{"id":162,"date":"2015-02-04T10:45:08","date_gmt":"2015-02-04T10:45:08","guid":{"rendered":"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/?page_id=162"},"modified":"2023-02-23T10:02:49","modified_gmt":"2023-02-23T09:02:49","slug":"cele-kula","status":"publish","type":"page","link":"http:\/\/narodnimuzejnis.rs\/RS\/o-muzeju\/objekti\/cele-kula\/","title":{"rendered":"\u0106ele-kula"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n\n\n\n

Posle \u010cegarske bitke Turci su \u017eeleli da se na najsvirepiji na\u010din osvete srpskom narodu. Oni su na periferiji Ni\u0161a, na putu koji vodi ka Carigradu, odlu\u010dili da podignu kulu od glava izginulih srpskih vojnika. Turski zapovednik Ni\u0161a (1809\u20131812), Hur\u0161id-pa\u0161a, naredio je Srbima \u0107ur\u010dijama da oderu glave i ko\u017ee ispune pamukom. Za taj posao bili su pla\u0107eni po 25 gro\u0161a. Ko\u017ee ispunjene pamukom poslate su sultanu u Carigrad, u znak pobede. Od lobanja je podignuta \u0106ele-kula, \u0161to na turskom jeziku zna\u010di kula od ljudskih lobanja. \u0106ele-kula je gra\u0111evina \u010detvorougaonog oblika, visine oko 4 metra. Glave su bile okrenute napolje, a bile su utvr\u0111ene kre\u010dom i peskom. Bilo je 952 lobanja, u 14 redova sa svake strane.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj jezivi spomenik ostavljao je mu\u010dan i te\u017eak utisak na sve one koji su ga videli, a naro\u010dito na srpski \u017eivalj u gradu i okolini. Iz humanih i religioznih razloga hri\u0161\u0107ani iz Ni\u0161a su no\u0107u skidali lobanje sa kule i sahranjivali ih na groblju. Saznav\u0161i za ovo, Turci su stali na put daljem uru\u0161avanju spomenika. Vremenom se, me\u0111utim, promenilo mi\u0161ljenje o \u0106ele-kuli i kod trezvenijih Turaka.<\/p>\n\n\n\n

Za vreme svoje uprave u Ni\u0161u (1861\u20131866), Mithad-pa\u0161a, \u0161kolovan u Parizu, nameravao je da poru\u0161i ovaj varvarski spomenik, ali je nai\u0161ao na otpor ni\u0161kih Turaka. Na taj na\u010din kula je sa\u010duvana, \u010dime je u\u010dinjena velika usluga na\u0161em narodu. Do oslobo\u0111enja Ni\u0161a od Turaka 1878. godine kula je bila otkrivena. Iste godine je ogra\u0111ena i natkrivena. \u010cetrnaest godina kasnije, dobrovoljnim prilozima stanovnika \u010ditave Srbije, ozidana je kapela koja i danas postoji. Nakon oslobo\u0111enja Ni\u0161a broj lobanja na kuli vidno je smanjen.<\/p>\n\n\n\n

Danas je od zaborava sa\u010duvano 58 lobanja. Za\u0161tita i ure\u0111enje \u0106ele-kule, preduzete prvih godina posle oslobo\u0111enja grada, nastavljeni su i kasnije. Prilikom proslave 60-godi\u0161njice oslobo\u0111enja Ni\u0161a od Turaka (1937), oko kule je podignuta gvozdena ograda. Godinu dana kasnije, ispred \u0106ele-kule postavljen je spomenik sa bistom Stevana Sin\u0111eli\u0107a i reljefom na kome je prikazana bitka na \u010cegru. Spomenik je delo vajara Slavka Mileti\u0107a. Povodom proslave 180-godi\u0161njice \u010cegarske bitke 31. maja 1989. godine, ure\u0111en je prostor oko \u0106ele-kule i obnovljena je sama kapela.<\/p>\n\n\n\n

Podigav\u0161i \u0106ele-kulu u Ni\u0161u, gradu koji spaja srednju sa jugoisto\u010dnom Evropom i Bliskim istokom, Turci su \u017eeleli da taj spomenik bude opomena balkanskim narodima \u2013 da \u0107e ih sna\u0107i grozna smrt ako poku\u0161aju da se dignu protiv turske vlasti. Spomenik, me\u0111utim, nije odigrao tu ulogu. On je, naprotiv, bio podsticaj za kona\u010dno oslobo\u0111enje.<\/p>\n\n\n\n

Kada je 1833. godine francuski pesnik i akademik Alfons de Lamartin (1790\u20121869) izdao u Parizu svoje delo Put na Istok<\/em>, on je u posebnom poglavlju \u201eBele\u0161ke o Srbiji\u201d, duboko potresen onim \u0161to je video u \u0106ele-kuli, izme\u0111u ostalog zabele\u017eio i slede\u0107e: \u201ePozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih ljudi, \u010dije su odse\u010dene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otad\u017ebine\u201d.<\/p>\n\n\n\n\n\n\n \t\t\n\t\t\t\t