СЛИКЕ ВРЕМЕНА

СЛИКЕ ВРЕМЕНА

Дана 27. новембра 2019. у 19 сати у Књижевно меморијалној поставци Стеван Сремац / Бранко Миљковић (Улица Александра Ненадовића 2) биће одржана промоција и књижевно вече посвећено Иву Андрићу 

СЛИКЕ ВРЕМЕНА

Aндрић у Нишу 1945 / 1947 / 1965 / 1968/

На промоцији ће говорити приређивач књиге – музејски саветник у пензији Јован Младеновић као и др Горан Максимовић – рецензент. На сусерете са Андрићем подсетиће нас књижевник Димитрије Миленковић. Стручно вођење кроз гостујућу изложбу Иво Андрић – писац и/или диплломата имаће кустос Народног музеја Ниш Јелена Богдановић. 

Иво Андрић био је књижевник, академик, нобеловац  и дипломата (Долац код Травника, 9. окотобар 1892 – Београд, 13. март 1975). Основну школу учио у Вишеграду, а гимназију у Сарајеву. Студирао словенске књижевности и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, где је и докторирао Радио као дипломатски службеник у југословенским амбасадама у Грацу, Риму, Букурешту, Мадриду, Женеви, а у Берлину је југословенски амбасадор до напада Немачке на Југославију априла 1941. године.  Током рата борави у Сокобањи 1942, а након завршетка остао је у Београду,  до краја живота.

Збирком стихова Ex Ponto скренуо је пажњу на свој литерарни таленат. Пише низ приповедака, од којих су многе антологијске вредности. Аутор је романа: На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица: постхумно је објављен роман Омерпаша Латас. Позната је и његова студија о Гоји. Превођен је на многе светске језике, нарочито после Нобелове награде коју је добио 1961. године. Добитник је и других признања и члан неколико домаћих и страних  академија наука и уметности.

Андрић се на путу за Софију 1945. краће задржао у Нишу, а почетком фебруара 1947. радницима, грађанима и војницима у Нишу изнео своје утиске из Стаљинграда, у коме је боравио претходне године. На отварању Универзитета, на Летњој позорници у Тврђави 15. октобра 1965. говорио је првој генерацији студената о значају уметности („Прозор који гледа у пределе уметности”, Градина бр. 9, Ниш, 1972); 1968. среће се са нишким писцима, а потом и са радницима Дуванске индустрије, ученицима гимназије Стеван Сремац и обилази сталну поставку Народног музеја – Логор на Црвеном крсту. Његови говори, као и потоњи искази о боравку у Нишу, својеврстан су белег о развоју и отварању Ниша према свету науке и културе.

Улаз слободан!

error: