ПУТ НА ИСТОК КРАЉА МИЛАНА ОБРЕНОВИЋА: ХАЏИЛУК И КУЛТУРА ОРИЈЕНТА НА СРПСКОМ ДВОРУ

ПУТ НА ИСТОК КРАЉА МИЛАНА ОБРЕНОВИЋА: ХАЏИЛУК И КУЛТУРА ОРИЈЕНТА НА СРПСКОМ ДВОРУ

У Галерији Синагога  отворена је гостујућа изложба ’’Пут на Исток’’ која говори о путовању краља Милана Обреновића. Говорили су директорка Народног музеја Ниш, Весна Црноглавац и аутори изложбе Снежана Цветковић, музејска саветница и Дејан Вукелић, мастер историчар уметности. Изложбу је отворио Миљан Петровић, начелник Градске управе за друштвене делатности Града Ниша.

Основна идеја и инспирација за настанак изложбене поставке Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору проистекла је из књиге ађутанта краља Милана Обреновића и његовог сапутника на путовању на Исток 1889. године, пуковника и доцнијег генерала Михаила Рашића, коју је он под називом Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку објавио 1891/1892. године.

Кључна изложбена полазишта обухватају личност Милана Обреновића, његову абдикацију и мотиве за путовање у Свету земљу, духовни преображај који је доживео на Христовом гробу,  перцепцију дискурса Оријента у српској средини и његове утицаје на обликовање двора и дворске културе у Краљевини Србији крајем XIX и почетком XX века.

Убрзо након низа бурних догађаја у јавном и приватном животу, Милан Обреновић је у пратњи најближих сарадника, под псеудонимом „гроф од Таковаˮ, кренуо на хаџилук у Свету земљу, са успутним задржавањем у Цариграду, Бејруту и Дамаску.

Живописно путовање краља Милана Обреновића одвијало се у временском периоду од 17. марта до 13. јуна 1889. године, према старом календару. Гроф од Такова путовао је муњевитим возом, бродом, поштанским колима, јашући на коњу, логоровао је у пустињи… Сусретао је многобројне личности, од султана у Цариграду, цариградског и јерусалимског патријарха, бедуина и маронита, до смедеревског берберина у Дамаску, а ми вас инспирисани овим догађајем водимо у музеолошко путовање на Исток

Изложба је отворена до 3. октобра 2024.г.

error: