Археолошка сала
panorama_65CD8A42_6E6D_5171_41CE_40EA1533D44F.label = Археолошка сала
album_E3D6F6F8_C87D_CF22_419F_265616CE1976.label = Библија
panorama_65D27C7E_6E7D_3110_41BF_B387295A061D.label = Бранко Миљковић
panorama_65DDA1D8_6E7D_7311_41D3_A9E96DDE0833.label = Бранко Миљковић
panorama_65DDA0D9_6E7C_D113_41C7_70AB8564E64E.label = Бранко Миљковић
panorama_65DDF9BC_6E7D_5311_41D2_35115FE087D9.label = Бранко Миљковић
album_E7F4CADB_A6FE_7586_41BC_252CD63D00D7.label = Диарх
photo_E9B28C27_C9FF_432D_41E1_F7A776383841.label = Дневник Мате Главадановића
panorama_65D77B53_6E74_D717_41D3_B812337E4BF4.label = Друштво Црвеног крста
panorama_65D4C5F8_6E77_3311_41D9_560393F3FBBD.label = Друштво Црвеног крста
panorama_65D4B197_6E74_D31F_41CB_06CDFADF1AF0.label = Друштво Црвеног крста
map_E75C6677_CD07_BD0E_41DF_9BEED70E12EF.label = Књижевна поставка
panorama_65D25038_6E7D_7111_41B2_AC8B38AF3096.label = Књижевно-меморијална поставка
panorama_65DD8698_6E7C_F111_41CA_27FE6765E5C5.label = Књижевно-меморијална поставка Стеван Сремац - Бранко Миљковић
album_F6568030_B76B_23C3_41DA_18015E0EBF35.label = Лажне легитимације
panorama_65D3D12C_6E73_3331_4182_247427AC58B8.label = Логор Црвени Крст
panorama_65D3F9B3_6E73_3317_41D7_62D7A21E4BC9.label = Логор Црвени Крст
panorama_65D3E035_6E73_5110_41D7_46820774F225.label = Логор Црвени Крст
panorama_65D3DAD2_6E73_5111_41CC_9E538A4CB8F9.label = Логор Црвени Крст
panorama_65D36C89_6E73_F1F0_41D1_AC0E72AFDA25.label = Логор Црвени Крст
panorama_65D34612_6E73_D111_41D3_D678A4BE1654.label = Логор Црвени крст
photo_EA3C45D0_C9C4_CD62_41E4_777E48B32AD3.label = Логорашки картон Стамена Китановића
panorama_159C36B5_1875_1F96_41B0_00C4EF0C14F8.label = Медијана
panorama_159C4047_1875_12F2_41B0_90727B3AD7FB.label = Медијана
panorama_159D89B0_1874_F5AE_41A3_AD72FE3682C8.label = Медијана
panorama_159D85FF_1873_3D92_4197_F68D61313115.label = Медијана
panorama_159DDC15_1873_1296_41B7_0DC6650761A3.label = Медијана
panorama_159CA3BA_1875_3592_41B2_EC9ABBA6ACFE.label = Медијана
panorama_159CB77C_1875_1E96_419C_8046FE55681D.label = Медијана
panorama_159FE32F_1875_36B2_41B2_B55A77D850F4.label = Медијана
panorama_159DB069_1873_12BE_4177_B3F0BA64A0E6.label = Медијана
panorama_159DBE16_1873_6E92_4197_E04768E1D357.label = Медијана
panorama_159DD440_1873_32EE_41A2_667AB3BA858F.label = Медијана
panorama_159C71DC_1873_1596_4190_5856E99B0E88.label = Медијана
panorama_159C8079_1875_129E_41B8_21EB69A2010D.label = Медијана
panorama_159CAC66_1875_12B2_41B1_DD2AB513075F.label = Медијана
panorama_159DBA14_1873_7696_4192_E23B8C93AD41.label = Медијана
panorama_159CBAEB_1875_77B2_4196_88BFF53201A4.label = Медијана
panorama_159DA800_1873_126E_418E_BE9B56F55600.label = Медијана
panorama_159CCDA3_1875_6DB2_41AF_87EAF523B527.label = Медијана
panorama_159CE355_1875_3696_419A_F39469613669.label = Медијана
panorama_159FA63E_1875_1E92_41AE_3177537DD1F7.label = Медијана
map_C77B8F20_7989_3EC3_41DA_177B79C9999D.label = Медијана
panorama_159C84D5_1873_3396_41A4_03A2C13A92DB.label = Медијана
panorama_159F68A3_1875_F3B2_41A0_73116E651994.label = Медијана
panorama_159C4555_1875_1296_41AD_EE36965D0B90.label = Медијана
panorama_159C613F_1875_3292_4198_D653997D90A2.label = Медијана
panorama_159F60A9_1875_13BE_41B5_3217CBC2ABEE.label = Медијана
panorama_159D3104_1877_7276_41B1_A0A614863C8E.label = Медијана
panorama_159CB322_1877_16B2_4120_EE9473CDF508.label = Медијана
panorama_159CA65F_1877_3E92_4191_B9C7EF630C86.label = Медијана
panorama_159C69A5_1873_15B6_4142_F8DA8B9088AE.label = Медијана
panorama_159D7C69_1873_F2BE_41A8_A01FEDF27D3D.label = Медијана
panorama_159CAE7D_1873_EE96_41B0_01BD34888005.label = Медијана
panorama_1586E229_1873_36BE_41B1_D47DC092B4C7.label = Медијана
panorama_159CB70A_1873_1E72_41B3_07ED4D0AD988.label = Медијана
panorama_0904E7DE_186C_FD93_41B7_1CFA15946B1C.label = Медијана
panorama_159E300B_1873_1272_41A2_5C45ED3A4100.label = Медијана
panorama_159D620B_1873_1672_41B5_13ECFEAD1DBB.label = Медијана
panorama_159C9A12_1873_7692_41B0_1581B749B00D.label = Медијана
panorama_159C9C66_1873_12B2_4194_61CAF555837C.label = Медијана
panorama_159F9DDD_1875_2D96_4186_F6CFDF3E5353.label = Медијана
panorama_17F07490_1873_126E_41A8_97FCEE6122B9.label = Медијана
panorama_159FDAD5_1875_1796_4186_B54090EB01C6.label = Медијана
panorama_159F8904_1875_7276_41B6_4AAFA6F349EC.label = Медијана
panorama_65D7CEC5_6E77_F170_41CD_EE2B1A039DAF.label = Меморијална соба
panorama_65D7E3F4_6E77_3711_41C2_5665F606079D.label = Меморијална соба
album_9576DD5B_A99A_530F_41D1_03C30CF11602_0.label = Мерица
album_9576DD5B_A99A_530F_41D1_03C30CF11602.label = Мерица
album_9576DD5B_A99A_530F_41D1_03C30CF11602_1.label = Мерица
album_E8A0E6EF_C9C5_4F3E_41CD_6A1ED6FAF8CC.label = Нада Томић
panorama_62AF5B91_6E6C_F713_41BD_CFC5E6AB286E.label = Народни музеј Ниш
album_E6876FA1_A6FE_0B85_41D1_A57D0BA81D41.label = Ограда
album_E615A013_A6FE_1486_41E0_8336BBCCCBE3.label = Остава из Каменице
album_F7963347_C8C4_C56D_41E4_F2E09B5370AC.label = Партизана (спонтон)
album_F7963347_C8C4_C56D_41E4_F2E09B5370AC_0.label = Партизана-спонтон
panorama_65D51C42_6E75_5171_41C3_D5D694CA32AF.label = Поткровље затворске зграде
panorama_65D56448_6E74_D171_41D2_9DDB5BF8DD12.label = Поткровље затворске зграде
panorama_65D59A07_6E74_F0FF_41C7_352D5DB9CD71.label = Поткровље затворске зграде
panorama_65D2A5E9_6E73_5333_41D4_3F164A50F99C.label = Поткровље затворске зграде
panorama_65D31C46_6E73_7171_41CC_48BADF854433.label = Поткровље затворске зграде
panorama_65D350E1_6E73_3130_41C8_6FE7F51B2AA3.label = Поткровље затворске зграде
panorama_65D397F3_6E7C_DF10_41DA_50E7BBC0F33C.label = Промотивни простор
panorama_65D35F58_6E7C_CF10_41DB_3979756C3D56.label = Промотивни простор
panorama_65D2ABF9_6E7D_3713_41A6_D48A22A57EF0.label = Промотивни простор
album_ECA5ABC2_B359_FE72_41E0_7216009838C6.label = Радивој Поповић
panorama_65D52F51_6E74_CF13_41D4_257257EC3F84.label = Самица
album_E7D0A7B5_A6FA_7B82_41E0_A0C76BD923EC.label = Саркофаг
panorama_65D515CA_6E75_5371_41D4_6B59F586CE13.label = Свакодневни живот логораша
panorama_65D6D614_6E75_3110_41AA_99DAFE61FA12.label = Свакодневни живот логораша
panorama_65D53BB0_6E75_5711_41D5_7FF22C6D6A24.label = Свакодневни живот логораша
panorama_65D55DE8_6E75_3331_41D4_C2B85AC6FDB7.label = Свакодневни живот логораша
album_E7C184DF_A6FA_3DBD_41D8_538C51243FEF.label = Сет накита
panorama_65D57C7F_6E75_310F_41BD_7969D5943202.label = Соба 11
panorama_65D571AC_6E75_5331_41D9_DE6BE5F356C1.label = Соба 11
panorama_65D5E556_6E75_F311_41B5_E66D83BA9027.label = Соба 11
panorama_65D51B70_6E75_D711_41D5_0482C8A24397.label = Соба 11
panorama_65D56754_6E75_3F11_41D1_6445750ABE00.label = Соба 12
panorama_65D55688_6E75_51F0_41D1_E4AFEFCD0019.label = Соба 12
panorama_65D52D5D_6E75_5313_41D0_F4D8A2B64CDB.label = Соба 12
panorama_65D5E839_6E75_D113_41D3_4F5A90EA3F9F.label = Соба интернираца
panorama_65D501C8_6E75_5371_41B4_761CE1665D01.label = Соба интернираца
panorama_65D3A812_6E73_D110_41C0_8F4FE2B8AA1F.label = Стеван Синђелић
album_A08F98F4_AED9_A9A3_41A3_AFB459B40E5C.label = Стеван Синђелић
panorama_65D2F870_6E7D_5111_41CE_DDB631DD0DB1.label = Стеван Сремац
panorama_65D29E82_6E7D_31F1_41D7_918092302D51.label = Стеван Сремац
panorama_65D292B8_6E7D_F111_41D5_EA7DF89EAC58.label = Стеван Сремац
panorama_65D2B813_6E7D_D117_41C5_35F67AFEB5B8.label = Стеван Сремац
album_F2271018_C8C4_C2E2_41DE_5DD641205E4F.label = Турска секира - балта
album_F2271018_C8C4_C2E2_41DE_5DD641205E4F_1.label = Турска секира - балта
album_F2271018_C8C4_C2E2_41DE_5DD641205E4F_0.label = Турска секира - балта
panorama_65D53D84_6E74_D3F1_41C8_9CE214408C61.label = Ходник
panorama_65D6E1DD_6E77_5313_41CA_2C619546A4F9.label = Ходник
panorama_65D7261D_6E77_7110_41D4_910422F62E5C.label = Ходник
panorama_65D72087_6E77_51F0_41D4_47B469D00C58.label = Ходник
panorama_65D77A06_6E77_50F1_41D0_7AF0C568D6A1.label = Ходник
panorama_454BD0F3_7054_CEFE_41D9_83D7BB21BB50.label = Ходник
panorama_65D523B0_6E75_F711_41C6_7527243DCE0C.label = Ходник
panorama_65D576AE_6E75_7131_41DA_0D48155BF05B.label = Ходник
map_8E2E080D_A75A_1482_41E4_544B48791CAA.label = Црвени крст
photo_E8518F4D_C9CD_DD62_41CB_21DDC15C146E.label = део бургије
album_E8A0E6EF_C9C5_4F3E_41CD_6A1ED6FAF8CC_1.label = индекс Наде Томић
album_ECA5ABC2_B359_FE72_41E0_7216009838C6_0.label = лoгорашка блуза Радивоја Поповића из Маутхаузена
album_ECA5ABC2_B359_FE72_41E0_7216009838C6_1.label = логорашка капа Радивоја Поповића из Маутхаузена
album_ECA5ABC2_B359_FE72_41E0_7216009838C6_2.label = логорашке панталоне Радивоја Поповића из Маутхаузена
### Video
videolevel_C72B1137_79F6_C2CD_41AC_1C972054F361.posterURL = media/video_32BB0876_54E3_AD06_41CD_703B822EFDEA_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C72B1137_79F6_C2CD_41AC_1C972054F361.url = media/video_32BB0876_54E3_AD06_41CD_703B822EFDEA_sr-RS.mp4
videolevel_C729FDCA_79F6_FD47_41D5_C29329FA834D.posterURL = media/video_33FEC232_54E1_BD1E_41B7_3C4E6DB7FA91_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C729FDCA_79F6_FD47_41D5_C29329FA834D.url = media/video_33FEC232_54E1_BD1E_41B7_3C4E6DB7FA91_sr-RS.mp4
videolevel_C72766E6_79F6_CF4F_41DC_B004E589823C.posterURL = media/video_35CC264E_54E0_A507_41D1_FA86D6810B61_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C72766E6_79F6_CF4F_41DC_B004E589823C.url = media/video_35CC264E_54E0_A507_41D1_FA86D6810B61_sr-RS.mp4
videolevel_C728AA5A_79F6_C747_41DB_666DA5A9FB79.posterURL = media/video_371CBDBA_54EF_E70E_41D0_207BD5A12859_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C728AA5A_79F6_C747_41DB_666DA5A9FB79.url = media/video_371CBDBA_54EF_E70E_41D0_207BD5A12859_sr-RS.mp4
videolevel_C72DC827_79F6_C2CD_41DD_96F3ACB48E87.posterURL = media/video_382CD4C5_497D_C2A2_41CF_B6EA66C65847_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C72DC827_79F6_C2CD_41DD_96F3ACB48E87.url = media/video_382CD4C5_497D_C2A2_41CF_B6EA66C65847_sr-RS.mp4
videolevel_C7262371_79F6_C545_41B5_EB3EEA465816.posterURL = media/video_3DE4F8C9_4944_C2A3_41D1_D0380CD87560_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C7262371_79F6_C545_41B5_EB3EEA465816.url = media/video_3DE4F8C9_4944_C2A3_41D1_D0380CD87560_sr-RS.mp4
videolevel_C7ACA1AC_79F6_C5C3_41BE_4238780193CA.posterURL = media/video_3E174E4C_495C_41A3_41D0_CF4C3C56A584_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C7ACA1AC_79F6_C5C3_41BE_4238780193CA.url = media/video_3E174E4C_495C_41A3_41D0_CF4C3C56A584_sr-RS.mp4
videolevel_C72CB4B3_79F6_C3C5_41D8_9BEA3A3A65C9.posterURL = media/video_3FA97740_4943_CFA2_41CA_CE552F5A7B4F_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C72CB4B3_79F6_C3C5_41D8_9BEA3A3A65C9.url = media/video_3FA97740_4943_CFA2_41CA_CE552F5A7B4F_sr-RS.mp4
videolevel_C72F1B99_79F6_C5C5_41BC_FBE41147FFAB.posterURL = media/video_685AD407_778F_42DF_41D3_8F3E07E50FC8_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C72F1B99_79F6_C5C5_41BC_FBE41147FFAB.url = media/video_685AD407_778F_42DF_41D3_8F3E07E50FC8_sr-RS.mp4
videolevel_C7D60BEF_7989_455D_41BB_46EEFE0CC655.posterURL = media/video_87B45AF3_AAA9_F11E_41C0_E600689818C5_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C7D60BEF_7989_455D_41BB_46EEFE0CC655.url = media/video_87B45AF3_AAA9_F11E_41C0_E600689818C5_sr-RS.mp4
videolevel_C7D77914_7989_42C3_41B9_89E43D22B224.posterURL = media/video_87E7C7B7_AAA9_FF06_41D4_D0D1D10F8186_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C7D77914_7989_42C3_41B9_89E43D22B224.url = media/video_87E7C7B7_AAA9_FF06_41D4_D0D1D10F8186_sr-RS.mp4
videolevel_C7D8A638_7989_4EC3_41D5_90314605ABB4.posterURL = media/video_9BC09497_AAA9_F106_41D0_4B059529710E_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C7D8A638_7989_4EC3_41D5_90314605ABB4.url = media/video_9BC09497_AAA9_F106_41D0_4B059529710E_sr-RS.mp4
videolevel_C7D4CED0_7989_3F43_41C0_95220D747563.posterURL = media/video_E9125864_C9DD_4322_41E2_92FAD5F61AED_poster_sr-RS.jpg
videolevel_C7D4CED0_7989_3F43_41C0_95220D747563.url = media/video_E9125864_C9DD_4322_41E2_92FAD5F61AED_sr-RS.mp4
### Video Subtitles
## Popup
### Body
htmlText_E2ED830C_C84C_C6E2_41E1_E9BDCF7BBB45.html = Текст повеље исписан на пергамент папиру, црним тушем, ћирилицом НМН инв.бр.1518
Фрагментована глава сатира, оштећена у доњем десном делу лица, десној страни потиљка и делу венца од бршљена. Глава дечака је окренута на леву страну, те се може претпоставити да је била благо нагнута ка левом рамену. Дечак је приказан са коврџавом косом у којој се налази венац од бршљена везан тракама. Црте лица су правилне и осликавају нежан дечачки лик са крупним очима, малим носем и пуним, насмејаним уснама. Пажљиво обликоване козије уши се помаљају међу густим коврџама дечакове фризуре. Глава статуе сатира из Медијане је настала према класицистичким узорима из I и II века и захваљујући мекшој обради, младалачко лице поседује готово сањалачки израз лица. Глава сатира се датује у крај II и почетак III века.
Фрагментована статуа сатира, од које је очуван само торзо Дионисовог пратиоца (недостају глава, руке и ноге). Преко десног дела торза се налази кожа кошуте или јарца, везана у чвор, док крајеви коже животиње (папци) слободно падају. Глава кошуте или јарца, чија је кожа пребачена преко торза сатира, приказана је en face. Торзо мушкарца је складно обликован, пажљиво обрађених мишића груди и абдомена. Стилске карактеристике статуе, као што су правилно моделовани детаљи торза и коже животиње, указују на врло квалитетан рад са почетка IV века.
ГЛАВА ВИЗАНТИЈСКЕ ЦАРИЦЕ, ЕУФЕМИЈЕ (ЖЕНЕ ЈУСТИНА I) ИЛИ ТЕОДОРЕ (ЖЕНЕ ЈУСТИНИЈАНА I), бронза, око 530., Кулина код Балајнца (463/Р)
Бронзани портрет је део статуе у приближно природној величини. Она представља жену младалачког изгледа, са царском фризуром, глатким уопштеним цртама са мало детаља, и дужицама које указују на јасно усмерен поглед. Дијадему чине широка трака са бисерима и троугаони украси изнад чела.
Седећа фигура Јупитера на престолу откривена је 1938. године у кориту реке Нишаве и поклоњена Музеју. Бог је обучен у химатион који је омотан око бокова, са једним крајем пребаченим преко испружене леве руке. Недостају муња и дугачки скиптар, које је држао у рукама.
Глава мушкарца којој недостају доње партије лица. Испод ниске цилиндричне капе (pileus pannonicus) су кратка, праволинијски моделована коса и широм отворене очи, наглашених зеница. Судећи по моделацији потиљачног дела главе и стилским особинама приказаног лика, глава припада херми са представама Лицинија и Константина, насталој у време њихове заједничке владавине, највероватније 315. године.
Глава мушкарца којој недостају доње партије лица. Испод ниске цилиндричне капе (pileus pannonicus) су кратка, праволинијски моделована коса и широм отворене очи, наглашених зеница. Судећи по моделацији потиљачног дела главе и стилским особинама приказаног лика, глава припада херми са представама Лицинија и Константина, насталој у време њихове заједничке владавине, највероватније 315. године.
Епитаф Уби ме прејака реч
Рукопис,( минијатура), куцано латиницом, 1960, НМН инв.бр.314/1
Метална плочица је предмет који је логораш добијао одмах по доласку у логор. Плочица је била подељена на два истоветна дела. Ломила се на пола када би логораш био убијен као доказ и предмет идентификације покојника.
Метална плочица број 1610/303 припадала је Петру Стаменовићу који је 1942. ухапшен као сарадник Народноослободилачког покрета и доведен у сабирни логор на Црвеном крсту одакле је интерниран у Норвешку где је добио ову плочицу. Дочекао је слободу и 1945 репатриран у Југославију. Предмет је његов лични поклон.
НАДЕЖДА - НАДА ТОМИЋ, студент машинске технике у Нишу, рођена 9. фебрауара 1921. године у Нишу.
Заробљена као борац Топличког партизанског одреда од стране Бугара и четника Косте Пећанца код села Петровац код Лесковца и из лесковачког затвора доведена у нишки логор. Успела је да побегне из логора 2. децембра 1942. године заједно са Милком Протић, али је заробљена, враћена у логор и стрељана 28. децембра 1942. године.
Партизана је тип копља, прецизније, дугачког оружја на мотки које је коришћено у Европи, али и на Оријенту (само под другачијим називима) током Средњег века. Оно се састоји од главе за обично копље које је постављено на дугачку мотку (од дрвет аобично), уз додатак крила или бочних оштрица са стране.
Функција ових помоћних сечива јесте да зауставља ударце непријатељских мачева, тј. прободне кретње противника и у идеалном случају да из противникових руку избије оружје чиме би овај остао без напада.
Овакво представљено оружје по изгледу доста личи на ловачко копље или такозвано копље за вепрове осим што су код ловачких копља бочна крила имала нешто другачију улогу, да спрече клизање набода преко оштрице на дршку.
Попут хелебарде са којом дели сличан ток развоја, постала је застарела када су се појавила прва ватрена оружја, иако је остала у примени и добар број векова након тога, али као церемонијално оружје почасних гарди. Како има широку оштрицу често је велика површина коришћена за украшавање и оцртавање.
Епитаф Уби ме прејака реч
Рукопис,( минијатура), куцано латиницом, 1960, НМН инв.бр.314/1
ЈЕЛИСАВЕТА - АНЕТА АНДРЕЈЕВИЋ, ученица женске занатске школе у Нишу, рођена 8. јануара 1923. године у Београду.
Заробљена од четника Косте Пећанца априла 1942. године код села Ргаје у Топлици као борац Топличког партизанског одреда. У Прокупљу је била тучена са осталим заробљеним партизанима и партизанкама од четника.
Видећи овај призор, бугарски војници су отерали четнике, преузели их као своје затворенике, кратко саслушавали и предали Немцима у нишки логор. Стрељана 9. јануара 1943. године на Бубњу. Проглашена за Народног хероја 1953.
Једна слика од Стевана Сремца
Целовит рукопис приповетке, 17 листова. На маргинама пишчеве исправке и допуне. Пишчево датирање 12.XII 1899НМН инв.бр.23
Јелена Главашки рођена је 21. јуна 1907. године у селу Бочар код Кикинде. По завршеном курсу у Сарајеву радила је као васпитачица у Пироту, Алексинцу и Нишу. У Алексинцу се дружила са породицом Леона Лебла, тада управника Алексиначких рудника и била васпитачица његовој ћерки Јованки Џени Лебл. Током Другог светског рата Леон је интерниран у Немачку а мајка и ћерка Џени позване су да се јаве у полицијску станицу. Џени Лебл је уз помоћ пријатеља доведена у Ниш где је преузима Јелена Главашки и набавља јој лажну легитимацију на име Јованке Лазић. Упркос сналажљивости Јелене, неко је препознао Џени и обе су доведене у нишки концентрациони логор.
Џени је послата у немачки логор и преживела је рат, а Јелена Главашки је стрељана 12. јуна 1944. године на Бубњу код Ниша.
Повељом Праведника одликована је постхумно 1987. године на иницијативу Џени Лебл, која је Повељу и предала Народном музеју Ниш.
"Буди сретна сестро моја. То је мој живот и сети се да сам ти рекла да сам сретна што у овом добу живим и сад ето и живот дајем. Прочитај и спали писмо одмах!"
Јеленино писмо Џени Лебл
Тој дивној жени могу да захвалим што сам остала жива. Учинила је, као илегалац, више од многих у граду.
Сведочанство Џени Лебл
Породице Алберта и Нисима Левија. Захваљујући избегличким легитимацијама које је обезбедио секретар Друштва Црвеног крста Радојица Станковићу спашена је цела четворочлана породица Нисима Левија, Алберт Леви рат је провео под именом Александар Лекић. По завршетку рата породица се преселила у Земун.
Породица Данон. Јозеф Данон (Мирко Милошевић), његова супруга Симха Данон (Љубица Милошевић) и ћерка Берта Данон (Нада Милошевић) преживели су рат у Нишу захваљујући Мики Арађији који им је набавио избегличке легитимације са лажним именима.
Пред само хапшење октобра 1941. Године породица је пребегла из Београда за Ниш.
БОГИЊА ДАРДАНИЈА, мермер, друга половина III – почетак IV века, Медијана (229/Р)
Фигура жене, којој недостаје глава, обучена је у дуги, набрани хитон са пребаченим химатионом. У савијеној десној руци, постављеној на груди, она држи говече, а у опуштеној, левој је кеса (marsupium). Уз стопало леве ноге приказана је глава вепра, а изнад ње, двојна секира (labrys). Фигура представља божанство домовине (dea patriae) Дарданаца, идентификовано као Деа Дарданица.
Скулптура је откривена на Медијани, у вили са перистилом, у просторији на улазу. Имала је симболично – династички карактер и на том месту могла је бити постављена из церемонијалних разлога, како би се император одмах суочио с богињом која представља заштитницу родног краја константинијанске династије.
Библија, текст на руском црквенословенском језику, Москва 1762.
Корице - дрво обложено кожом гравирано са жигом на средини, две металне копче на кожном каишу повезују корич.листове.НМН инв.бр.405
Бронзани шестар, са богато украшеним крацима са представама латинског крста и различитог алата, пронађен је у гробу занатлије (faber). Шестар (circinus), који је служио као размерник за преношење мера, увеличавање или смањење размера, користили су најчешће архитекте, геометри, контролори мера јавних или приватних грађевина и занатлије (зидари, клесари, дрводеље). Овај непознати занатлија сахрањен је са својим радним прибором током IV века и свакако је био учесник у изградњи и украшавању јавних и приватних грађевина у Наисусу.
Велика остава новца пронађена је 1936. године на јужној падини висоравни Виник, у селу Каменица, општина Ниш недалеко од пута који води према Каменици. Новац је нађен на дубини 0,40-0,50 м у темељима једне веће грађевине која је страдала у пожару. Први налаз пронађен је јануара 1936. године при риљању земљишта за виноград на имању Тодора Мишића. Новац је био у земљаном суду висине око 0,40 м који се одмах при вађењу распао. Суд је био покривен опеком са урезаном представом коња и пса у трку. Oд овог налаза музеј у Нишу набавио је око 20 кг.
Други налаз новца пронађен је марта месеца исте године, на 40 м удаљености од првог налаза, на имању Ђорђевића. Налаз је садржао око 23 кг римских денара. И овај налаз био је похрањен у земљаном суду исте висине који се, такођe, није сачувао, али на дубини 0,70 м. Музеј у Нишу није успео да набави ниједан примерак новца из овог другог дела налаза.
Део овог налаза из Каменице, који се налазиo у музеју у Нишу, страдао је за време II светског рата, када је зграда музеја бомбардована. Данас се у музеју чува део од првог налаза који садржи око 4000 комада римскoг сребрног новца. Поред денара из доба Републике заступљени су и денари 28 владара и чланова владарских породица од Нерона до Александра Севера.
Ова остава представља најзначајнији налаз из Ниша и околине и једна је од највећих остава римског новца. Један део овог блага налази се и у Народном музеју у Београду. Нaжалост, највећи део налаза отишао је у музејске и приватне колекције широм света.
ДАРКО РАДМАН, студент медицинског факултета у Београду, рођен 22. октобра 1920. године у Алексинцу.
Ухапшен октобра 1943. године од Гестапо-а у Нишу као сарадник покрета отпора и отеран у логор. Са братом Слободаном вршио дужност логорског лекара. Непосредно пред смрт дао је оцу Марку окрвављену кошуљу коју је овај сачувао и поклонио Народном музеју Ниш.
Дарко Радман је стрељан последњег дана постојања логора 14. септембра 1944. године.
Доласком Турака облик секире је еволуирао, односно, створен је нови тип, па је настало и ново име, „балта”. У питању је једносечна секира чије је сечиво закошено према секиришту у облику полумесеца. Балте су украшаване инкрустацијом сребра, злата и месинга. Ван борбе ношене су на десном рамену, код коњице су усарачене (опшивене) у кожу, вешане о ункашу на седлу, као и буздован и бојни чекић.
Разликују се два основна облика овог типа секире која су евидентирана на нашим подручјима, арапски и персијски. Основна разлика је у облику и величини сечива и хрпта, арапски тип има закривљенију оштрицу, масивнији хрпт, те је генерално много шири, док персијски (ирански) облик балте има ужи облик. У каснијим временима служиле су као ознака чинова коњаничких официра, па су из тих разлога биле богато орнаментисане витицама и у rumi стилу.
Желимир Жилник је познати југословенски режисер, рођен 8. септембра 1942. у логору на Црвеном крсту.
Његова мајка Милица Шуваковић је заробљена у поодмаклој трудноћи као комуниста и дотерана у логор. Активисти Друштва Црвеног крста су изнели из логора малог Желимира коме је мајка наденула име. За кратко време колико је боравио у логору, жене логораши су се трудиле да га што топлије одену - из тог периода су и плаво беле плетене патике.
Милица Шуваковић је стрељана на Бубњу 15. децембра 1942.
Збирка песама Гимназиски тренутак писана је у Нишу, објављена 1954. године. За ову збирку песама Гордана Тодоровић добила је Бранкову награду 1955. године.
Мата Главадановић је ухапшен као сарадник народноослободилачког покрета
и дотеран у нишки концентрациони логор. Одатле је пребачен на Бањицу па 1942 у логоре Норвешке где је дочекао слободу.
Репатриран је септембра 1945. Предмет је његов лични поклон.
Метална плочица је предмет који је логораш добијао одмах по доласку у логор. Плочица је била подељена на два истоветна дела. Ломила се на пола када би логораш био убијен као доказ и предмет идентификације покојника.
Метална плочица број 1610/303 припадала је Петру Стаменовићу који је 1942. ухапшен као сарадник Народноослободилачког покрета и доведен у сабирни логор на Црвеном крсту одакле је интерниран у Норвешку где је добио ову плочицу. Дочекао је слободу и 1945 репатриран у Југославију. Предмет је његов лични поклон.
Наис је потврђен као municipium - римски град са одређеним самоуправним правима на натпису с краја II века у коме се спомињe Marcus Aurelius Posidonius, декурион муниципија Наис. Вероватно је да су и друга двојица декуриона у натписима из Наиса, Aurelius Vitalis и Aurelius Lupus, такође декуриони у граду, мада се име Наис на споменицима не наводи. Подаци које сазнајемо из споменика веома су важни за познавање историје града, његове структуре и развоја, пошто се муниципално право додељује само већим, романизованим центрима и обезбеђује одређена права (самоуправа, територија и др.) која су од интереса за даљи развој града. Не зна се тачно када је Наис стекао статус муниципија. Сва тројица декуриона имају гентилно име Aurelius које су могли добити по неколицини царева II и III века (Марку Аурелију, Комоду, Каракали, Александру Северу и Клаудију II). Постоји мишљење да је град стекао статус муниципија под Марком Аурелијем, у време маркоманских ратова.
Разрешен текст споменика Марка Аурелија Посидонија, декуриона муниципија Наиса:
Deciphered text of the monument dedicated to Marcus Aurelius Posidonius, a decurion of the Nais Municipium:
I(ovi) O(ptimo) M(aximo)
M(arcus) AVR(elius) Posidonius
d(ecurio) m(unicipii) N(aissi)
v(otum) p(osuit)
Наис је потврђен као municipium - римски град са одређеним самоуправним правима на натпису с краја II века у коме се спомињe Marcus Aurelius Posidonius, декурион муниципија Наис. Вероватно је да су и друга двојица декуриона у натписима из Наиса, Aurelius Vitalis и Aurelius Lupus, такође декуриони у граду, мада се име Наис на споменицима не наводи. Подаци које сазнајемо из споменика веома су важни за познавање историје града, његове структуре и развоја, пошто се муниципално право додељује само већим, романизованим центрима и обезбеђује одређена права (самоуправа, територија и др.) која су од интереса за даљи развој града. Не зна се тачно када је Наис стекао статус муниципија. Сва тројица декуриона имају гентилно име Aurelius које су могли добити по неколицини царева II и III века (Марку Аурелију, Комоду, Каракали, Александру Северу и Клаудију II). Постоји мишљење да је град стекао статус муниципија под Марком Аурелијем, у време маркоманских ратова.
Разрешен текст споменика Марка Аурелија Посидонија, декуриона муниципија Наиса:
Deciphered text of the monument dedicated to Marcus Aurelius Posidonius, a decurion of the Nais Municipium:
I(ovi) O(ptimo) M(aximo)
M(arcus) AVR(elius) Posidonius
d(ecurio) m(unicipii) N(aissi)
v(otum) p(osuit)
Некомплетан рукопис приповетке Зона Замфирова, садржи 18 целина. Завршетак рукописа датиран 29.I 1903Београд.НМН инв.бр.28
О Стевану Синђелићу није сачувано много података. Зна се да је рођен у селу Војска, у јужном делу Ресаве, седамдесетих година осамнаестог века. Стеванов отац Радован, умро је млад, па се мајка Синђелија, преудала у село Грабовац. По мајци је прозван Синђелић.
У узрасту од десет до дванаест година мајка га је одвела код ресавског кнеза Петра из Гложана, где је постао слуга. По другим изворима, код Петра је дошао да би постао војник. Кнез Петар био је виђен и веома поштован човек, како у Ресави, тако и у целој Србији.
Кнеза Петра су, у „Сечи кнезова“ 1804. године погубили Турци, па је на његово место дошао Стеван Синђелић. Као кнезу, Карађорђе му је упутио писмо да, заједно са Милијом Здравковићем, подиже устанак у Ресави. Без оклевања, Стеван је почео своју петогодишњу борбу.
Прва већа битка у којој се Стеван Синђелић истакао била је на Јасењару, 1804. године. Турци су из Ћуприје кренули према Ресави да би угушили устанак али су код Јасењара тешко потучени.
Друга велика битка у којој је Синђелић показао невиђено јунаштво била је на Иванковцу 1805. године. Ту је, раме уз раме са Миленком Стојковићем и Петром Добрњцем, издржао ударе Хафиз-пашине војске до доласка Карађорђа и потпуног слома регуларне турске војске. Стеван Синђелић је учествовао и у ослобађању Ћуприје, Параћина и Ражња.
Од 1806. године Синђелић се, са својим Ресавцима, највише налазио на Делиграду.Ту је командовао одредом од 5.000 до 6.000 људи, који је чинио гарнизон за одбрану овог стратешки важног утврђења. Командант му је био Петар Добрњац.
Народ из Ресаве сачувао је многе приче које сведоче о Стевановом карактеру, храбрости и непоколебљивој вољи. Синђелић је био неприкосновени вођа својих војника.
Синђелић је у Грабовцу саградио капелу. По предању, у њој су се храбри Ресавци причестили пре поласка на Чегар.
Херојски подвиг на Чегру приказао је његово право лице - лице праведног борца за слободу, спремног на највише жртве. Таквог га памтимо и таквог ће и будуће генерације да га се сећају.
Сачуван је и опис изгледа Стевана Синђелића:“Био је стасит и кошчат, у плећима широк, мало плавушаст, кудраве косе. Већ као момак имао је жућкасте бркове.“ И поред оваквог описа, Синђелић је на портретима приказиван као изразито црн човек, вероватно да би се тако изразила његова одлучност и оштрина.
Синђелић је имао два сина - Петра и Николу и ћерку Јелену. Њихови потомци и данас живе у Грабовцу.
Остава римског новца пронађена је 1953. године на локалитету Постојанче њива, на граници села Старо Момчилово и Дубова, општина Житорађа. Новац је ископан на њиви у керамичкој посуди на дубини 0,30 м. Откупљен је за Музеј од налазача 1954. године. У питању је велики налаз од око 10.000 антонинијана. Већи део чува се у Народном музеју у Београду, а мањи у музеју у Нишу. У остави су заступљени следећи владари: Галијен, Салонина, Клаудије Готски, Квинтилије и Аурелијан.
Позлаћeна бронзана крстообразна фибула, са три портрeта у мeдаљонима на масивном луку. Прeтпоставља сe да су прeдстављeни синови Константина Вeликог: Константин II, Констанцијe II и Констанс. Овe врстe фибула су, као израз царскe захвалности и дарeжљивости (ларгитио), додeљиванe заслужнима у војсци и администрацији поводом нeког празника или јубилeја. Могући повод за њихов настанак могао јe бити долазак на власт тројицe младих августа 337. годинe.
Позлаћeна бронзана крстообразна фибула, са три портрeта у мeдаљонима на масивном луку. Прeтпоставља сe да су прeдстављeни синови Константина Вeликог: Константин II, Констанцијe II и Констанс. Овe врстe фибула су, као израз царскe захвалности и дарeжљивости (ларгитио), додeљиванe заслужнима у војсци и администрацији поводом нeког празника или јубилeја. Могући повод за њихов настанак могао јe бити долазак на власт тројицe младих августа 337. годинe.
Према обавештењу опуномоћеника немачког Црвеног крста у Србији од 1. јуна 1941. године, породице ратних заробљеника у логорима
у Немачкој могле су месечно слати једно писмо и две дописне карте и то на немачком или француском језику. Временом је установљен образац писма
који је сваки логораш могао да користи у преписци на матерњем језику, док примери показују да је са временом и број послатих писама на месечном нивоу порастао.
РАФАЕЛ ГАОН , службеник у Алексинцу, рођен 1903. године у Пожаревцу.
Ухапшен октобра 1942. године у Алексинцу приликом великог хапшења Јевреја и спроведен у нишки логор.
Стрељан фебруара 1943. године на Бубњу код Ниша.
Радивој Поповић- Дурко, трговац из Власотинца, ухапшен и доведен у логор Црвени крст по оптужбом да је помагао покрет отпора. Након кратког боравка у нишком логору, где је саслушан, депортован је у Маутхаузен где је остао до ослобођења 1945. када је репатриран и враћен у Југославију. Предмети из Маутхаузена ( капа,блуза,панталоне) његов су лични поклон нишком Народном музеју.
Радивој Поповић- Дурко, трговац из Власотинца, ухапшен и доведен у логор Црвени крст по оптужбом да је помагао покрет отпора. Након кратког боравка у нишком логору,
где је саслушан, депортован је у Маутхаузен где је остао до ослобођења 1945. када је репатриран и враћен у Југославију. Предмети из Маутхаузена (капа,блуза,панталоне)
његов су лични поклон нишком Народном музеју.
Римске војничке дипломе су царски укази којима се војницима регрутованим у областима изван Италије, а који нису били римски грађани, након завршетка воничке службе додељују грађанска и брачна права (civitas et conubium). Добијена права стицала су и већ рођена деца. Оригинал дипломе био је у Риму, на зиду иза храма божанског Августа.
Диплому чине две бронзане плочице које су међусобно биле повезане. Натпис је урезан на све четири странице. На предњој страни прве плочице урезан је текст указа који почиње именима императора Елагабала и Александра Севера. Текст се наставља подацима о ислуженим војницима, јединицама у којима су служили и правима која су добили. На предњој страни друге плочице су имена седморице римских грађана, сведока који потврђују да је текст веран оригиналу.
Римске војничке дипломе су царски укази којима се војницима регрутованим у областима изван Италије, а који нису били римски грађани, након завршетка воничке службе додељују грађанска и брачна права (civitas et conubium). Добијена права стицала су и већ рођена деца. Оригинал дипломе био је у Риму, на зиду иза храма божанског Августа.
Диплому чине две бронзане плочице које су међусобно биле повезане. Натпис је урезан на све четири странице. На предњој страни прве плочице урезан је текст указа који почиње именима императора Елагабала и Александра Севера. Текст се наставља подацима о ислуженим војницима, јединицама у којима су служили и правима која су добили. На предњој страни друге плочице су имена седморице римских грађана, сведока који потврђују да је текст веран оригиналу.
Римске војничке дипломе су царски укази којима се војницима регрутованим у областима изван Италије, а који нису били римски грађани, након завршетка воничке службе додељују грађанска и брачна права (civitas et conubium). Добијена права стицала су и већ рођена деца. Оригинал дипломе био је у Риму, на зиду иза храма божанског Августа. Диплому чине две бронзане плочице које су међусобно биле повезане. Натпис је урезан на све четири странице. На предњој страни прве плочице урезан је текст указа који почиње именима императора Елагабала и Александра Севера. Текст се наставља подацима о ислуженим војницима, јединицама у којима су служили и правима која су добили. На предњој страни друге плочице су имена седморице римских грађана, сведока који потврђују да је текст веран оригиналу.
Спасоје Петрушић је ухапшен у околини Лесковца и доведен у нишки логор где је боравио неко време све док није интерниран у Норвешку.
Преживео је и дочекао слободу да би 1945. био репатриран у Југославију. Део бургије са тзв. ''крвавог пута'' донирао је Народном музеју Ниш.
У периоду од 1942. до 1945. интернирци који су стигли у Нордланд из Кикинде, Ниша, Прокупља и бројних других места градили су пут Е6, који повезује бројне фјордове на северу Норвешке. Мукотрпним радом, са врло мало хране и оскудно одевени по норвешкој зими, они су изградили 16км пута.
Због тога је за њих то био “Крвави пут”. Седамдесет од сто њих је страдало.
Споменик посвећен цару Септимију Северу откривен је у нишкој тврђави 1984. године. Подигао га је Клаудије Магнус, први познати лекар у Наису. Датује се у 202. годину. На бочним странама споменика налазе се представе Асклепија и Хигије са Телесфором изведеним у дубоком рељефу.
Текст натписа:
Inscription:
PRO SALVTEM D(ivi) M(aximi)
L(ucii) SEPTIMI SEVERI PII
PERTINACIS AVG(usti) ET
IMP(eratoris) M(arcii) AVR(elii) ANTONINI
PII AVG(usti) ET IVL(iae)
DOM(nae) AVG(ustae) M(atris) C(astorum)
Текст на бази:
Inscription on the base:
CL(audius) MAGNVS MEDIC(us)
Споменик посвећен цару Септимију Северу откривен је у нишкој тврђави 1984. године. Подигао га је Клаудије Магнус, први познати лекар у Наису. Датује се у 202. годину.
На бочним странама споменика налазе се представе Асклепија и Хигије са Телесфором изведеним у дубоком рељефу.
Текст натписа:
Inscription:
PRO SALVTEM D(ivi) M(aximi)
L(ucii) SEPTIMI SEVERI PII
PERTINACIS AVG(usti) ET
IMP(eratoris) M(arcii) AVR(elii) ANTONINI
PII AVG(usti) ET IVL(iae)
DOM(nae) AVG(ustae) M(atris) C(astorum)
Текст на бази:
Inscription on the base:
CL(audius) MAGNVS MEDIC(us)
Стамен Китановић (1910, село Личје) ухапшен је 1942 и дотеран у логор на Црвеном крсту одакле је интерниран најпре у логор за ратне заробљенике у Кајзерштајнбруху да би после извесног времена био пребачен у Норвешку где је остао до ослобођења и репатриран је септембра 1945. Предмет је његов лични поклон.
Током ископавања у Медијани 2000. године, северозападно од виле са перистилом откривена је остава са деловима бронзане ограде. Ради се о делу монтажне ограде од које су сачуване три целе „табле“, једна фрагментована и две херме с бистама Луне и Асклепија. Претпоставља се да је у време императора Јулијана у великој дворани виле са перистилом било организовано светилиште Асклепија и Хигије, и да је ту донета и бронзана ограда са хермама.
У време Константина Великог, у Наисусу је живела млада жена старости између 20 и 24 године, која је припадала вишим друштвеним слојевима. Иако положена у скромну гробну јаму, без зидане конструкције, сахрањена је са богатим накитом израђеним од злата и сребра, који представља изванредне примерке настале у некој од локалних јувелирских радионица.
У нартексу базилике са мартиријумом у Јагодин Мали, откривен је оловни саркофаг са необичном декорацијом. На поклопцу је, у високом рељефу изведен, крст на чијим бочним странама је по једна стојећа фигура, а на врху три бисте са царским дијадемама. Трочлани мотив појављује се и на бочним странама саркофага. Бисте представљају три цара неједнаког ранга и старосног доба. Претпоставља се да се ради о портретима царева Грацијана, Валентинијана II и Теодосија из периода 379-383. године. У средини је, вероватно, највиши по рангу, Грацијан, десно је младолики Валентинијан II, а лево Теодосије, који је последњи уведен у власт. Претпоставља се да је у саркофагу сахрањено неко дете повезано са царским домом или царским великодостојницима.
У нартексу базилике са мартиријумом у Јагодин Мали, откривен је оловни саркофаг са необичном декорацијом. На поклопцу је, у високом рељефу изведен, крст на чијим бочним странама је по једна стојећа фигура, а на врху три бисте са царским дијадемама. Трочлани мотив појављује се и на бочним странама саркофага. Бисте представљају три цара неједнаког ранга и старосног доба. Претпоставља се да се ради о портретима царева Грацијана, Валентинијана II и Теодосија из периода 379-383. године. У средини је, вероватно, највиши по рангу, Грацијан, десно је младолики Валентинијан II, а лево Теодосије, који је последњи уведен у власт. Претпоставља се да је у саркофагу сахрањено неко дете повезано са царским домом или царским великодостојницима.
Цилиндрична бронзана мерица откривена је 1972. године у Тврђави, у остави-скривници, уз бројне предмете различите намене. Из натписа урезаног у три реда сазнајемо да је у Ураније, вероватно грчког порекла, у Наису био баждар или контролор мера (терета) за убирање и наплату пореза и намета у натури. Занимљиво је да та посуда, која је служила за мерење житарица, уља, вина и слично, има запремину од 818 cm3 и не одговара класичном римском секстарију (547 cm3).
Цилиндрична бронзана мерица откривена је 1972. године у Тврђави, у остави-скривници, уз бројне предмете различите намене. Из натписа урезаног у три реда сазнајемо да је у Ураније, вероватно грчког порекла, у Наису био баждар или контролор мера (терета) за убирање и наплату пореза и намета у натури. Занимљиво је да та посуда, која је служила за мерење житарица, уља, вина и слично, има запремину од 818 cm3 и не одговара класичном римском секстарију (547 cm3).
ЧЕДОМИР ЈАНКОВИЋ, земљорадник, рођен 29. септембра 1922. године у Горњем Матејевцу код Ниша.
Ухапшен 25. јула 1944. године од Гестапоа у својој кући као поверљив курир покрета отпора и отеран у нишки логор где је мучен по самицама где и данас стоји његово име.
Стрељан је у кругу логора 14. септембра 1944. године приликом његовог расформирања. Приликом ексхумације препознат је од своје мајке.
а) Наранџасти нотес 1978-86, рукопис песама на српском и енглеском.
б) Збирка песама Узалуд је будим, сапосветом „Била си ми благо у дане горких зала“ Бранко Миљковић поклонио је Љиљани Бибовић.
др ВЕЛИЗАР ПИЈАДЕ , лекар у Лесковцу, рођен 1894. године у Београду. Ухапшен од немачке војске децембра 1941. године у Лесковцу са осталим Јеврејима и депортован у нишки логор где је био логорски лекар. Код преживелих логораша остао је упамћен као велики хуманиста.
Стрељан је у последњој групи Јевреја 13. фебруара 1943. године на Бубњу код Ниша. Када је прозван за стрељање, однео је лекарску торбу у којој је било нешто санитетског материјала и дао групи жена уз напомену да ће њима више требати.
Велика остава новца пронађена је 1936. године на јужној падини висоравни Виник, у селу Каменица, општина Ниш недалеко од пута који води према Каменици. Новац је нађен на дубини 0,40-0,50 м у темељима једне веће грађевине која је страдала у пожару. Први налаз пронађен је јануара 1936. године при риљању земљишта за виноград на имању Тодора Мишића. Новац је био у земљаном суду висине око 0,40 м који се одмах при вађењу распао. Суд је био покривен опеком са урезаном представом коња и пса у трку. Oд овог налаза музеј у Нишу набавио је око 20 кг.
Други налаз новца пронађен је марта месеца исте године, на 40 м удаљености од првог налаза, на имању Ђорђевића. Налаз је садржао око 23 кг римских денара. И овај налаз био је похрањен у земљаном суду исте висине који се, такођe, није сачувао, али на дубини 0,70 м. Музеј у Нишу није успео да набави ниједан примерак новца из овог другог дела налаза.
Део овог налаза из Каменице, који се налазиo у музеју у Нишу, страдао је за време II светског рата, када је зграда музеја бомбардована. Данас се у музеју чува део од првог налаза који садржи око 4000 комада римскoг сребрног новца. Поред денара из доба Републике заступљени су и денари 28 владара и чланова владарских породица од Нерона до Александра Севера.
Ова остава представља најзначајнији налаз из Ниша и околине и једна је од највећих остава римског новца. Један део овог блага налази се и у Народном музеју у Београду. Нaжалост, највећи део налаза отишао је у музејске и приватне колекције широм света.
Остава римског новца пронађена је 1953. године на локалитету Постојанче њива, на граници села Старо Момчилово и Дубова, општина Житорађа. Новац је ископан на њиви у керамичкој посуди на дубини 0,30 м. Откупљен је за Музеј од налазача 1954. године. У питању је велики налаз од око 10.000 антонинијана. Већи део чува се у Народном музеју у Београду, а мањи у музеју у Нишу. У остави су заступљени следећи владари: Галијен, Салонина, Клаудије Готски, Квинтилије и Аурелијан.
Велика остава новца пронађена је 1936. године на јужној падини висоравни Виник, у селу Каменица, општина Ниш недалеко од пута који води према Каменици. Новац је нађен на дубини 0,40-0,50 м у темељима једне веће грађевине која је страдала у пожару. Први налаз пронађен је јануара 1936. године при риљању земљишта за виноград на имању Тодора Мишића. Новац је био у земљаном суду висине око 0,40 м који се одмах при вађењу распао. Суд је био покривен опеком са урезаном представом коња и пса у трку. Oд овог налаза музеј у Нишу набавио је око 20 кг.
Други налаз новца пронађен је марта месеца исте године, на 40 м удаљености од првог налаза, на имању Ђорђевића. Налаз је садржао око 23 кг римских денара. И овај налаз био је похрањен у земљаном суду исте висине који се, такођe, није сачувао, али на дубини 0,70 м. Музеј у Нишу није успео да набави ниједан примерак новца из овог другог дела налаза.
Део овог налаза из Каменице, који се налазиo у музеју у Нишу, страдао је за време II светског рата, када је зграда музеја бомбардована. Данас се у музеју чува део од првог налаза који садржи око 4000 комада римскoг сребрног новца. Поред денара из доба Републике заступљени су и денари 28 владара и чланова владарских породица од Нерона до Александра Севера.
Ова остава представља најзначајнији налаз из Ниша и околине и једна је од највећих остава римског новца. Један део овог блага налази се и у Народном музеју у Београду. Нaжалост, највећи део налаза отишао је у музејске и приватне колекције широм света.
ДАРКО РАДМАН , студент медицинског факултета у Београду, рођен 22. октобра 1920. године у Алексинцу.
Ухапшен октобра 1943. године од Гестапо-а у Нишу као сарадник покрета отпора и отеран у логор. Са братом Слободаном вршио дужност логорског лекара. Непосредно пред смрт дао је оцу Марку окрвављену кошуљу коју је овај сачувао и поклонио Народном музеју Ниш. Дарко Радман је стрељан последњег дана постојања логора 14. септембра 1944. године.
Остава римског новца пронађена је 1953. године на локалитету Постојанче њива, на граници села Старо Момчилово и Дубова, општина Житорађа. Новац је ископан на њиви у керамичкој посуди на дубини 0,30 м. Откупљен је за Музеј од налазача 1954. године. У питању је велики налаз од око 10.000 антонинијана. Већи део чува се у Народном музеју у Београду, а мањи у музеју у Нишу. У остави су заступљени следећи владари: Галијен, Салонина, Клаудије Готски, Квинтилије и Аурелијан.
Недостају глава, лева подлактица и лева шака. Статуа стоји у ставу контрапоста, са ослонцем на десној нози, док је лева нога благо савијена у колену и повучена уназад. Обучена је у дугачак хитон, преко којег је пребачен химатион који у богатим наборима придржава десном руком. Лева рука је савијена у лакту и испружена, док је десна рука, такође савијена у лакту, постављена на груди и шака је на левом рамену. Иако недостаје глава статуе, може се са приличном сигурношћу претпоставити да је у питању представа богиње Афродите Сосандре („Спаситељица људи“), настале по угледу на чувену бронзану статуу Афродите Сосандре вајара Каламиса из 465. године пре н. е. Аналогне представе дозвољавају претпоставку о глави богиње са таласастом косом подељеном по средини преко које је пребачен вео, лепо обликованим лучним обрвама, бадемастим очима, правилном носу и малим устима, као и суздржаном изразу лица са рањивим осмехом. Скулптура Афродите Сосандре из Медијане се датује у II век.
Оштећена у пределу носа, усана и браде. И поред оштећења, запажа се велика пажња и вештина са којом су моделоване црте на овалном лицу божанства – крупне бадемасте очи, правилан нос и пуна уста. Валовита коса Венере Пудике (Стидљиве) подељена је по средини и скупљена тенијом у карактеристичну фризуру у облику чвора(krobylos), док је на затиљку увезана у ниску пунђу. Са леве стране врата се спушта један увојак. Пуноћу богињиног тела наговештавају два лучна уреза на врату, позната као Венерина огрлица, што поред сензуалности изражене у лику богиње, додатно потврђује да је у питању представа богиње Венере. Скулптури којој је припадала ова глава припада и постоље са женским стопалима и главом делфина (инв. 1108a/Р), што је установљено спектроскопском анализом. Ово је и одредило тип Венере, односно да је у питању Венера Пудика са делфином. Према стилским карактеристикама скулптура може да се датује између краја III века и прве половине IV века.
Статуи недостају глава и шака леве руке. Хигија стоји у положају контрапоста, са тежином тела на десној нози, док је колено леве ноге благо савијено, а сама нога мало повучена уназад. Тело богиње је одевено у дугачак, наборан хитон и огрнута је такође дугачким химатионом који је богато набран на грудима и пада изнад колена. Обе руке су савијене у лактовима, десном руком богиња придржава огртач, док се вероватно у левој руци налазила патера. Овај иконографски тип представе богиње Хигије не одудара од широко распрострањеног иконографског обрасца приказивања божанства и по стилским карактеристикама се може датовати у прву половину III века.
Статуи недостају десна рука, лева шака и готово цела фигура Телесфора (очувано је само десно стопало дечака). Фигура стоји у положају контрапоста, са тежином тела на левој нози, док је десна нога савијена у колену и мало повучена иза леве ноге. Глава бога, фрагментована у горњем делу лица, показује да је Асклепије био приказан са дугом косом која се спушта на рамена и кратком брадом, подељеном по средини. Мала пуна уста, као и делимично очувано десно око, указују на пажљиво и реално моделовање црта лица. Бог је обучен у дугачки, наборани химатион, који не покрива десну страну горњег дела торза фигуре и десно раме. Обнажени део десне стране горњег дела торза божанства наговештава складно обликовано тело бога. Скулптурална група Асклепија са сином Телесфором стоји на постољу са грчким натписом чији превод гласи: „Спасиоцу Асклепију, Сим[...] свештеник.“ Иако фигура Телесфора није сачувана, на основу аналогних примерака из других области Римског царства се може претпоставити, да је скулптурална група Асклепија са Телесфором из Медијане припадала oпште познатом иконографском типу представа Асклепија и Телесфора, на којима је бог приказан као зрео, брадати мушкарац који је у једној руци држао штап са змијом обавијеном око њега, у другој руци патеру, а у висини његових колена је стајала мања фигура дечака Телесфора, са капуљачом на глави и дугачким огртачем. Иако су представе Телесфора као дечака познате још од IV века пре н. е. донекле хибридне, представе Телесфора (фигура дечака са ставом и одеждом одрасле особе) уз бога Асклепија постају врло честе од II века. Скулптурална група Асклепија са Телесфором се датује у прву половину IV века.
Фигура нагог мушкарца у стојећем ставу контрапоста, са ослонцем на левој нози, док је десна нога благо савијена у колену и повучена уназад. Недостају глава, обе руке, лева нога до колена и десна нога од половине бутине. Преко левог рамена је пребачен химатион, који пада у богатим наборима, а на десном боку је видљив траг подупирача. Тело статуе је врло пажљиво и зналачки обликовано – мишићи торакса и абдомена су изведени анатомски прецизно. На основуспектроскопских анализа, овом торзу припада и постоље с овном, описанo под бројем 8. Скулптура би на основу аналогија и клесања хламиде могла да се датује у крај II и почетак III века.
Фрагментована скулптура богиње од које је очуван торзо у дугачком хитону, огрнут химатионом, у седећем положају. Иако недостају глава, подлактице и ноге статуе, са приличном сигурношћу се може потврдити да је у питању представа фригијског божанства, с обзиром на карактеристичан начин везивања хитона и седећи положај типичан за већи број познатих приказа Магне Матер. Хитон у богатим наборима је опасан одмах испод груди женске фигуре, а на десном рамену се виде увојци косе. Тип иконографских представа богиње Магне Матер како седи на престолу спада у најчешће представе божанства широм Римског царства, настале по узору на познату статуу богиње Фидијиног ученика Агоракрита, из V века пре н. е. Аналогно познатим примерцима овога типа представа, може се претпоставити да је богиња на глави носила круну у облику градских зидина (coronamuralis) или дијадему, да је у рукама могла држати неки од уобичајених атрибута као што су скиптар, клас жита, патера, тимпанум и да се са сваке стране престола налазила по једна скулптура лава, главне животиње пратиоца божанства. Фрагментована статуа Магне Матер се датује у почетак IV века.
ГЛАВА ВИЗАНТИЈСКЕ ЦАРИЦЕ, ЕУФЕМИЈЕ (ЖЕНЕ ЈУСТИНА I) ИЛИ ТЕОДОРЕ (ЖЕНЕ ЈУСТИНИЈАНА I), бронза, око 530., Кулина код Балајнца (463/Р)
Бронзани портрет је део статуе у приближно природној величини. Она представља жену младалачког изгледа, са царском фризуром, глатким уопштеним цртама са мало детаља, и дужицама које указују на јасно усмерен поглед. Дијадему чине широка трака са бисерима и троугаони украси изнад чела.
ГЛАВА ВИЗАНТИЈСКЕ ЦАРИЦЕ, ЕУФЕМИЈЕ (ЖЕНЕ ЈУСТИНА I) ИЛИ ТЕОДОРЕ (ЖЕНЕ ЈУСТИНИЈАНА I), бронза, око 530., Кулина код Балајнца (463/Р)
Бронзани портрет је део статуе у приближно природној величини. Она представља жену младалачког изгледа, са царском фризуром, глатким уопштеним цртама са мало детаља, и дужицама које указују на јасно усмерен поглед. Дијадему чине широка трака са бисерима и троугаони украси изнад чела.
Глава мушкарца којој недостају доње партије лица. Испод ниске цилиндричне капе (pileus pannonicus) су кратка, праволинијски моделована коса и широм отворене очи, наглашених зеница. Судећи по моделацији потиљачног дела главе и стилским особинама приказаног лика, глава припада херми са представама Лицинија и Константина, насталој у време њихове заједничке владавине, највероватније 315. године.
Партизана је тип копља, прецизније, дугачког оружја на мотки које је коришћено у Европи, али и на Оријенту (само под другачијим називима) током Средњег века. Оно се састоји од главе за обично копље које је постављено на дугачку мотку (од дрвет аобично), уз додатак крила или бочних оштрица са стране.
Функција ових помоћних сечива јесте да зауставља ударце непријатељских мачева, тј. прободне кретње противника и у идеалном случају да из противникових руку избије оружје чиме би овај остао без напада.
Овакво представљено оружје по изгледу доста личи на ловачко копље или такозвано копље за вепрове осим што су код ловачких копља бочна крила имала нешто другачију улогу, да спрече клизање набода преко оштрице на дршку.
Попут хелебарде са којом дели сличан ток развоја, постала је застарела када су се појавила прва ватрена оружја, иако је остала у примени и добар број векова након тога, али као церемонијално оружје почасних гарди. Како има широку оштрицу често је велика површина коришћена за украшавање и оцртавање.
ЈЕЛИСАВЕТА - АНЕТА АНДРЕЈЕВИЋ, ученица женске занатске школе у Нишу, рођена 8. јануара 1923. године у Београду.
Заробљена од четника Косте Пећанца априла 1942. године код села Ргаје у Топлици као борац Топличког партизанског одреда. У Прокупљу је била тучена са осталим заробљеним партизанима и партизанкама од четника.
Видећи овај призор, бугарски војници су отерали четнике, преузели их као своје затворенике, кратко саслушавали и предали Немцима у нишки логор. Стрељана 9. јануара 1943. године на Бубњу. Проглашена за Народног хероја 1953.
Једна слика од Севана Сремца
Целовит рукопис приповетке, 17 листова. На маргинама пишчеве исправке и допуне. Пишчево датирање 12.XII 1899НМН инв.бр.23
Доласком Турака облик секире је еволуирао, односно, створен је нови тип, па је настало и ново име, „балта”. У питању је једносечна секира чије је сечиво закошено према секиришту у облику полумесеца. Балте су украшаване инкрустацијом сребра, злата и месинга. Ван борбе ношене су на десном рамену, код коњице су усарачене (опшивене) у кожу, вешане о ункашу на седлу, као и буздован и бојни чекић.
Разликују се два основна облика овог типа секире која су евидентирана на нашим подручјима, арапски и персијски. Основна разлика је у облику и величини сечива и хрпта, арапски тип има закривљенију оштрицу, масивнији хрпт, те је генерално много шири, док персијски (ирански) облик балте има ужи облик. У каснијим временима служиле су као ознака чинова коњаничких официра, па су из тих разлога биле богато орнаментисане витицама и у rumi стилу.
Некомплетан рукопис приповетке Зона Замфирова, садржи 18 целина. Завршетак рукописа датиран 29.I 1903Београд.НМН инв.бр.28
Стамен Китановић (1910, село Личје) ухапшен је 1942 и дотеран у логор на Црвеном крсту одакле је интерниран најпре у логор за ратне заробљенике у Кајзерштајнбруху да би после извесног времена био пребачен у Норвешку где је остао до ослобођења и репатриран је септембра 1945. Предмет је његов лични поклон.
Текст повеље исписан на пергамент папиру, црним тушем, ћирилицом НМН инв.бр.1518
др ВЕЛИЗАР ПИЈАДЕ , лекар у Лесковцу, рођен 1894. године у Београду. Ухапшен од немачке војске децембра 1941. године у Лесковцу са осталим Јеврејима и депортован у нишки логор где је био логорски лекар. Код преживелих логораша остао је упамћен као велики хуманиста.
Стрељан је у последњој групи Јевреја 13. фебруара 1943. године на Бубњу код Ниша. Када је прозван за стрељање, однео је лекарску торбу у којој је било нешто санитетског материјала и дао групи жена уз напомену да ће њима више требати.
БОГИЊА ДАРДАНИЈА, мермер, друга половина III – почетак IV века, Медијана (229/Р)
Фигура жене, којој недостаје глава, обучена је у дуги, набрани хитон са пребаченим химатионом. У савијеној десној руци, постављеној на груди, она држи говече, а у опуштеној, левој је кеса (marsupium). Уз стопало леве ноге приказана је глава вепра, а изнад ње, двојна секира (labrys). Фигура представља божанство домовине (dea patriae) Дарданаца, идентификовано као Деа Дарданица.
Скулптура је откривена на Медијани, у вили са перистилом, у просторији на улазу. Имала је симболично – династички карактер и на том месту могла је бити постављена из церемонијалних разлога, како би се император одмах суочио с богињом која представља заштитницу родног краја константинијанске династије.
LOREM IPSUM
DOLOR SIT AME
CONSECTETUR ADIPISCING ELIT. MORBI BIBENDUM PHARETRA LOREM, ACCUMSAN SAN NULLA.
Mauris aliquet neque quis libero consequat vestibulum. Donec lacinia consequat dolor viverra sagittis. Praesent consequat porttitor risus, eu condimentum nunc. Proin et velit ac sapien luctus efficitur egestas ac augue. Nunc dictum, augue eget eleifend interdum, quam libero imperdiet lectus, vel scelerisque turpis lectus vel ligula. Duis a porta sem. Maecenas sollicitudin nunc id risus fringilla, a pharetra orci iaculis. Aliquam turpis ligula, tincidunt sit amet consequat ac, imperdiet non dolor.
Integer gravida dui quis euismod placerat. Maecenas quis accumsan ipsum. Aliquam gravida velit at dolor mollis, quis luctus mauris vulputate. Proin condimentum id nunc sed sollicitudin.
DONEC FEUGIAT:
• Nisl nec mi sollicitudin facilisis
• Nam sed faucibus est.
• Ut eget lorem sed leo.
• Sollicitudin tempor sit amet non urna.
• Aliquam feugiat mauris sit amet.
LOREM IPSUM:
$150,000
___
ЋЕЛЕ-КУЛА
Хуршид-паша је наредио да се главе српских јунака погинулих на Чегру одсеку и донесу у град. Кожа уклоњена са глава је испуњена памуком и послата у Цариград као страшно сведочанство победе.
Да би оставио споменик своје победе и заплашио Србе, Хуршид –паша је одлучио да на малом узвишењу поред Цариградског друма, источно од тадашњег града, од лобања озида кулу.
Своју сурову замисао брзо је остварио. Од камена и греда озидана је кула у чији малтер су, са спољне стране, уграђене лобање чегарских јунака. Кула је била висока 4, 5 метара, са основом 4,15х4 метра. У сваки од 14 редова узидано је по 17 лобања. Узидано је укупно 952 лобање српских мученика. Известан број лобања се налазио и у унутрашњем делу куле.
Током година, страшна кула је полако пропадала. Многе лобање су извађене и сахрањене, неке су однете као ужасни „сувенир“ а неке пропале од временских услова. Једно време либералнији турски званичници су размишљали да кулу сруше али, због могуће реакције турске градске светине од тога су одустали.
Неми сведок деценијске борбе за слободу дочекао је ослободиоце 1878. године. Палим јунацима пошту су одали храбри српски борци на челу са кнезом Миланом Обреновићем. Родољубиви нишки грађани су исте године прикупили средства, изградили надстрешницу и оградили Кулу, чиме су спречили њено даље пропадање.
Поштовање сени Синђелићевих ратника је исказано 1892. године подизањем скромне капеле над читавом кулом. За тај подухват скупљени су народни прилози који су још једном показали како Срби поштују своје претке и њихову велику жртву. Капелу је пројектовао ондашњи цењени архитекта Димитрије Леко из Београда.
Капела затвара некадашњи поглед на кулу. Сада је немогуће доживети њену некадашњу визуру. Ипак, она представља веома значајан споменик и просто је срасла са градом, постала његов симбол.
Током постојања, капела и цео споменик доживели су више реконструкција. Поводом стогодишњице Првог српског устанка постављене су спомен плоче посвећене Карађорђу и српским устаницима и Ла Мартинова порука о чувању овог објекта за спомен будућим генерацијама, на српском и француском језику.
Вајар Славко Милетић је, 1938. године, израдио бисту Стевана Синђелића која је постављена испред улаза у капелу. Јако назначене црте одлучности и борбености красе јунаково лице које је окренуто према Чегру.
Биста је постављена на постоље. На њему се налази и бронзани рељеф истог аутора који представља тешку борбу која је на Чегру вођена, као и пригодан текст о боју и Синђелићу.
После Другог светског рата цео комплекс је заштићен и конзервиран. Поводом прославе 180-годишњице Чегарске битке, 31. маја 1989. године, уређен је простор око Ћеле-куле и обновљена је капела.
Данас се на Ћеле-кули налази 59 лобања храбрих јунака из Ресаве који су своје животе положили за слободу српског народа. Међу њима је, по легенди, и глава Стевана Синђелића.
Током 19. века, многи путописци су оставили записе о овом страшном споменику људске суровости. Међу њима се посебно истичу француски песник Ла Мартин, професор Исидор Стојановић и истраживач Феликс Каниц. Током векова, многим уметницима и књижевницима Ћеле кула је била инспирација, кроз коју су исказивали своје родољубље.
Хуршид-пашина жеља, да изградњом Куле уплаши Србе, претворила се у своју супротност. Временом Кула је постала легенда која је позивала на отпор, на освету, појачавала жељу за слободом и највљивала да ће доћи дан када ће престати ропство. Ћеле-кула и данас представља пример невиђене храбрости родољубља и врело са кога се многе генерације напајају најбистријим осећањима према својој земљи и народу.
У миру и тишини капеле своје бескрајне дане проводе Синђелић и његови борци, пали али незаборављени. Посетиоце овог јединственог споменика мора узбудити и потрести прича о њима, али и покренути на размишљање о снази родољубља, о љубави за слободу, о свесном жртвовању за високе принципе и циљеве, о племенитости и хуманости. Стеван Синђелић и његови другови то сигурно заслужују.
___
Археолошка сала
Ниш је град дуге и богате прошлости. Налази се у Нишкој котлини у којој су се укрштале две главне природне саобраћајнице старог Балкана. Са територије града и његове околине археолошки налази потврђују културно – историјски развој током више хиљада година. На низу локалитета посведочени су налази из свих епоха праисторије од неолита до млађег гвозденог доба. Два најзначајнија налазишта су Бубањ и Велика хумска чука. Насеља на овим локалитетима налазе се на доминантним узвишењима погодним за одбрану и осматрање. На основу резултата истраживања и изузетног знчаја пронађених керамичких налаза издвојена је посебна бубањско – хумска група средњебалканског подручја.
Римски и антички град Наисус настао је, постојао, опстајао и нестао у западном делу просторне Нишке котлине. Котлина је у долинским усецима Нишаве, Кутинске реке и Јужне Мораве у изузетно повољној вези са осталим котлинама тог региона: Белопаланачком, Заплањском, Лесковачком и Алексиначком.
Кроз те усеке и клисуре пролазиле су античке саобраћајнице које, као и данашње, спајају Европу са Јадранским, Егејским и Црним морем, путеви који су значајно доприносили промету, трговини, економским, културним токовима и свему другом неопходном и важном за живот људи и оног и овог времена. Наис је заузимао централни положај у римској провинцији Горњој Мезији која се простирала на терену који обухвата данашњу Србију.
Порекло имена града до сада није поуздано утврђено. Археолози, историчари и лингвисти остали су неусаглашени и подељени,предлажући различита решења: од тога да је оно келтско, трачко, илирско, преиндоевропско, до тога да је град добио име по реци на којој се налазио.
Најстарији новац који потиче из Ниша и његове околине указује на трговинске везе са грчким и римским светом. Од тада, крзо векове и цивилизације, постојање новца као средстваза размену добара осведочено је на овом тлу честим и великим налазима. Новац се на подручју Ниша и региона почео употребљавати у предримско доба. Новац из доба Римског царства пронађен у Наису и на његовој територији веома је бројан. Налази се у сва три метала: злату, сребру и бронзи, и различитих је номинала. Појединачни налази римског царског новца могу се хронолошки разврстати од I века до средине V века. У нишком Народном музеју налази се неколико остава римског сребрног новца од којих су најзначајније две: остава денара из Каменице и велика остава антонинијана са ужег подручја града. После поделе Римског царства 395. године на Западно и Источно царство као платежно средство на подручју Ниша служио је новац и једног и другог царства, о чему сведочи и присуство византијског новца из V-XIII века.
Камени споменици који се чувају у музеју у Нишу потичу из античког Наиса и са његове територије (Равна, Г. Матејевац, Нозрина, Осмаково). Разнородни су по садржају и могу се поделити на: заветне, надгробне и грађевинске споменике. Имају урезан натпис на латинском језику (изузетак чине вотивне иконе и скулптуре на којима је натпис на грчком језику).
О досељавању Словена и њиховом развоју на овом простору везаном за VI-VII век налазимо податке у византијским изворима, који се своде на ратна збивања и походе, да би се након тога тек у XI веку помињао град под именом NISOS, не само као утврђен, већ и тако развијен да је у време великог жупана Стефана Немање (1166-1196) био један од најпознатијих српских градова са претензијом да постане престоница српске државе, што потврђују изложени археолошки предмети.
___
Археолошка сала
Ниш је град дуге и богате прошлости. Налази се у Нишкој котлини у којој су се укрштале две главне природне саобраћајнице старог Балкана. Са територије града и његове околине археолошки налази потврђују културно – историјски развој током више хиљада година. На низу локалитета посведочени су налази из свих епоха праисторије од неолита до млађег гвозденог доба. Два најзначајнија налазишта су Бубањ и Велика хумска чука. Насеља на овим локалитетима налазе се на доминантним узвишењима погодним за одбрану и осматрање. На основу резултата истраживања и изузетног знчаја пронађених керамичких налаза издвојена је посебна бубањско – хумска група средњебалканског подручја.
Римски и антички град Наисус настао је, постојао, опстајао и нестао у западном делу просторне Нишке котлине. Котлина је у долинским усецима Нишаве, Кутинске реке и Јужне Мораве у изузетно повољној вези са осталим котлинама тог региона: Белопаланачком, Заплањском, Лесковачком и Алексиначком.
Кроз те усеке и клисуре пролазиле су античке саобраћајнице које, као и данашње, спајају Европу са Јадранским, Егејским и Црним морем, путеви који су значајно доприносили промету, трговини, економским, културним токовима и свему другом неопходном и важном за живот људи и оног и овог времена. Наис је заузимао централни положај у римској провинцији Горњој Мезији која се простирала на терену који обухвата данашњу Србију.
Порекло имена града до сада није поуздано утврђено. Археолози, историчари и лингвисти остали су неусаглашени и подељени,предлажући различита решења: од тога да је оно келтско, трачко, илирско, преиндоевропско, до тога да је град добио име по реци на којој се налазио.
Најстарији новац који потиче из Ниша и његове околине указује на трговинске везе са грчким и римским светом. Од тада, крзо векове и цивилизације, постојање новца као средстваза размену добара осведочено је на овом тлу честим и великим налазима. Новац се на подручју Ниша и региона почео употребљавати у предримско доба. Новац из доба Римског царства пронађен у Наису и на његовој територији веома је бројан. Налази се у сва три метала: злату, сребру и бронзи, и различитих је номинала. Појединачни налази римског царског новца могу се хронолошки разврстати од I века до средине V века. У нишком Народном музеју налази се неколико остава римског сребрног новца од којих су најзначајније две: остава денара из Каменице и велика остава антонинијана са ужег подручја града. После поделе Римског царства 395. године на Западно и Источно царство као платежно средство на подручју Ниша служио је новац и једног и другог царства, о чему сведочи и присуство византијског новца из V-XIII века.
Камени споменици који се чувају у музеју у Нишу потичу из античког Наиса и са његове територије (Равна, Г. Матејевац, Нозрина, Осмаково). Разнородни су по садржају и могу се поделити на: заветне, надгробне и грађевинске споменике. Имају урезан натпис на латинском језику (изузетак чине вотивне иконе и скулптуре на којима је натпис на грчком језику).
О досељавању Словена и њиховом развоју на овом простору везаном за VI-VII век налазимо податке у византијским изворима, који се своде на ратна збивања и походе, да би се након тога тек у XI веку помињао град под именом NISOS, не само као утврђен, већ и тако развијен да је у време великог жупана Стефана Немање (1166-1196) био један од најпознатијих српских градова са претензијом да постане престоница српске државе, што потврђују изложени археолошки предмети.
___
Медијана
Античко насеље Медијана налази се у централном делу Србије, на удаљености од 5 км од града Ниша и представља задужбину Константина Великог (306–337) и његових синова. Дугогодишња археолошка истраживања указују на постојање три основне градитељске фазе које обухватају период од краја III/почетка IV века до половине V века. Интензиван живот на Медијани трајао је у периоду од 330 до 361. године, у време Константина и његових наследника Констанса и Констанција II, као и у време краткотрајне владавине Јулијана Апостате. Током истраживања евидентирано је постојање двадесетак објеката, од којих су већим делом истражени: вила са перистилом, терме, складиште/вински подрум, вила с октогоналном кулом и великим салама, две ранохришћанске цркве и некропола. Насеље је уништено у провали Хуна 441–443. године, а простор Медијане био је поново насељен, али у много мањем обиму тек у средњем веку.
Медијана је била царска вила изграђена и за уживање и обављање државних послова, али и као пољопривредно имање. На Медијани се сакупљао и даље дистрибуирао порез у облику намирница, за издржавање царског, војног и чиновничког апарата. Године 364. на Медијани су цареви Валенс и Валентинијан I поделили царску пратњу и војску. Значај Медијане може се сагледати кроз резиденцијално-административну, економску и сакралну функцију. Резиденцијални део чине објекти са богато декорисаним архитектонским украсима, мозаицима, фрескама и скулптурама. Економски део чине већи број радионица и магацина за чување робе, а сакрални две ранохришћанске цркве.
___
Народни музеј Ниш
Текст о Народном музеју у Нишу.
Народни музеј у Нишу прва је установа те врсте основана 1. априла 1933. године од стране група заљубљеника окупљена око те године основаног Музејског друштва, чији су најистакнутији чланови били и његови оснивачи – Адам Оршић Славетић, Рудолф Братанић, Боривоје Гојковић, Александар Ненадовић и Боривоје Поповић. Као установа комплексног типа, у својим фондовима музеј данас има око 40.000 експоната из области историје и историје уметности, археологије, етнологије, културне историје и нумизматике и две спомен збирке, Стевана Сремца и Бранка Миљковића. У његовом саставу су и конзерваторско-препараторске радионице, фото лабораторија и библиотека (са преко 10.000 књига). Поред зграде у улици Генерала Милојка Лешјанина 14 и зграде у Николе Пашића 59 (где се налази и стална археолошка поставка), у саставу Музеја су и археолошки локалитет Медијана, историјски споменик Ћеле Кула, изложбени простор Галерија Синагога, Концентрациони логор на Црвеном крсту и нише у Тврђави које се користе као сувенирница. Иако постоји скоро осамдесет година, Музеј није добио своју наменску зграду, и званично се налази на две адресе у улицама; Генерала Милојка Лешјанина 14 и Николе Пашића 59.
Предисторија:
Музејска делатност у Нишу зачета је током 19. века, након повећаног интересовања страних путописаца за Србију и након добијања унутрашње самоуправне границе добијене хатишерифом из 1830. и 1833. године. Прикупљајући податке о прошлости Србије они су полако почели да презентују своја истраживања још у време Османлија. Међу њима су били најзначајнији Ламартин који је 1833. објавио податке о Ћеле-кули, а седам година и Немац Ами Буе, који је писао етнографском богатсву југоисточне Србије и нишког краја. .
Историја:
Историја Kућа Христодулуових у којој је 22. октобра 1933. званично отворен Музеј, под именом Историјско – етнографски музеј града Ниша Оснивачки и надзорни одбор Музејског друштва из 1933. Народни музеј у Нишу основала је 1. априла 1933. године група нишких музеолошких ентузијаста окупљена око (исте године године, основаног) Музејског друштва,[а] под именом Историјски музеј.[1] Првих месеци постојања Музеј је привремено био смештен у згради Учитељског дома. Прву музејску изложбу приказану у овом објекту видело је неколико хиљада посетилаца. Шест месеци након свог оснивања (22. октобра 1933), музеј је пресељен у кућу Христодулуових тада називану и Христодулов конак.[б] Тада је и званично отворен под именом Историјско – етнографски музеј града Ниша.
___
АРХЕОЛОШКА САЛА
Ниш је град дуге и богате прошлости. Налази се у Нишкој котлини у којој су се укрштале две главне природне саобраћајнице старог Балкана. Са територије града и његове околине археолошки налази потврђују културно – историјски развој током више хиљада година. На низу локалитета посведочени су налази из свих епоха праисторије од неолита до млађег гвозденог доба. Два најзначајнија налазишта су Бубањ и Велика хумска чука. Насеља на овим локалитетима налазе се на доминантним узвишењима погодним за одбрану и осматрање. На основу резултата истраживања и изузетног знчаја пронађених керамичких налаза издвојена је посебна бубањско – хумска група средњебалканског подручја.
Римски и антички град Наисус настао је, постојао, опстајао и нестао у западном делу просторне Нишке котлине. Котлина је у долинским усецима Нишаве, Кутинске реке и Јужне Мораве у изузетно повољној вези са осталим котлинама тог региона: Белопаланачком, Заплањском, Лесковачком и Алексиначком.
Кроз те усеке и клисуре пролазиле су античке саобраћајнице које, као и данашње, спајају Европу са Јадранским, Егејским и Црним морем, путеви који су значајно доприносили промету, трговини, економским, културним токовима и свему другом неопходном и важном за живот људи и оног и овог времена. Наис је заузимао централни положај у римској провинцији Горњој Мезији која се простирала на терену који обухвата данашњу Србију.
Порекло имена града до сада није поуздано утврђено. Археолози, историчари и лингвисти остали су неусаглашени и подељени,предлажући различита решења: од тога да је оно келтско, трачко, илирско, преиндоевропско, до тога да је град добио име по реци на којој се налазио.
Најстарији новац који потиче из Ниша и његове околине указује на трговинске везе са грчким и римским светом. Од тада, крзо векове и цивилизације, постојање новца као средстваза размену добара осведочено је на овом тлу честим и великим налазима. Новац се на подручју Ниша и региона почео употребљавати у предримско доба. Новац из доба Римског царства пронађен у Наису и на његовој територији веома је бројан. Налази се у сва три метала: злату, сребру и бронзи, и различитих је номинала. Појединачни налази римског царског новца могу се хронолошки разврстати од I века до средине V века. У нишком Народном музеју налази се неколико остава римског сребрног новца од којих су најзначајније две: остава денара из Каменице и велика остава антонинијана са ужег подручја града. После поделе Римског царства 395. године на Западно и Источно царство као платежно средство на подручју Ниша служио је новац и једног и другог царства, о чему сведочи и присуство византијског новца из V-XIII века.
Камени споменици који се чувају у музеју у Нишу потичу из античког Наиса и са његове територије (Равна, Г. Матејевац, Нозрина, Осмаково). Разнородни су по садржају и могу се поделити на: заветне, надгробне и грађевинске споменике. Имају урезан натпис на латинском језику (изузетак чине вотивне иконе и скулптуре на којима је натпис на грчком језику).
О досељавању Словена и њиховом развоју на овом простору везаном за VI-VII век налазимо податке у византијским изворима, који се своде на ратна збивања и походе, да би се након тога тек у XI веку помињао град под именом NISOS, не само као утврђен, већ и тако развијен да је у време великог жупана Стефана Немање (1166-1196) био један од најпознатијих српских градова са претензијом да постане престоница српске државе, што потврђују изложени археолошки предмети.
___
КЊИЖЕВНО-МЕМОРИЈАЛНА ПОСТАВКА
СТЕВАН СРЕМАЦ / БРАНКО МИЉКОВИЋ
Након низа година, током којих су сталне поставке спомен соба Стевана Сремца и Бранка Миљковића, због недостатка простора, биле ускраћене јавности, у априлу 2018. године, отворене су за публику.
Заоставштина Стевана Сремца се у Народом музеју Ниш налази од 1951 године захваљујући двојици Нишлија, Александру Ненадовићу (управнику Музеја) и Бори Гојковићу (адвокату из Ниша). Од Сремчевог пријатеља Милорада Павловића Крпе, откупљена је скоро целокупна заоставштина, и предата Музеју, који се до данас о њој брине. Заоставштина садржи личне предмете, рукописе пишчеву библиотеку, и нешто рукописа Сремчевог ујака Јована Ђорђевића. На сталној поставци се може видети реконструисани амбијент радне собе Стевана Сремца као и оригинали рукописа овог славног писца.
Породица Бранка Миљковића, је 1971 године, Народном музеју Ниш, поклонила песникову заоставштину, са напоменом: Драге Нишлије Бранко није стигао да вам се врати, али се вратило његово дело и радна соба. Чувајте и једо и друго, јер је од данас то ваше (мајка Марија, отац Глигорије, брат Драгиша Миљковић).
У заоставштини се налазе лични предмети, фотографије, рукописи, као и песникова библиотека. Изложена је реконструисана радна соба песника, као и један део поменутих рукописа, библикотеке и личних предмета.
___
ЛОГОР НА ЦРВЕНОМ КРСТУ
Концентрациони логор на Црвеном крсту у Нишу формирали су Немци у септембру 1941. године. У логору су били заточени родољуби, без обзира на политичку опредељеност, као и велики број Јевреја и Рома. Од преко 30 000 људи заточених у логору више од 10 000 је стрељано на Бубњу, а велики је број интерниран у Аустрију, Немачку, Пољску, и Норвешку где су били принуђени на робовски рад. Мучења, злостављања, стрељања, неподношљиви услови боравка, хладноћа, глад, систематски и садистички су примењивани против обичних људи чија је најчешћа кривица била то што су Срби, Јевреји или Роми. Али, ни најжешћа тортура не може да уништи људски дух и жељу за слободом. Група од 147 голоруких логораша је 12. фебруара 1942. године напала стражаре и покушала пробој из логора. У томе је успело њих 105, а 42 су оставила своје животе на логорским жицама. То је уједно прво организовано бекство из неког логора у поробљеној Европи.
Немци су још више појачали терор у логору, који им је служио за најмрачније идеје које људски ум може да смисли све до 14.септембра 1944. године, када су, месец дана пре ослобођења Ниша, напустили логор.
После рата прикупљен је обиман материјал који обухвата документа, исправе, писма, оружје, личне предмете и фотографије логораша. У згради логора на 25-годишњицу пробоја од бекства логораша 12. фебруара 1967. године, отворен је Меморијални музеј „12. фебруар“, као вечито сећање на страдање и херојски отпор. Злочини се не смеју заборавити.
Медијана
Ниш је град дуге и богате прошлости. Налази се у Нишкој котлини у којој су се укрштале две главне природне саобраћајнице старог Балкана. Са територије града и његове околине археолошки налази потврђују културно – историјски развој током више хиљада година. На низу локалитета посведочени су налази из свих епоха праисторије од неолита до млађег гвозденог доба. Два најзначајнија налазишта су Бубањ и Велика хумска чука. Насеља на овим локалитетима налазе се на доминантним узвишењима погодним за одбрану и осматрање. На основу резултата истраживања и изузетног знчаја пронађених керамичких налаза издвојена је посебна бубањско – хумска група средњебалканског подручја.
Римски и антички град Наисус настао је, постојао, опстајао и нестао у западном делу просторне Нишке котлине. Котлина је у долинским усецима Нишаве, Кутинске реке и Јужне Мораве у изузетно повољној вези са осталим котлинама тог региона: Белопаланачком, Заплањском, Лесковачком и Алексиначком.
Кроз те усеке и клисуре пролазиле су античке саобраћајнице које, као и данашње, спајају Европу са Јадранским, Егејским и Црним морем, путеви који су значајно доприносили промету, трговини, економским, културним токовима и свему другом неопходном и важном за живот људи и оног и овог времена. Наис је заузимао централни положај у римској провинцији Горњој Мезији која се простирала на терену који обухвата данашњу Србију.
Порекло имена града до сада није поуздано утврђено. Археолози, историчари и лингвисти остали су неусаглашени и подељени,предлажући различита решења: од тога да је оно келтско, трачко, илирско, преиндоевропско, до тога да је град добио име по реци на којој се налазио.
Најстарији новац који потиче из Ниша и његове околине указује на трговинске везе са грчким и римским светом. Од тада, крзо векове и цивилизације, постојање новца као средстваза размену добара осведочено је на овом тлу честим и великим налазима. Новац се на подручју Ниша и региона почео употребљавати у предримско доба. Новац из доба Римског царства пронађен у Наису и на његовој територији веома је бројан. Налази се у сва три метала: злату, сребру и бронзи, и различитих је номинала. Појединачни налази римског царског новца могу се хронолошки разврстати од I века до средине V века. У нишком Народном музеју налази се неколико остава римског сребрног новца од којих су најзначајније две: остава денара из Каменице и велика остава антонинијана са ужег подручја града. После поделе Римског царства 395. године на Западно и Источно царство као платежно средство на подручју Ниша служио је новац и једног и другог царства, о чему сведочи и присуство византијског новца из V-XIII века.
Камени споменици који се чувају у музеју у Нишу потичу из античког Наиса и са његове територије (Равна, Г. Матејевац, Нозрина, Осмаково). Разнородни су по садржају и могу се поделити на: заветне, надгробне и грађевинске споменике. Имају урезан натпис на латинском језику (изузетак чине вотивне иконе и скулптуре на којима је натпис на грчком језику).
О досељавању Словена и њиховом развоју на овом простору везаном за VI-VII век налазимо податке у византијским изворима, који се своде на ратна збивања и походе, да би се након тога тек у XI веку помињао град под именом NISOS, не само као утврђен, већ и тако развијен да је у време великог жупана Стефана Немање (1166-1196) био један од најпознатијих српских градова са претензијом да постане престоница српске државе, што потврђују изложени археолошки предмети.
АРХЕОЛОШКА САЛА
Ниш је град дуге и богате прошлости. Налази се у Нишкој котлини у којој су се укрштале две главне природне саобраћајнице старог Балкана. Са територије града и његове околине археолошки налази потврђују културно – историјски развој током више хиљада година. На низу локалитета посведочени су налази из свих епоха праисторије од неолита до млађег гвозденог доба. Два најзначајнија налазишта су Бубањ и Велика хумска чука. Насеља на овим локалитетима налазе се на доминантним узвишењима погодним за одбрану и осматрање. На основу резултата истраживања и изузетног знчаја пронађених керамичких налаза издвојена је посебна бубањско – хумска група средњебалканског подручја.
Римски и антички град Наисус настао је, постојао, опстајао и нестао у западном делу просторне Нишке котлине. Котлина је у долинским усецима Нишаве, Кутинске реке и Јужне Мораве у изузетно повољној вези са осталим котлинама тог региона: Белопаланачком, Заплањском, Лесковачком и Алексиначком.
Кроз те усеке и клисуре пролазиле су античке саобраћајнице које, као и данашње, спајају Европу са Јадранским, Егејским и Црним морем, путеви који су значајно доприносили промету, трговини, економским, културним токовима и свему другом неопходном и важном за живот људи и оног и овог времена. Наис је заузимао централни положај у римској провинцији Горњој Мезији која се простирала на терену који обухвата данашњу Србију.
Порекло имена града до сада није поуздано утврђено. Археолози, историчари и лингвисти остали су неусаглашени и подељени,предлажући различита решења: од тога да је оно келтско, трачко, илирско, преиндоевропско, до тога да је град добио име по реци на којој се налазио.
Најстарији новац који потиче из Ниша и његове околине указује на трговинске везе са грчким и римским светом. Од тада, крзо векове и цивилизације, постојање новца као средстваза размену добара осведочено је на овом тлу честим и великим налазима. Новац се на подручју Ниша и региона почео употребљавати у предримско доба. Новац из доба Римског царства пронађен у Наису и на његовој територији веома је бројан. Налази се у сва три метала: злату, сребру и бронзи, и различитих је номинала. Појединачни налази римског царског новца могу се хронолошки разврстати од I века до средине V века. У нишком Народном музеју налази се неколико остава римског сребрног новца од којих су најзначајније две: остава денара из Каменице и велика остава антонинијана са ужег подручја града. После поделе Римског царства 395. године на Западно и Источно царство као платежно средство на подручју Ниша служио је новац и једног и другог царства, о чему сведочи и присуство византијског новца из V-XIII века.
Камени споменици који се чувају у музеју у Нишу потичу из античког Наиса и са његове територије (Равна, Г. Матејевац, Нозрина, Осмаково). Разнородни су по садржају и могу се поделити на: заветне, надгробне и грађевинске споменике. Имају урезан натпис на латинском језику (изузетак чине вотивне иконе и скулптуре на којима је натпис на грчком језику).
О досељавању Словена и њиховом развоју на овом простору везаном за VI-VII век налазимо податке у византијским изворима, који се своде на ратна збивања и походе, да би се након тога тек у XI веку помињао град под именом NISOS, не само као утврђен, већ и тако развијен да је у време великог жупана Стефана Немање (1166-1196) био један од најпознатијих српских градова са претензијом да постане престоница српске државе, што потврђују изложени археолошки предмети.
КЊИЖЕВНО-МЕМОРИЈАЛНА ПОСТАВКА
СТЕВАН СРЕМАЦ / БРАНКО МИЉКОВИЋ
Након низа година, током којих су сталне поставке спомен соба Стевана Сремца и Бранка Миљковића, због недостатка простора, биле ускраћене јавности, у априлу 2018. године, отворене су за публику.
Заоставштина Стевана Сремца се у Народом музеју Ниш налази од 1951 године захваљујући двојици Нишлија, Александру Ненадовићу (управнику Музеја) и Бори Гојковићу (адвокату из Ниша). Од Сремчевог пријатеља Милорада Павловића Крпе, откупљена је скоро целокупна заоставштина, и предата Музеју, који се до данас о њој брине. Заоставштина садржи личне предмете, рукописе пишчеву библиотеку, и нешто рукописа Сремчевог ујака Јована Ђорђевића. На сталној поставци се може видети реконструисани амбијент радне собе Стевана Сремца као и оригинали рукописа овог славног писца.
Породица Бранка Миљковића, је 1971 године, Народном музеју Ниш, поклонила песникову заоставштину, са напоменом: Драге Нишлије Бранко није стигао да вам се врати, али се вратило његово дело и радна соба. Чувајте и једо и друго, јер је од данас то ваше (мајка Марија, отац Глигорије, брат Драгиша Миљковић).
У заоставштини се налазе лични предмети, фотографије, рукописи, као и песникова библиотека. Изложена је реконструисана радна соба песника, као и један део поменутих рукописа, библикотеке и личних предмета.
ЛОГОР НА ЦРВЕНОМ КРСТУ
Концентрациони логор на Црвеном крсту у Нишу формирали су Немци у септембру 1941. године. У логору су били заточени родољуби, без обзира на политичку опредељеност, као и велики број Јевреја и Рома. Од преко 30 000 људи заточених у логору више од 10 000 је стрељано на Бубњу, а велики је број интерниран у Аустрију, Немачку, Пољску, и Норвешку где су били принуђени на робовски рад. Мучења, злостављања, стрељања, неподношљиви услови боравка, хладноћа, глад, систематски и садистички су примењивани против обичних људи чија је најчешћа кривица била то што су Срби, Јевреји или Роми. Али, ни најжешћа тортура не може да уништи људски дух и жељу за слободом. Група од 147 голоруких логораша је 12. фебруара 1942. године напала стражаре и покушала пробој из логора. У томе је успело њих 105, а 42 су оставила своје животе на логорским жицама. То је уједно прво организовано бекство из неког логора у поробљеној Европи.
Немци су још више појачали терор у логору, који им је служио за најмрачније идеје које људски ум може да смисли све до 14.септембра 1944. године, када су, месец дана пре ослобођења Ниша, напустили логор.
После рата прикупљен је обиман материјал који обухвата документа, исправе, писма, оружје, личне предмете и фотографије логораша. У згради логора на 25-годишњицу пробоја од бекства логораша 12. фебруара 1967. године, отворен је Меморијални музеј „12. фебруар“, као вечито сећање на страдање и херојски отпор. Злочини се не смеју заборавити.
ЋЕЛЕ-КУЛА
Хуршид-паша је наредио да се главе српских јунака погинулих на Чегру одсеку и донесу у град. Кожа уклоњена са глава је испуњена памуком и послата у Цариград као страшно сведочанство победе.
Да би оставио споменик своје победе и заплашио Србе, Хуршид –паша је одлучио да на малом узвишењу поред Цариградског друма, источно од тадашњег града, од лобања озида кулу.
Своју сурову замисао брзо је остварио. Од камена и греда озидана је кула у чији малтер су, са спољне стране, уграђене лобање чегарских јунака. Кула је била висока 4, 5 метара, са основом 4,15х4 метра. У сваки од 14 редова узидано је по 17 лобања. Узидано је укупно 952 лобање српских мученика. Известан број лобања се налазио и у унутрашњем делу куле.
Током година, страшна кула је полако пропадала. Многе лобање су извађене и сахрањене, неке су однете као ужасни „сувенир“ а неке пропале од временских услова. Једно време либералнији турски званичници су размишљали да кулу сруше али, због могуће реакције турске градске светине од тога су одустали.
Неми сведок деценијске борбе за слободу дочекао је ослободиоце 1878. године. Палим јунацима пошту су одали храбри српски борци на челу са кнезом Миланом Обреновићем. Родољубиви нишки грађани су исте године прикупили средства, изградили надстрешницу и оградили Кулу, чиме су спречили њено даље пропадање.
Поштовање сени Синђелићевих ратника је исказано 1892. године подизањем скромне капеле над читавом кулом. За тај подухват скупљени су народни прилози који су још једном показали како Срби поштују своје претке и њихову велику жртву. Капелу је пројектовао ондашњи цењени архитекта Димитрије Леко из Београда.
Капела затвара некадашњи поглед на кулу. Сада је немогуће доживети њену некадашњу визуру. Ипак, она представља веома значајан споменик и просто је срасла са градом, постала његов симбол.
Током постојања, капела и цео споменик доживели су више реконструкција. Поводом стогодишњице Првог српског устанка постављене су спомен плоче посвећене Карађорђу и српским устаницима и Ла Мартинова порука о чувању овог објекта за спомен будућим генерацијама, на српском и француском језику.
Вајар Славко Милетић је, 1938. године, израдио бисту Стевана Синђелића која је постављена испред улаза у капелу. Јако назначене црте одлучности и борбености красе јунаково лице које је окренуто према Чегру.
Биста је постављена на постоље. На њему се налази и бронзани рељеф истог аутора који представља тешку борбу која је на Чегру вођена, као и пригодан текст о боју и Синђелићу.
После Другог светског рата цео комплекс је заштићен и конзервиран. Поводом прославе 180-годишњице Чегарске битке, 31. маја 1989. године, уређен је простор око Ћеле-куле и обновљена је капела.
Данас се на Ћеле-кули налази 59 лобања храбрих јунака из Ресаве који су своје животе положили за слободу српског народа. Међу њима је, по легенди, и глава Стевана Синђелића.
Током 19. века, многи путописци су оставили записе о овом страшном споменику људске суровости. Међу њима се посебно истичу француски песник Ла Мартин, професор Исидор Стојановић и истраживач Феликс Каниц. Током векова, многим уметницима и књижевницима Ћеле кула је била инспирација, кроз коју су исказивали своје родољубље.
Хуршид-пашина жеља, да изградњом Куле уплаши Србе, претворила се у своју супротност. Временом Кула је постала легенда која је позивала на отпор, на освету, појачавала жељу за слободом и највљивала да ће доћи дан када ће престати ропство. Ћеле-кула и данас представља пример невиђене храбрости родољубља и врело са кога се многе генерације напајају најбистријим осећањима према својој земљи и народу.
У миру и тишини капеле своје бескрајне дане проводе Синђелић и његови борци, пали али незаборављени. Посетиоце овог јединственог споменика мора узбудити и потрести прича о њима, али и покренути на размишљање о снази родољубља, о љубави за слободу, о свесном жртвовању за високе принципе и циљеве, о племенитости и хуманости. Стеван Синђелић и његови другови то сигурно заслужују.