![\"\"](\"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/boza-ilic-plakat-724x1024.jpg\")
<\/figure><\/div>\n\n\n\nBo\u017ea Ili\u0107 je najpoznatiji slikar i verovatno jedan od najzna\u010dajnijih umetnika poniklih u Toplici. Ro\u0111en je 27. aprila 1919 god. u \u017ditnom Potoku kod Prokuplja. \u017divotni put ga, uprkos talentu, nije odmah usmerio ka onome \u0161to je obele\u017eilo sav njegov \u017eivot, ka slikarstvu. Prvu deceniju i po, tokom odrastanja, bio je je uskra\u0107en za iskustvo spoznaje umetnosti. Ipak, prst sudbine ga je dotakao kada je napunio petnaest godina. U njegovo rodno selo do\u0161ao je tada ikonopisac da oslika crkvu uzev\u0161i njega, jednog od najboljih u\u010denika, za pomo\u0107nika. Tu je prvi put video kako nastaje slika. Op\u010dinjen onim \u0161to je tada video, dobiv\u0161i usput \u0161ansu da i sam ne\u0161to oslika, uspeo je da za kratko vreme a na op\u0161te izna\u0111enje, na\u010dini lepu kopiju ikone Svetog Nikole. Ponesen novim iskustvom, on putuje po selima u okolini i oslikava crkve. Talentu koji je posedovao, to nije moglo da zadovolji apetite za daljim napredovanjem, pa se ubrzo skrasio u \u017ditnom Potoku, odakle ga, zahvaljuju\u0107i zauzimanju uglednijih me\u0161tana \u0161alju u Beograd na \u0161kolovanje.<\/p>\n\n\n\n
Prva faza boravka u novoj sredini je u\u010denje slikarstva kod Bete Vukanovi\u0107 i Ljube Ivanovi\u0107a a potom se upisuje u umetni\u010dku \u0161kolu 1937 god. Po zavr\u0161etku upisuje Likovnu akademiju u klasi Mila Milunovi\u0107a i zavr\u0161ava je 1945 god.<\/p>\n\n\n\n
Ovde se treba osvrnuti na to da je Bo\u017ea u ranom detinjstvu ostao bez sluha, te nije bio mobilisan tokom rata.<\/p>\n\n\n\n
Na likovnu scenu stupa kao \u0161kolovani umetnik, potkovan zna\u010dajnim slikarskim ume\u0107em. Znanje koje je tada posedovao bilo je preto\u010deno od, najzna\u010dajnijh umetnika i pedagoga na\u0161eg slikarstva.<\/p>\n\n\n\n
Bilo je to na \u010detvrtoj ULUS-ovoj izlo\u017ebi gde je prikazao kompoziciju ”Logor”’. Sledi peta izlo\u017eba iste godine gde je izlo\u017eio dva velika platna, ”Po bosanskim \u0161umama” i ”Pralje”. Tada je skrenuo pa\u017enju na sebe i svoj talenat, da bi na \u0161estoj izlo\u017ebi monumentalnom kompozicijom ”Vjazma”, do\u017eiveo op\u0161te pohvale kako publike, tako i kritike. Za taj period vezan je, gotovo vrtoglav uspon. Teoreti\u010dari ga progla\u0161avaju umetnikom za novo vreme, vreme realnog sagledavanja dru\u0161tva koje hrli u nove pobede i svetliju budu\u0107nost. Svakako da se tu mo\u017ee jasno uvideti izvesna politi\u010dka i ideolo\u0161ka podobnost, koja se nije mogla izbe\u0107i. Posleratne godine su vreme gde se u slu\u017ebu izgradnje socijalizma stavljaju svi raspolo\u017eivi oblici javne delatnosti , pa i umetnost.<\/p>\n\n\n\n
Funkcija umetni\u010dkog dela postala je politi\u010dka, sa zadacima veli\u010danja dru\u0161tva i sistema, podsticanja pojedinca da doprinese napretku i u\u010dvr\u0161\u0107ivanja vere u pobedu novog ”besklasnog” dru\u0161tva nad dekadentnim, starim, nazadnim … Stoga je umetni\u010dko delo moralo biti ”predvidivo”, jasno naslikano i bez ikakvog dvoumljenja koje bi stvorilo nedoumicu u vezi sa porukom namenjenoj masama. Nije bilo mesta bilo kakvoj ekspresivnosti, destrukciji forme tokom izra\u017eavanja ili li\u010dnog pogleda na svet ukoliko nije striktno povezan sa socijalisti\u010dkim poimanjem dru\u0161tva. Mnoga dela iz tog vremena su stoga u principu, prazna, ura\u0111ena ”bez \u017eivota”, radi postizanja formalnih preduslova. Upravo iz tog, po umetnost te\u0161kog vremena, Bo\u017ea Ili\u0107 izrasta u glavnog protagonistu stila i epohe. On sa izuzetnom snagom i temperamentom, izra\u0111uje monumentalna platna \u0161to po mnogima, mo\u017ee da zahvali ve\u0161tini i prekaljenosti ste\u010denim za vreme slikanja crkava, pre \u0161kolovanja. Mo\u017ee se pretpostaviti da je svet do\u017eivljavao kao viziju svoje mladosti, utkav\u0161i u njega romantizam nacije u povoju. O njemu pohvale i hvalospeve pi\u0161u jedan Milovan \u0110ilas, Grga Gamulin, Jovan Popovi\u0107, Radovan Zogovi\u0107, Oto Bihalji-Merin. Isti\u010du ga kao slikara i proizvode ga u ljubimca publike.<\/p>\n\n\n\n
Bilo je to vreme, gotovo sna, onog najsla\u0111eg , za momka sa obronaka \u017ditnog Potoka. Ali u vremenu brzih promena, dolazi i do razlaza SFRJ sa Staljinom, sledi rezolucija Informbiroa. Zemlja se okre\u0107e ka novim dru\u0161tvenim procesima, dolazi do suprostavljanja socrealisti\u010dkoj umetnosti. To je obele\u017eeno Lubardinom izlo\u017ebom 1951 god. I nekim doga\u0111ajima na polju knji\u017eevnosti (Krle\u017ea), \u010dime se prakti\u010dno raskrstilo sa novom-starom umetno\u0161\u0107u. Mnogi od onih toreti\u010dara i javnih radnika-politi\u010dara, malo ranije spomenutih u tekstu kao slavitelja Bo\u017ee Ili\u0107a, sada se hitro osvru\u0107u ne bi li odabrali \u017ertveno jagnje, koje \u0107e ocrniti, baciti optu\u017ebe na njega i ”staljinisti\u010dku” umetnost, ne bi li pokazali (ima li i\u010deg licemernijeg), kako su oni opet na pravom putu. Kao najistaknutijeg, novi-stari \u010delnici radi dokazivanja sopstvene podobnosti, usmeravaju otrovne strele isklju\u010divo ka njemu.<\/p>\n\n\n\n
Bo\u017ea Ili\u0107 pada u nemilost, zajedno sa svojom umetno\u0161\u0107u, odlazi u drugi plan. Pokoravaju\u0107i se novonastalim okolnostima, on je potra\u017eio neposredni kontakt sa prirodom i kada ga je uspostavio nije ga napu\u0161tao do kraja \u017eivota. Nakon svih doga\u0111aja nije se vi\u0161e nikad osvrnuo na socrealizam, ne govore\u0107i ni\u0161ta ni za ni protiv.<\/p>\n\n\n\n
Iz ovog kratkog pregleda stvarala\u0161tva Bo\u017ee Ili\u0107a, jasno se diferenciraju dve faze. Prva do 1950 , i ona druga – do kraja \u017eivota, mo\u017eda zapostavljena ali blagorodna. Celokupan rad se, ipak, mo\u017ee, pa\u017eljivim pra\u0107enjem, razlu\u010diti na nekoliko manjih interesantnih perioda.<\/p>\n\n\n\n
Bo\u017ein izlazak u prirodu i svetlost dovodi ga u bliskost sa impresionizmom i ekspresionizmom. Iz pe\u0107ine sa slike ”Vjazma” i gradili\u0161ta sa Novog Beograda, Bo\u017ea se upu\u0107uje i do mora, Dubrovnika, te nalazi zajedni\u010dku slikarsku nit rodnog kraja i primorskih krajolika. Zabele\u017een je i umetnikov boravak u Parizu, ranih 50.-ih i umetnikovo odu\u0161evljenje romanti\u010darima, posebno Delakroom.<\/p>\n\n\n\n
Kasnije, \u0161ezdesetih, opet uvodi novine u postupak slikanja, a to su graficizam i prevla\u0111ivanje sivih, sme\u0111ih i plavih tonova u paleti. Ponovo se obreo u Parizu, i proputovao Kanadom. Odatle poti\u010du slike pariskih predgra\u0111a, katedrela, kafana i ulica, ali ne dolazi do rasvetljavanja palete. Kao po inerciji, ili kao plod unutra\u0161nje borbe, ni sedamdesetih ne bele\u017eimo preveliku radost i razigranost. Tada se orijenti\u0161e ka likovima ljudi iz rodnog kraja: tu su grupe muzi\u010dara, mrtve prirode sa petlovima, srnama, ze\u010devima i vo\u0107em. Ovde dolazimo do krajnje ta\u010dke, pute\u0161estvija i sklonosti umetnika ka minimalisti\u010dkim formatima. Oni su veli\u010dine \u0111a\u010dke sveske, pa i manji, \u0161to je svojevrstan kontrapunkt monumentalnim kompozicijama sa akademskih po\u010detaka.<\/p>\n\n\n\n
Kada se sagleda sve zajedno, slikarstvo Bo\u017ee Ili\u0107a se odlikuje burnom emotivno\u0161\u0107u, rasko\u0161nim potezima i ponegde raspevano\u0161\u0107u. Posredstvom svojih slika on nam se predstavlja duhom narodnog \u010doveka, neoptere\u0107enog pomodarstvom i uliziva\u010dkim gestovima svojstvenim, mnogim la\u017enim veli\u010dinama koje je na izgled istorija mazila. On je uprkos svemu, opstao na vetrometini popri\u0161ta gde vas danas hvale, a sutra pljuju, \u0161to je najbolji dokaz da je bio zapa\u017een i svrstan u red povla\u0161\u0107enih veli\u010dina koje su umele da same utru sopstveni put u i kroz istoriju. Snagom koju je nosio u sebi, kao Bo\u017ejim darom , Bo\u017ea je, posle jednog poru\u0161enog mosta, sebi sagradio drugi preko koga je usmerio energiju da pokrene sve od nule u trenutku kad je ve\u0107 bio na Olimpu. Ne \u017emure\u0107i, nego \u0161irom otvorenih o\u010diju, kako bi upio svetlost i boje iz krajolika posutih po bre\u017euljcima rodnog kraja. To mo\u017ee samo jedan od hiljadu, obdaren, da se kao Feniks iz pepela ponovo rodi, umetnik, nao\u010digled nas, svedoka jedne nepravedne borbe.<\/p>\n\n\n\n
Prividno decenijsko tavorenje, je kao iza zavese otkrila stotine dela na umetni\u010dku scenu koja se jednom \u017eivotnom \u010dasu tako \u017eestoko obra\u010dunala sa njim.<\/p>\n\n\n\n
Danas je uspostavljena nagrada pod imenom Bo\u017ee Ili\u0107a, velikog slikara, likovna kolonija Memorijal Bo\u017ea Ili\u0107. Mo\u017eda to i nije dovoljno da se spere nepravda sa lika velikana, ali odavali mi po\u010dast njemu ili ne, njegovo slikarstvo \u0107e najvi\u0161e govoriti o njemu, kao lament nad Toplicom, Srbijom i daleko \u0161ire.<\/p>\n\n\n\n
Dragan Popovi\u0107, vi\u0161i kustos<\/p>\n\n\n\n
Muzej Toplice u Prokuplju<\/p>\n\n\n\n
<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bo\u017ea Ili\u0107 je najpoznatiji slikar i verovatno jedan od najzna\u010dajnijih umetnika poniklih u Toplici. Ro\u0111en je 27. aprila 1919 god. u \u017ditnom Potoku kod Prokuplja. …<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[6,24],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/RS\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5093"}],"collection":[{"href":"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/RS\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/RS\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/RS\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/RS\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5093"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/RS\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5093\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5097,"href":"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/RS\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5093\/revisions\/5097"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/RS\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5093"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/RS\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5093"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/RS\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5093"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}